Andrej Aleksandrovič Gardenin, potomak ruskih emigranata
Putinov gost iz Srbije
Beograđanin Andrej Aleksandrovič Gardenin bio je jedan od počasnih gostiju ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina na nedavno održanoj proslavi Dana narodnog jedinstva u Kremlju. Pozvan je kao jedan od najvažnijih Rusa u Srbiji. Porodica Gardenin se u Beograd doselila 1917. godine, za vreme emigracija posle Oktobarske revolucije i ostala do danas.
Oko 17.000 izbeglih Rusa živelo je u Beogradu od emigracije do 1924. godine, 20 godina kasnije, kada je dolazila Crvena armija, mnogi su pobegli plašeći se komunista, dok su drugi proterani u periodu od 1948. do 1952. godine. Danas, kako Gardenin tvrdi, ima samo 450 članova ruskih emigrantskih porodica, a kroz 30 godina, po njegovom mišljenju, neće ih biti uopšte, jer su počeli da se stapaju sa bratskim srpskim narodom. Žive u raznim delovima grada i bave se raznim poslovima. Andrej je bio fizioterapeut, kao i njegova supruga, a sin mu je završio Pravni fakultet i radi u „Rajfajzen banci“.
LEPO PRIMLJENI
Andrej Gardenin ima hrpu dokumentacije o životu ruskih emigranata u Beogradu, gde piše da su od samog početka bili lepo primljeni.
- Iveljska kapela sazidana na Novom groblju, Ruski dom i spomenik palim ruskim borcima jeste nešto što ruski narod Srbima nikada neće zaboraviti. U svetu postoje 64 ruska doma, ali je samo ovaj u Beogradu napravljen za druženje Srba i Rusa - priča Gardenin „iz glave“, ne gledajući u obimnu dokumentaciju.
- Mnogo nam je značio fond kojim su se pomagale ruske emigrantske porodice. Imali smo pravo da se školujemo i zapošljavamo, a kasnije smo sami brinuli o sebi. Rusi su gradili mnoge objekte po Beogradu i Srbiji - dodaje Gardenin dok na sto ispred naše novinarske ekipe stavlja valjevsku rakiju, „pivce za živce“ i ruski specijalitet „vatrušku“.
- Poslužite se... ovo je kuća rusko-srpskog domaćinstva.
U RUSIJU, TEŠKO
Andrej kaže da se raduje svakom odlasku u Moskvu i rodno mesto Voronjež, gde se nalazi porodična kuća Gardenin, njihova crkva i fabrika tekstila, ali da ne bi mogao da živi tamo.
- Poželim da odem u Rusiju, ali se posle tri dana zasitim svega i jedva čekam da se vratim ovamo. U mojoj prvoj kući u Beogradu, u Kotežu, spavao je general Ždanov. Dok se sakrivao u mojoj kući, držao me u krilu i gladio po glavi. To nikada neću zaboraviti - u jednom dahu priča Andrej Gardenin i nastavlja:
- Sećam se i raznih večera i izlazaka u ruske i srpske klubove. U jednom od njih, u Skadarliji, pevala je ruska emigrantkinja Olga Jančevcka. Ruske romanse koje je ona interpretirala slušali su i mnogi Srbi. Čak je i Tito krišom dolazio i uživao u glasu Jančevcke čije kasete i danas rado slušam. Eto, to je ono zbog čega mi je u ovom trenutku Beograd draži i od Moskve i od Voronježa.
POZDRAVIO PUTINA
Kao predstavnik ruskih emigranata u Srbiji, ili nekada u Jugoslaviji, Andrej Gardenin je nekoliko puta prisustvovao sastancima i proslavama u Ukrajini, Poljskoj, Rusiji...
- Na proslavi sam se pozdravio sa Putinom i Aleksijem II, patrijarhom cele Rusije. Tom prilikom, za tih deset sekundi koliko sam ugrabio da popričam sa predsednikom, rekao sam mu: „Hvala vam za sve što činite za Srbiju“, na šta se on nasmejao. Takođe, gde god sam bio po svetu trudio sam se da prijateljima predstavim srpski narod u najboljem svetlu. Na tim sastancima morao sam po sto puta da ustajem i nazdravljam za vreme ručka, a pio sam na eks i dva deci votke „za Srbiju“ ili „za Jugoslaviju“ - našalio se Gardenin.
Dražen Ostojić
