Moskva ne odustaje od međunarodnog prava
BEOGRAD - Strahovi da bi Moskva, ipak mogla da istrguje s međunarodnom zajednicom i prihvati nezavisnost Kosova, pod uslovom da isti status bude priznat i bivšim sovjetskim republikama koje žele ujedinjenje s Ruskom federacijom, podgrejani su pre dva dana referendumom u Južnoj Osetiji na kome je 99 odsto birača glasalo za otcepljenje od Gruzije. U ruskim diplomatskim krugovima tvrde da se ovakav scenario neće dogoditi s obzirom na to da Moskva ni posle prvog ovakvog referenduma 1992. godine nije uputila signal da će ikada prihvatiti nezavisnost tih zemalja, baš kao ni nezavisnost Kosova.
- Osnovni smisao našeg stava da Kosovo ne može dobiti nezavisnost bez saglasnosti Beograda je u poštovanju međunarodnog prava, a ne neka sebična varijanta u kojoj tvrdimo pazar. Zvanična Moskva nije priznala Južnu Osetiju, Abhaziju i Pridnjestrovlje koji su izglasali nezavisnost upravo zato što su deo teritorije druge države. Po istom principu posmatramo i rešavamo pitanje Kosova - objasnila je juče za Glas Aljona Kudrjavceva iz odeljenja za medije ruske ambasade u Beogradu.
Ona je upozorila da je velika greška što se stav Rusije prema Kosovu posmatra "kroz prizmu zemalja koje teže ujedinjenju sa Ruskom federacijom, a ne potencijalnih problema sa Korzikom, Kiprom" i drugim sličnim žarištima.
- Gde je garancija da se sutra neće pobuniti i deo Makedonije. Politika je jasna. Ne postoje izuzeci. Pravila važe i za jedne i za druge, kao u saobraćaju. U suprotnom ćemo se suočiti sa kolapsom na globalnom nivou. Zato se zalažemo da se u pojedinačnom slučaju Kosova poštuju globalne međunarodne povelje, međunarodno pravo, sve zajedno sa završnim Helsinškim aktom - rekla je Kudrjavceva.
Međutim, na pitanje da li će Moskva ipak priznati bivše države Sovjetskog Saveza ako Kosmet dospe u situaciju da se o njegovom statusu izjašnjava svaka država zasebno, Kudrjavceva je odgovorila da je o tome prerano govoriti i istakla da je Rusija sada posvećena rešavanju, pre svega, kosovskog pitanja.
