Argumentima pred velike
D. RADEKA, 3. januar 2007
PREMA najavama portparola Martija Ahtisarija, svoj predlog budućeg statusa
KiM specijalni izaslanik UN za pregovore izneće odmah posle izbora u Srbiji.
Šta možemo očekivati posle toga, za "Novosti" govori Leon Kojen, član srpskog
pregovaračkog tima i savetnik predsednika Republike:
- Ahtisari će svoj predlog dostaviti Beogradu i Prištini, a o njemu će se
sigurno izjašnjavati i Kontakt-grupa. Prema reakcijama na koje će predlog
naići, možda će biti organizovana još neka formalna runda pregovora u Beču, a
svakako će se nastaviti bilateralni kontakti Beograda i Prištine sa ključnim
međunarodnim akterima - Evropskom unijom, Rusijom, SAD, Kinom, Nemačkom... Kako
ovi razgovori budu odmicali, sve će više biti razgovora i u Njujorku, gde će se
raditi na novoj rezoluciji SB UN o Kosmetu.
* Da li to znači da će Ahtisarijev predlog biti samo osnova za dalje
pregovore, a ni na koji način obavezujuća skica rešenja?
- Naravno. Ova druga ideja je propala kada je postalo jasno da ni u
Kontakt-grupi, ni među stalnim članicama SB UN, nema saglasnosti oko ključnog
pitanja: autonomija ili nezavisnost. Ahtisari će ponuditi jedan mogući odgovor
na to pitanje, a zatim će se pregovarački proces nastaviti. Želja je svih da se
u razumnom roku dođe do rešenja, ali veštačko postavljanje rokova nije
realistično, niti je dosad dalo neki rezultat.
* Zna li se kakva će biti dalja uloga Martija Ahtisarija, pošto saopšti
svoj predlog?
- Ahtisariju je mandat produžen do kraja juna 2007. Ako posle podnošenja
svog predloga bude želeo da igra ulogu pravog posrednika, sigurno će moći da
učini više nego dosad. Ali, njegova uloga, u svakom slučaju, biće manja nego
ranije: u novoj fazi Srbija će najviše pažnje morati da posveti velikim
međunarodnim akterima koje sam već pomenuo. Rusija i Kina, dve od pet stalnih
članica SB UN, slično kao i mi gledaju na to kako treba voditi pregovarački
proces, i na to šta su osnovni elementi realističnog i održivog rešenja. Po mom
mišljenju, Srbija će, posle formiranja nove vlade, imati sve uslove da nastavi
s politikom razložnog kompromisa i sporazumnog rešenja, koja je već dala dobre
rezultate. Na početku Ahtisarijevog mandata, i u inostranstvu i kod nas, mnogi
su smatrali da je nezavisnost svršena stvar. Danas, situacija je očigledno
drukčija.
* Iz SAD se čuje da budući status mora biti u skladu s očekivanjem većine
na KiM, što bi značilo nezavisnost. Rusija, naprotiv, kaže da bi stavila veto u
SB na predlog koji Beograd ne bi mogao da prihvati. Hoće li se pitanje statusa
rešavati u sučeljavanju Rusije i SAD?
- Jasno je da do nove rezolucije u SB ne može doći bez približavanja
stavova između Rusije i Kine, s jedne, i zapadnih sila, s druge strane. Dok
ruski stav o vetu bude na snazi, ne verujem da će zapadne zemlje u SB formalno
predlagati rezoluciju koja otvara put za nezavisnost KiM.
* Kako onda vidite dalji tok pregovora?
- Srbija želi da se pregovori nastave i da se okončaju obostrano
prihvatljivim rešenjem. Za nas je važno da ovaj stav, koji već uživa podršku
dve stalne članice SB i nekih evropskih zemalja (Španija, Rumunija, Slovačka),
nastavimo da branimo što jačim argumentima tamo gde smo dosad nailazili na
razumevanje, ali ne i na pravu saglasnost. Taj zadatak manje je težak nego što
možda izgleda, jer s albanske strane nema argumenata, već samo pretnji nasiljem
ako Kosovo ne postane nezavisno. Ne mislim da će te pretnje uticati na velike
sile koje u SB budu tragale za kompromisom oko Kosova. Mi, naprotiv, moramo
nastojati da u taj kompromis budu ugrađeni osnovni elementi naše platforme.
JEDNOSTRANI PLAN
* U PRIŠTINI se govori o mogućnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti,
posle kojeg bi mnoge zemlje priznale KiM kao novu državu. Tako bi UN bile
zaobiđene, a kosovski Albanci ostvarili svoj cilj. Koliko vam ta mogućnost
izgleda realno?
- Sigurno je da se negde i o tome razmišlja, ali tim potezom zapadne
zemlje bi više izgubile nego dobile. Njihova saradnja u SB sa Rusijom i Kinom,
posebno važna za SAD, u znatnoj meri bi bila otežana. EU bi doprinela
razgorevanju sukoba koji bi za dogledno vreme bio nerešiv, umesto da traži
kompromis kojim bi se stabilizovale prilike u regionu i potvrdila njegova
evropska perspektiva. Separatistički pokreti svuda, pa i u Evropi, dobili bi
ogroman podsticaj. Kada se sve to stavi na vagu, nasuprot želji da se zadovolje
težnje kosovskih Albanaca, lako je videti šta racionalno mora pretegnuti.
Naravno, ovde je bitan i stav Srbije: mi se možemo nadati uspehu samo ako
budemo, kao dosad, imali jasnu, doslednu i jedinstvenu politiku oko kosovskog
pitanja.
http://www.novosti.co.yu/
