Bondstil: Najrobusnija američka vojna instalacija u regionu Promena odnosa snaga na američkom Kapitol hilu, posle nedavnih delimičnih izbora za Kongres, neće se značajnije, ni politički ni vojno, odraziti na odnose Vašingtona prema zapadnom Balkanu a posebno ne prema Srbiji. Demokrate bi politički još više mogle da insistiraju na rešavanju slučaja Ratka Mladića dok bi u vojnoj sferi trebalo odati sva priznanja Beogradu na reformi oružanih snaga. To je procena koju za BBC iznosi profesor Roj Staford sa Nacionalnog ratnog koledža SAD u Vašingtonu.
Profesor Staford spada i u one koji ne dele u punoj meri često iznošeno mišljenje da Vašington želi brzo rešavanje statusa Kosova kako bi što pre povukao trupe sa Balkana i uputio ih u Irak ili Avganistan:"Trenutno na Balkanu imamo prilično malo vojnika odnosno manje od dve hiljade i oni su mahom iz redova nacionalne garde. Sa druge strane je jasno da, imaju li se u vidu potrebe u Iraku i Avganistanu, posebno kada govorimo o oružanim snagama koje su izuzetno prenapregnute, čak i dve hiljade ljudi nešto znače, Posebno zato što je reč o pripadnicima nacionalne garde čija se rotacija na terenu obavlja do sada neviđenim tempom i što potrebu za njima čini još izraženijom. Treba međutim reći da bitnijih promena neće biti sve dok situacija na Kosovu, kao što je to sada slučaj, ne bude rešena". Treba ukazati, dodaje sagovornik BBC-ija, da neće biti ni promena u političkim odnosima Vašingtona i Beograda. Direktni politički potezi Amerike prema Srbiji će izostati sve dok ne bude rešen problem Ratka Mladića. A ishod izbora za Kongres će to još više naglasiti, dodaje profesor Staford, jer ne treba zaboraviti značaj koji su pitanju ratnih zločina pridavale demokrate kada su ušle u rat u Bosni: "Kada je o vojnoj saradnji reč, kao bivši oficir i osoba koja je analizirala reforme oružanih snaga u istočnoj i srednjoj Evropi, mogu da kažem da sam izuzetno impresioniran napretkom koji su, tokom proteklih godinu ipo dana postigli srpsko Ministarstvo odbrane i oružane snage Srbije. Na proces reformi obavljen u oblastima reorganizacije oružanih snaga, njihovog smanjivanja i pripremanja za moguće mirovne misije u svetu treba gledati kao na pozitivan signal u celom regionu. Mislim da je u Srbiji u proteklih osamnaest meseci urađeno bolje i više nego i u jedn! oj drugoj državi regiona u istom roku". Profesor Staford sa Nacionalnog ratnog koledža Sjedinjenih Država sumnja da bi, sa Ratkom Mladićem i dalje na slobodi i bez značajnijeg napretka u njegovom izvođenju pred lice pravde, Srbija pa i Bosna i Hercegovina, zbog Radovana Karadžića, mogli da sa samita NATO krajem novembra u Rigi očekuju poziv za članstvo u programu Partnerstvo za mir: "Pitanje je, međutim, da li je, s obzirom na unutrašnje probleme u Srbiji i izglede da će Kosovo verovatno početkom naredne godine dobiti nekakav oblik nezavisnosti, Srbiji potrebno uputiti neki pozitivan signal. Takav signal mogao bi da stigne od Evropske unije i od NATO. Moj lični stav je da postoji dobar razlog da se i Srbiji i Bosni i Hercegovini ponudi ta šargarepa zvana Partnerstvo za mir kako bi nastavile proces vojnih reformi. Ja sa samita u Rigi ne očekujem iznenađenja ali ako i bude bilo odluka koje se tiču Srbije, one će biti poznate pre održavanja samog skupa. I još jednom bih ponovio; ministarstvo odbrane i generalštab u Beogradu, zbog izvrsnog posla koji su obavili, sigurno zaslužuju neku vrstu nagrade". Što se tiče položaja i mesta Balkana u američkim strateškim planovima za vreme koje dolazi, sagovornik BBC-ija procenjuje da će se broj američkih vojnika u celoj Evropi pre smanjivati nego povećavati:"Procenjujem i da način na koji je ljudstvo raspoređeno u vojnim instalacijama u Rumuniji i Bugarskoj neće biti praćeno i infrastrukturom koja obično ide uz uspostavljanje američkih vojnih baza. Lokacije u tim dvema zemljama su, da upotrebim izraz jednog od generala marinaca, listovi lokvanja odnosno svojevrsne odskočne daske". Dakle, dodaje za BBC profesor Staford, ne treba očekivati veliko prisustvo američkih vojnika već pre privremeno raspoređivanje manjih vojnih efektiva za konkretne zadatke. Velike baze, poput onih u Nemačkoj su stvar prošlosti. Američki strateški prioriteti su pre svega Irak i Avganistan uz sagledavanje problema koje bi ubuduće mogli da predstavljaju Iran i Severna Koreja. Što se tiče položaja i mesta Balkana u američkim strateškim planovima, jedan od vojnih objekata koji će imati važnu ulogu na zapadnom Balkanu je baza Bondstil na Kosovu koja, istini za volj bez duže poletno-sletne staze, mahom već raspolaže svim što je neophodno za razmeštanje trupa, objašnjava za BBC profesor Roj Staford:"Sa američkog vojnog stanovišta, u Evropi je mir i potreba za američkim vojnicima je znatno umanjena. Svesni smo potencijalno napete situacije na zapadnom Balkanu i mogućnosti da terorizam i terorističke organizacije zadobiju određenu podršku u tom regionu. Mi ! stoga želimo da budemo prisutni ali ne u velikom broju. Baza Bondstil na Kosovu ima najveće i najbolje kapacitete. Ja ne govorim u ime američke vlade ali niz američkih zvaničnika koji su obišli Bondstil i koji su razmatrali moguću potrebu za razmeštanjem američkih trupa smatra da bi na području bivše Jugoslavije to mogao da za dugo vremena bude najznačajniji objekat. Bondsatil je najrobusnija vojna instalacija koju možemo da imamo u regionu". Ocenjuje za BBC profesor Roj Staford sa Nacionalnog ratnog koledža Sjedinjenih Država. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2006/11/061113_us_serbia_military.shtml Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
