ITH: Istorija Jasenovca medju najbrutalnijim

 Utorak, 28. novembar 2006. 17:43

Istorija nekadašnjeg ustaškog logora Jasenovac spada medju najbrutalnije od 
svih koncentracionih logora Drugog svetskog rata, jer su u njemu ljudi ubijani 
noževima, čekićima, streljani i vešani po drveću i telegrafskim stubovima duž 
obale Save, ocenio je "Internešnel herald tribjun".

"Ono što karakteriše ubijanje u Jasenovcu jeste nasumničnost i nasilnost.
Nije bilo gasnih komora; zatvorenicima su prerezivani grkljani i smrskavane 
lobanje. Drugi su bili streljani ili vešani na telegrafske stubove i drveće duž 
obale Save", naveo je reporter lista u tekstu iz Jasenovca.

"Herald tribjun" je, povodom otvaranja najnovije muzejske postavke u Jasenovcu, 
istakao da se skoro svi slažu da je ustaški režim, koji je vladao Hrvatskom od 
1941. do 1945. godine, zatvorio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i svojih 
protivnika u Jasenovac i druge koncentracione logore i da su mnogi od tih ljudi 
ubijeni.

List je ocenio da su vlade koje su dolazile posle Drugog svetskog rata "pisale 
i naknadno dopisivale istoriju" Jasenovca.

Komunisti i nacionalističke vlade, Srbi i Hrvati, svi su u skladu sa svojim 
ideološkim ciljevima uvećavali ili smanjivali broj ubijenih, naveo je "Herald 
tribjun" i podsetio da su jugoslovenski "državni" istoričari za vreme vladavine 
Josipa Broza Tita izneli podatak da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 
ljudi, većinom Srba.

List je podsetio i da je tadašnji komunistički režim zagovarao "bratstvo i 
jedinstvo" medju jugoslovenskim narodima i da je bilo kakav vid iskazivanja 
nacionalizma, uključujući pevanje nacionalističkih pesama mogao rezultirati 
zataranjem.

"Herald tribjun" je naveo da se pokojni hrvatski predsednik Franjo Tudjman 
zalagao da u Jasenovcu budu sahranjeni ostaci onih koji su poginuli u Drugom 
svetskom ratu na području Hrvatske, bez obzira na kojoj su se strani borili, 
ali da su se tome suprostavili preživeli logoraši i jevrejske organizacije, jer 
bi to značilo izjednačavanje žrtava i dželata.

Navodeći da je Tudjman umro 1999. godine, list je ocenio da njegova stranka 
Hrvatska demokratska zajednica, koja vlada u Hrvatskoj, nastoji da se oslobodi 
nacionalističkog imidža.

"Političari i kuratori su svesni da je njihov zadatak da se suprostave idejama 
koje je Tudjman propagirao - da je ustaška vlast u Hrvatskoj, koju su 
podržavali nacisti, pre bila dobronamerna nego fašistička i da se borila za 
interese rimokatoličkih Hrvata protiv komunista i nacionalista, pravoslavnih 
Srba", istakao je "Internešnel herald tribjun".

Taj list je preneo i izjavu sadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da 
postoji potreba za stalnom borbom protiv nacionalizma i iskrivljavanja istorije.

Mesić je upozorio da su na rok koncertima u Zagrebu "mladi ljudi podsticani da 
pevaju pesme o koljačima ustaškog režima, čak i o komandantu Jasenovca".

"Oni (mladi ljudi) moraju da budu sačuvani (od takvih zloupotreba)", istakao je 
Mesić, za koga "Herald tribjun" kaže da je bio Tudjmanov saveznik i da se potom 
razišao sa njim.

List je preneo i izjavu direktora jerusalimskog centra "Simon Vizental"
Efraima Zurofa, koji je bio na otvaranju nove postavke u Jasenovcu, da 
nedostaje objašnjenje u kojim uslovima se sve to dogodilo.

"Jasenovac nije bio cunami. Nije se dogodio samo tako. Mlad čovek koji dodje 
(da vidi postavku) neće razumeti kako je (ustaški režim) došao na vlast i zašto 
su njegova meta bili ti ljudi (logoraši u Jasenovcu)", zaključio je Zurof.

Direktorka muzeja Jasenovac Nataša Jovičić ukazala je da se Hrvatska, kada je 
reč o holokaustu, suočava sa više problema nego većina drugih zemalja zbog rata 
u poslednjoj deceniji 20. veka.

"U drugim zemljama, gde nije bilo ratova je drugačije, ali mi moramo da budemo 
duplo oprezni. Nema ovde ničega što može biti iskorišćeno za političku 
propagandu i mržnju", zaključila je ona.

(Tanjug)




                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште