Potrebni jasniji signali
Tanja MARKOTIĆ, 11. novembar 2006
POSLE 12 godina prevlasti republikanaca, američke
demokrate ponovo su “preuzele” Kongres i Senat. Ta vest koja je obišla svet,
otvorila je vrata svim mogućim kalkulacijama: od onih ekonomskih do
spoljnopolitičkih. Iako se zna da je dirigentska palica američke spoljne
politike i dalje u rukama predsednika Džordža Buša, ipak se veruje da će novi
odnos snaga uticati na “krojenje” budućeg spoljnopolitičkog kursa SAD.
A, hoće li se nešto promeniti i u odnosu Amerike prema rešavanju statusa Kosova, za američkog analitičara i eksperta za Balkan Obrada Kesića nema mnogo dileme.
Ekskluzivno za "Novosti", on kaže da je, gledajući na kraće staze, “gotovo sigurno da rezultati izbora neće imati uticaja na rešavanje budućeg statusa Kosova i druga pitanja koji su na periferiji američke spoljne politike.”
PREVIŠE DILEMA
- TEHNIČKI, dok novi Kongres počne da zaseda, dok se podele sva rukovodeća mesta i dok se krene sa ozbiljnim radom, proći će najmanje šest meseci. Za to vreme, bar što se tiče rešavanja pitanja Kosova, može mnogo da se desi - smatra Kasić.
* A, dugoročno? Može li se, ipak, očekivati nekakav zaokret demokrata, mada se zna da ni oni nisu posebno nakloljeni Srbiji?
- Moguće da novi sastav Kongresa utiče na odnos Amerike prema Srbiji i kosovskom pitanju, ako se to ne reši uskoro. Postoji, međutim, mogućnost da članovi Kongresa i Senata, koji su najmanje neklonjeni Srbiji, zauzmu neke vodeće pozicije. Već se priča da će kongresmen Tom Lantoš biti predsedavajući u Komitetu za međunarodnu politiku u Donjem domu, dok će u Senatu tim komitetom predsedavati senator Džo Bajden. Obojica su poznata po žestokim antisrpskim stavovima. Naravno, ima i demokrata koji su naklonjeni Srbiji, a tu je i srpski kokus koji će imati sada puno posla u kongresu.
* Zašto Stejt deparment požuruje rešavanje statusa Kosova i vrlo je sklon opciji kosovske nezavisnosti?
- Zato što među ključnim ljudima u Stejt departmentu preovladava mišljenje da, ukoliko Albanci ne dobiju nezavisnost, postoji realna mogućnost da se oni pobune i da nasilno krenu na manjine, ali i na međunarodne predstavnike na Kosovu. Jednostavno mišljenje ljudi, poput Nikolasa Bernsa ili Danijela Frida, jeste to da Albancima treba dati ono što traže zato što su oni spremni da ubijaju i da ginu za Kosovo, a Srbi nisu. U Beloj kući, međutim, vlada malo drugačije mišljenje, pogotovu u Savetu nacionalne bezbednosti, gde postoji više fleksibilnosti oko ovog pitanja i roka za rešavanje statusa Kosova.
NIJE UVERLJIVO
* ŠTA, zapravo, Srbija sada još može da učini ne bi li sačuvala Kosovo? Ili mislite da je to sve međunarodna zajednica već rešila i da se čeka povoljan momenat da se saopšte rešenja?
- Pravo pitanje jeste da li Srbija stvarno želi da sačuva Kosovo. To je u Americi i dalje nejasno. Ključni političari iz Srbije u javnost šalju istovremeno dve poruke. Jedna govori o tome da je Kosovo od najvećeg značaja za Srbiju i srpski narod dok, sa druge strane, ti isti ljudi uveravaju Ameriku i Evropu da Kosovo neće biti prepreka u odnosu Srbije sa Amerikom ili sa Evropom. Takođe, dok se ponavlja da je Kosovo od vitalnog interesa za Srbiju, istovremeno se ministar odbrane hvali da se srpska vojska ne sprema za bilo kakvo ratovanje. Sve te poruke Amerikanci tumače ne samo kao neozbiljnost vlasti u Srbiji, nego i kao dokaz da srpski političari žele da im se nametne rešenje.
A, hoće li se nešto promeniti i u odnosu Amerike prema rešavanju statusa Kosova, za američkog analitičara i eksperta za Balkan Obrada Kesića nema mnogo dileme.
Ekskluzivno za "Novosti", on kaže da je, gledajući na kraće staze, “gotovo sigurno da rezultati izbora neće imati uticaja na rešavanje budućeg statusa Kosova i druga pitanja koji su na periferiji američke spoljne politike.”
PREVIŠE DILEMA
- TEHNIČKI, dok novi Kongres počne da zaseda, dok se podele sva rukovodeća mesta i dok se krene sa ozbiljnim radom, proći će najmanje šest meseci. Za to vreme, bar što se tiče rešavanja pitanja Kosova, može mnogo da se desi - smatra Kasić.
* A, dugoročno? Može li se, ipak, očekivati nekakav zaokret demokrata, mada se zna da ni oni nisu posebno nakloljeni Srbiji?
- Moguće da novi sastav Kongresa utiče na odnos Amerike prema Srbiji i kosovskom pitanju, ako se to ne reši uskoro. Postoji, međutim, mogućnost da članovi Kongresa i Senata, koji su najmanje neklonjeni Srbiji, zauzmu neke vodeće pozicije. Već se priča da će kongresmen Tom Lantoš biti predsedavajući u Komitetu za međunarodnu politiku u Donjem domu, dok će u Senatu tim komitetom predsedavati senator Džo Bajden. Obojica su poznata po žestokim antisrpskim stavovima. Naravno, ima i demokrata koji su naklonjeni Srbiji, a tu je i srpski kokus koji će imati sada puno posla u kongresu.
* Zašto Stejt deparment požuruje rešavanje statusa Kosova i vrlo je sklon opciji kosovske nezavisnosti?
- Zato što među ključnim ljudima u Stejt departmentu preovladava mišljenje da, ukoliko Albanci ne dobiju nezavisnost, postoji realna mogućnost da se oni pobune i da nasilno krenu na manjine, ali i na međunarodne predstavnike na Kosovu. Jednostavno mišljenje ljudi, poput Nikolasa Bernsa ili Danijela Frida, jeste to da Albancima treba dati ono što traže zato što su oni spremni da ubijaju i da ginu za Kosovo, a Srbi nisu. U Beloj kući, međutim, vlada malo drugačije mišljenje, pogotovu u Savetu nacionalne bezbednosti, gde postoji više fleksibilnosti oko ovog pitanja i roka za rešavanje statusa Kosova.
NIJE UVERLJIVO
* ŠTA, zapravo, Srbija sada još može da učini ne bi li sačuvala Kosovo? Ili mislite da je to sve međunarodna zajednica već rešila i da se čeka povoljan momenat da se saopšte rešenja?
- Pravo pitanje jeste da li Srbija stvarno želi da sačuva Kosovo. To je u Americi i dalje nejasno. Ključni političari iz Srbije u javnost šalju istovremeno dve poruke. Jedna govori o tome da je Kosovo od najvećeg značaja za Srbiju i srpski narod dok, sa druge strane, ti isti ljudi uveravaju Ameriku i Evropu da Kosovo neće biti prepreka u odnosu Srbije sa Amerikom ili sa Evropom. Takođe, dok se ponavlja da je Kosovo od vitalnog interesa za Srbiju, istovremeno se ministar odbrane hvali da se srpska vojska ne sprema za bilo kakvo ratovanje. Sve te poruke Amerikanci tumače ne samo kao neozbiljnost vlasti u Srbiji, nego i kao dokaz da srpski političari žele da im se nametne rešenje.
* Ali, u preambuli novog Ustava Srbije zapisano
je da je Kosovo deo Srbije?
- Preambula je simboličan signal, a tako je shvaćen i u Americi i u međunarodnoj zajednici. Ako je Srbija htela stvarno da pošalje jasan signal, onda je trebalo i da se bavi pitanjem statusa Albanaca sa Kosova u ovom novom Ustavu.
SVAKO POSEBNO
* U JANUARU su izbori u Srbiji. Hoće li se čekati njihov ishod s obzirom na mišljenja da bi se moglo dogoditi da kosovski paket bude otvoren baš u nekom vakuumu do formiranja nove vlade Srbije?
- U Vašingtonu postoji želja da se odluka o konačnom statusu Kosova donese posle izbora u Srbiji jer će biti mnogo lakše da demokratske opcije konsoliduju vlast i ako odluka o konačnom rešenju ne bude prihvatljiva za Srbiju. U američkom pogledu na političku situaciju u Srbiji ima i nelegičnih elemenata. Kažu, na primer, da je Srbija ključna država za mir i stabilnosti na Balkanu, ali isto tako uverljivo govore da nije bitno ko je na vlasti u Srbiji niti da li će odluka o Kosovu izazvati nestabilnost u zemlji. Čini mi se da u međunarodnoj zajednici ne postoji, rekao bih, ravnoteža straha između potencijalnih događaja na Kosovu ako ne dobije nezavisnost i u Srbiji.
* Ahtisari i dalje svoj predlog rešenja drži daleko od očiju šire javnosti, a ima spekulacija da se u Rezoluciji Savet bezbednosti i neće pominjati status Kosova. Šta kažu u Vašingtonu?
- U poslednje dve nedelje ovde se jasno govori da se o nezavisnosti Kosova neće odlučivati kroz Savet bezbednosti, nego da će se to rešiti na bileteralni način, tako što će svaka zemlja pojedinačno odlučiti o tome hoće li da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
* Očekujete li, možda, da Rusija povuče neki ključni potez?
- Moskva može da odigra ključnu ulogu, pogotovo u Kontakt-grupi i u SB, ali, kako stvari sada stoje, Atisari će, uz podršku Amerike i pojedinih evropskih zemalja, zaobići SB što se tiče statusa Kosova. Amerikanci su konačno shvatili ruske primedbe kao ozbiljne, pa ne žele da rizikuju ruski veto. Zato se i zalažu za rešenje koje bi Rusima onemogućilo da utiču na kosovsku nezavisnost. A, Rusija sve što radi, radi u osnovi zbog svojih interesa i ne zbog neke preterane ljubavi prema Srbiji. U ovom momentu, ruski interesi podudaraju se sa srpskim, i zbog toga mislim da se može očekivati odlučna ruska podrška oko pitanja Kosova.
IMIDŽ SRBIJE MORA BITI JOŠ BOLJI
* KAKAV je danas imidž Srbije u Americi?
- Što se tiče šire američke javnosti, slika Srbije se polako menja. Srbija se gleda kroz uspeh naših sportista i kroz manifestacije poput “Egzita”, "Guče" i "Festivala piva"... Ali, postoji potreba da se sama Srbija mnogo više angažuje u stvaranju tog pozitivnog imidža koji je ovde delimično stvoren.
Zato je važno da se angažuje bar još jedna firma za lobiranje, pogotovo sada kada Kongresom dominiraju demokrate, jer lobistička firma koja u ovom momentu radi za Srbiju smatra se republikanskom... Bilo bi dobro da se angažuje i jedna pi-ar agencija koja bi radila ne samo na popravljanju imidža Srbije u Americi, nego i na predstavljanju zemlje kao idealne prilike za američke investitore, ali i za turiste.
- Preambula je simboličan signal, a tako je shvaćen i u Americi i u međunarodnoj zajednici. Ako je Srbija htela stvarno da pošalje jasan signal, onda je trebalo i da se bavi pitanjem statusa Albanaca sa Kosova u ovom novom Ustavu.
SVAKO POSEBNO
* U JANUARU su izbori u Srbiji. Hoće li se čekati njihov ishod s obzirom na mišljenja da bi se moglo dogoditi da kosovski paket bude otvoren baš u nekom vakuumu do formiranja nove vlade Srbije?
- U Vašingtonu postoji želja da se odluka o konačnom statusu Kosova donese posle izbora u Srbiji jer će biti mnogo lakše da demokratske opcije konsoliduju vlast i ako odluka o konačnom rešenju ne bude prihvatljiva za Srbiju. U američkom pogledu na političku situaciju u Srbiji ima i nelegičnih elemenata. Kažu, na primer, da je Srbija ključna država za mir i stabilnosti na Balkanu, ali isto tako uverljivo govore da nije bitno ko je na vlasti u Srbiji niti da li će odluka o Kosovu izazvati nestabilnost u zemlji. Čini mi se da u međunarodnoj zajednici ne postoji, rekao bih, ravnoteža straha između potencijalnih događaja na Kosovu ako ne dobije nezavisnost i u Srbiji.
* Ahtisari i dalje svoj predlog rešenja drži daleko od očiju šire javnosti, a ima spekulacija da se u Rezoluciji Savet bezbednosti i neće pominjati status Kosova. Šta kažu u Vašingtonu?
- U poslednje dve nedelje ovde se jasno govori da se o nezavisnosti Kosova neće odlučivati kroz Savet bezbednosti, nego da će se to rešiti na bileteralni način, tako što će svaka zemlja pojedinačno odlučiti o tome hoće li da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
* Očekujete li, možda, da Rusija povuče neki ključni potez?
- Moskva može da odigra ključnu ulogu, pogotovo u Kontakt-grupi i u SB, ali, kako stvari sada stoje, Atisari će, uz podršku Amerike i pojedinih evropskih zemalja, zaobići SB što se tiče statusa Kosova. Amerikanci su konačno shvatili ruske primedbe kao ozbiljne, pa ne žele da rizikuju ruski veto. Zato se i zalažu za rešenje koje bi Rusima onemogućilo da utiču na kosovsku nezavisnost. A, Rusija sve što radi, radi u osnovi zbog svojih interesa i ne zbog neke preterane ljubavi prema Srbiji. U ovom momentu, ruski interesi podudaraju se sa srpskim, i zbog toga mislim da se može očekivati odlučna ruska podrška oko pitanja Kosova.
IMIDŽ SRBIJE MORA BITI JOŠ BOLJI
* KAKAV je danas imidž Srbije u Americi?
- Što se tiče šire američke javnosti, slika Srbije se polako menja. Srbija se gleda kroz uspeh naših sportista i kroz manifestacije poput “Egzita”, "Guče" i "Festivala piva"... Ali, postoji potreba da se sama Srbija mnogo više angažuje u stvaranju tog pozitivnog imidža koji je ovde delimično stvoren.
Zato je važno da se angažuje bar još jedna firma za lobiranje, pogotovo sada kada Kongresom dominiraju demokrate, jer lobistička firma koja u ovom momentu radi za Srbiju smatra se republikanskom... Bilo bi dobro da se angažuje i jedna pi-ar agencija koja bi radila ne samo na popravljanju imidža Srbije u Americi, nego i na predstavljanju zemlje kao idealne prilike za američke investitore, ali i za turiste.
