Srbija i dalje
bez ambasadora
Srbija trenutno nema predstavnike u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi, Finskoj, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Španiji, Belgiji, Albaniji, Argentini i Rusiji
BEOGRAD - Srbija skoro pet meseci nema ambasadore u nekim od najvažnijih prestonica, u trenutku kada se u međunarodnim krugovima priprema teren za rešavanje ključnih pitanja naše zemlje, kao što su budući status Kosova, nastavak pregovora sa Evropskom unijom ili priključenje Partnerstvu za mir.
Uprkos najavama ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića da će to pitanje biti rešeno u avgustu ili septembru, još se ne zna ko će predstavljati Srbiju u Londonu, Rimu, ali i u Finskoj, zemlji iz koje dolaze glavni pregovarač za Kosovo Marti Ahtisari i evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Odlukom vlade od 15. juna, opozvani su ambasadori i generalni konzuli SCG delegirani iz Crne Gore, čime je u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, koja su raspadom državne zajednice postala ambasade i konzulati Srbije, ostalo upražnjeno 14 ambasadorskih i sedam mesta generalnih konzula. Od tih upražnjenih mesta, u međuvremenu su imenovani samo Pavle Jevremović za ambasadora pri UN u Njujorku, Mira Beham za šefa Misije Srbije pri OEBS-u u Beču, kao i generalni konzuli u Diseldorfu i Štutgartu.
Pet ambasadora koje je letos imenovala Vlada Srbije zvanično još uvek čekaju na agreman, a kako Tanjug nezvanično saznaje, od pomenutih ambasadora agreman je dobio i počeo pripreme samo Stanimir Vukićević, budući ambasador Srbije u Moskvi. Prema pisanju štampe, agreman je dobio i Aleksandar Fatić, budući ambasador u Belgiji, dok na saglasnost domaćina navodno još čekaju Miroljub Radojković (Slovačka), Jela Baćević (Španija) i Dušan Bataković (Kanada).
Srbija dakle trenutno nema ambasadore u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi, Finskoj, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Španiji, Belgiji, Albaniji, Argentini i Rusiji. U međuvremenu otvoreno je i novo mesto ambasadora u Podgorici, dok je ambasador Dušan Kovačević najavio povlačenje s mesta ambasadora u Lisabonu.
Međutim, važnije od konkretnih imena, za Srbiju je pitanje po kojim se kriterijumima biraju najviši državni predstavnici naše zemlje u inostranstvu. Pravila za izbor ambasadora kod nas su često predmet kritike i primedbi da su zasnovana na partijskoj pripadnosti, pa čak i kumovskim, "zemljačkim" i drugim osnovama.
Mnogi smatraju da razloge za to treba tražiti pre svega u degradaciji diplomatije u vreme Slobodana Miloševića, zbog čega na najvažnija mesta u ambasadama posle demokratskih promena u oktobru 2000. nije bilo moguće delegirati isključivo karijerne diplomate. S druge strane, realna potreba da se za diplomatska predstavništva regrutuju i ljudi iz dugih oblasti u nedostatku čvrstih kriterijuma otvorila je prostor strankama da u inostranstvo šalju svoj kadar ili simpatizere.
(Tanjug)
