AMERIKA KAZNILA BUSSA
9.11.2006.
14:13
AMERIKA KAZNILA BUSSA (Moskva, RIA «Novosti»)
Bas u vreme izbora za americki kongres Sadama Huseina su osudili na smrt i
odmah otvorili protiv irackog lidera novi sudski proces, kao da je losem coveku
jedna smrt malo. Ni to, doduse, nije pomoglo republikancima. Njima nista nije
ni moglo pomoci, cak da su uspeli da diktatora i obese. Amerika se djavolski
umorila od osecanmja gneva, odvratnosti i srama zbog rata u Iraku. I najnovije
izbore iskoristila je da kazni Bussovu partiju i pre svega samog predsednika
zbog te cudovissne greske. Dok pisem ove redove kongresmen – demokrata Nensi
Pelosi vec prima cestitke u svojstvu novog sefa Predstavnickog doma, a u to da
ce demokrate uspeti da osvoje nedostajucih im sest mesta u Senat niko ne
sumnja. Posle 12 godina demokrate stavljaju pod kontrolu Kapitol, Amerika se
oprasta od epohe konzervativne politike koju je 80-ih godina proklamovao Ronald
Regan, a koja nije promenjena ni za vreme osmogodisnje vladavine demokrate Bila
Klintona. Stvar uopste nije u tome sto su se u novembru!
2006. godine ideoloski program ili politicka praksa demokrata pokazali
snaznijim. Razlog je u necem drugom: republikanci su se pokazali znatno
slabijim. Imamo u vidu da nisu dosegnuli do uobicajene predstave o razumnoj,
uraccunljivoj vlasti. Dzordzu Bussu, bez obzira na sve njegove kolosalne
napore, nije poslo za rukom da se dodvori elektoratu realtivno niskim cenama
benzina, ili da ga uplasi visokim porezima koje ce uvesti demokrate. Palac
glasaca, koji je pritisako taster na masini za glasanje, kretao se vodjen
prvenstveno neuspehom SAD u Iraku. Kako su pokazali exit polls, koje je
sprovela televizijska kompanija Ej-Bi-Si, sestorica od desetorice Amerikanaca
oseca drasticno nezadovoljstvo Bussovim radom na funkciji predsednika zemlje. U
pitanju su isti oni Amerikanci koji su pred izbore u Kongres 2002. godine
obezbedili tom istom coveku rejting trijumfalne podrske od 67 procenata. Tri
godine rata promenile su Ameriku nista manje od Iraka. Sta dalje? Kako za same
Sjedinje!
ne Drzave, tako i za njene odnose sa nama, sa Rusijom? Kontrol!
a Demokr
atske partije makar nad jednim kongresnim domom, a da ne govorimo vec o oba,
moze stvoriti hronicno «zagusenje» koje ce iskomplikovati zakonodavni proces.
Nova vecina omogucice demokratama da na odlucujuci nacin uticu na rad
najznacajnijih parlamentarnih komiteta. To preti republikanskoj administraciji
takvim lako predvidivim neprijatnostima, kao sto su ogranicenje rashoda na
iracku kampanju, istraga o motivima i okolnostima rata u Iraku i – kao apoteoza
politickog revansa – pokretanje procedure impiccmenta predsedniku. Naravno,
samo u slucaju ako uspeju dokazati ono sto sada nazivaju «svesnom obmanom»
Kongresa pre upada u Irak. U svakom slucaju, takav cilj su postavili sebi
novoizabrani senatori – demokrate, koje pretenduju na rukovodjernje pravnim
komitetom u cijoj je funkciji impiccment. Vazno je i jos nesto. Danasnji uspeh
demokrata svakako utemeljuje njihovu mogucnost pobede na predsednickim izborima
2008. godine. Za Hilari Klinton, koja je zadrzala svoje mest!
o u Senatu, strelica barometra premestila se sa «oblaccno» na «vedro». Sto se
Moskve tice, ovde se prilicno nepristrasno i prvenstveno filosofski gleda na
demokratsku revoluciju u SAD. Da, americka administracija je iz poslednjih
izbora izasla oslabljena, i u preostale dve godine predstoji joj da se bori za
sopstveni opstanak. Da li je to dobro ili lose za ruske interese? Na prvi
pogled, to je lose. Demokrate, koje se ostro odnose prema politici Kremlja,
mogu pojacati svoju kritiku da Rusija, toboze, «klizi u autoritarizam», a
takodje mogu uciniti neispunjenje obecanja koje je administracija dala Moskvi
nerealnijim. S druge strane, cak bez obzira na licne simpatije Bussa i Putina
jedan prema drugom, koja je to, zapravo, obecanja Moskvi republikanski
Vasington uspeo da ispuni? Cime je odgovorila aktuelna americka administracija
na dugacki spisak dobrih dela Rusije, ukljucujuci takve etape kao sto su
zatvaranje vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, pristanak na istupanje S!
AD iz Sporazuma o PRO, privremeno razmestanje americkih vojnih!
baza u
zemljama Centralne Azije, kao i pomoc u obavestajnim informacijama o
Avganistanu? U sustini, nicim? Onaj famozni diskriminacioni amandman Dzeksona –
Venika jos uvek ceka ukidanje, protokol o Svetskoj trgovinskoj organizaciji jos
nije potpisan, a tim pre utvrdjen. Amerika je jako zaduzila Rusiju – to je
preovladjujuce misljenje u Kremlju i na nivou osecanja ruske ulice tesko da ce
se promeniti posle promene mesta u Kongresu. Cak stavise, zanemarujuci bliske
pozicije Moskve i americkih demokrata o Iraku, zeleli bi smo da se nadamo da ce
njihov povratak na zakonodavnu vecinu uciniti rusku politiku SAD odgovorinjom.
Na kraju krajeva, glavni problemi nove etape su medjunarodni terorizam, Iran,
Irak, Severna Koreja, koje samostalno i jedino u Kongresu Amerike nije moguce
resiti. Moskva, 09.11.2006. RIA «Novosti»
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
