http://www.nin.co.yu/index.php?s=free&a=2919&rid=3&id=7190
NIN Broj 2919 07.12.2006 Politika *Partnerstvo za sta?* *Ako resenje za Kosmet bude nepovoljno za Srbiju, Partnerstvo za mir moglo bi mnogim politicarima u Beogradu da bude i nezgodan poklon posle izbora. Partnerstvo za sta?* Pre samita u Rigi, Srbija se ponasala kao udavaca NATO-a. Sada, posle samita na obalama Baltika niko se pred nama na Balkanu vise ne moze hvalisati: mi imamo NATO, a vi nemate! Istina, jos nismo dobili i pravu pozivnicu za Alijansu, iz Rige je stigla samo karta za predsoblje NATO-a. Zapravo, ta je karta samo formalizovala postojece stanje, jer nismo samo mi usli u Partnerstvo za mir, NATO je preko Kosmeta vec odavno usao u Srbiju. Nekome u selo, nekome u televizor, a nekome i u krevet. Samit u Rigi, i preko pozivnice za Srbiju, jasno je potvrdio da su SAD glavni gazda unutar zapadnog vojnog saveza i da kada Vasington nesto odluci svi ostali moraju da slusaju. Tek toliko o terminu "Partnerstvo za mir". Partneri u stavu mirno. Doduse, slogan samita trebao je da glasi: "Izgradnja NATO koji ima globalne partnere i veci uticaj", a ti globalni partneri trebalo je da budu Japan i Australija, ali u zavrsnom saopstenju iz Rige to je, nekako, ostalo skriveno. Umesto Japanaca, eto nama Srba, Crnogoraca i Bosanaca. Razlog da Crna Gora i Japan opet zarate? U Rigi je trebalo da se proglasi i potpuna operativnost rezervnih snaga NATO-a, kao i snaga za brzo delovanje, ali i da evropski saveznici Amerike izdvoje nove trupe za Avganistan. Sve to palo je u senku pozivnice Srbiji, Crnoj Gori i BiH da pristupe Partnerstvu za mir. Istovremeno, NATO je iz Rige podrzao "teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenitet Jermenije, Azerbejd`ana, Gruzije i Moldavije". Te cetiri drzave nisu clanice NATO, ali su u Partnerstvu za mir. Koja je to razlika u odnosu na Srbiju i pitanje Kosmeta? Da li samo u datumu kada je neka zemlja usla u Partnerstvo za mir? U Beogradu su oko toga na sceni dva stajalista. Vlada Srbije smatra da je ulazak u Partnerstvo za mir ojacao poziciju Srbije oko Kosmeta, dok politicari iz nekih drugih stranaka misle kako clanstvo u predsoblju NATO-a ne garantuje i teritorijalni integritet Srbije. Dakle, ispada da ono sto vazi za Gruziju, Azerbejd`an, Moldaviju i Jermeniju ne vazi i za Srbiju. Ispada da NATO i nije formiran radi odbrane drzavne celovitosti zemalja clanica, a da je Partnerstvo za mir jedna fina institucionalna forma u kojoj se clanice malo bore protiv terorizma, a malo prave bureke i previjaju ranjenike. Jer, u tom Partnerstvu za mir je i Belorusija jos od 1994. godine, a njeni politicari i danas ne mogu da putuju po Zapadu, jer je zemlja od strane SAD proglasena za jednu od clanica "osovine zla". I sada u tu drzavu "osovine zla" dolaze i americki, nemacki i britanski oficiri i proigravaju zajednicke vezbe sa oficirima armije Belorusije. Sto znaci da u Partnerstvu za mir ima i zlocestih drzava kojima se garantuje teritorijalni integritet. No, kako se to Srbiji oko Kosmeta, ipak, ne garantuje, jer tako su mnogi u Beogradu protumacili kartu iz Rige, ispada da je Srbija, ipak, najzlocestija zemlja. Navodno smo dosta zakasnili oko te karte, no svejedno, ako resenje za Kosmet bude nepovoljno za Srbiju Partnerstvo za mir moglo bi mnogim politicarima u Beogradu da bude i nezgodan poklon posle izbora. Jer, onda bi se moglo postaviti i pitanje: Partnerstvo za sta? Za veci ulazak stranih investicija? Pa,"Telenor" nije cekao poziv iz Rige da kupi "Telekom", Amerikanci su davno kupili zelezaru u Smederevu, cementare su odavno prodate... Skoro tri milijarde dolara stranog kapitala uslo je u Srbiju i bez Partnerstva za mir. Reforme vojske i odbrambenog sistema? One su se i bez Partnerstva za mir odvijale onako kako to SAD i NATO traze. Razvoj demokratije u Srbiji? Dobro, tu imamo verovatno prednost nad Tad`ikistanom, Azerbejd`anom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i ostalim drzavama-stanovima, koje su vec godinama uvazene clanice Partnerstva za mir. Ostaje, dakle, Kosmet kao kljucno pitanje bezbednosnih garancija Srbiji od strane NATO-a, ali sada i Partnerstva za mir. "Prijem Kosova u Evropsku uniju ne moze se desiti sve dok ono ne bude priznato kao potpuno samostalna drzava koja moze da preuzme medunarodne obaveze. EU verovatno nece primiti Srbiju sve dok ona ima teritorijalne pretenzije prema onome sto bi moglo da postane susedna joj drzava", pise u nedavnom izvestaju Doma lordova, gornjeg doma britanskog parlamenta. Slicno uvazenim lordovima i nekadasnji ambasador Velike Britanije u Beogradu, gospodin Dejvid Gauen upozorava Srbiju "da ce pristup i ponasanje Beograda prema statusu Kosova svakako biti uzeti u obzir i kada se bude razmatralo priblizavanje Srbije ka EU i NATO". Njegov kolega u Beogradu, ambasador SAD gospodin Majkl Polt najavio nam je resenje za Kosmet odmah posle parlamentarnih izbora u Srbiji, rekavsi "da ce medunarodna zajednica igrati centralnu ulogu, dok ce Beograd i Pristina morati da zive sa resenjem za Kosovo". Ambasador Polt jos je i dodao "da je situacija na Kosovu jedinstvena, da je medunarodna zajednica morala da intervenise tamo zbog ogromnog krsenja ljudskih prava i ociglednih zlocina protiv covecnosti krajem prosle decenije", pa se i zapitao: "Da li da zastitimo teritorijalni integritet svakog rezima koji izabere da ubija sopstvene gradane, moramo da se postaramo da svi imamo ista ljudska prava?" Sto se tice represije prema Albancima na Kosmetu krajem prosle decenije i ljudskih prava, da li to znaci da su SAD iskljucivi svetski gospodar ljudskih prava, moralni krstas 20. i 21. veka, ili Amerika uspostavlja razliku izmedu vrednih i bezvrednih zrtava. Tako je represija nad Albancima u Jugoslaviji bila nepodnosljiva za vrednosti i principe prosvecenih, dok je visegodisnje istrebljivanje Kurda u Turskoj ne samo odobreno u Vasingtonu, prikriveno u zapadnim medijima, vec i pomognuto vojno, policijski i politicki. No, Turska je clan NATO, vazan americki saveznik i to Kurdima ne pruza nikakvu sansu ne samo da prezive, nego i da ih neko javno i pozali. To, naravno, nije i razlog moralnog pridikovanja, jos manje razlog za otimanje 15 odsto necije teritorije. Da li bi i formalni gubitak suvereniteta nad Kosmetom oznacio i gubitak identiteta Srbije? Kauzalna veza izmedu suvereniteta i identiteta duboko je urezana u srpskoj svesti, a samo u srpskom jeziku postoji rec "zlopamtilo". Od "zla" i "pamti". Mogu li to uopste da shvate nasi novi partneri iz Partnerstva? Jer, partneri se ne kaznjavaju. Pogotovo ne u startu... Miroslav Lazanjski
