Mudraci nadmudrili histeričnog kralja
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=13> Svi putevi vode
u Vitlejem KOMETA, METEORI ILI ČUDO U NOĆI HRISTOVOG ROĐENJA
Pod naletom Turaka u Srbiju u vreme kneza Lazara bežali su kaluđeri isihasti,
ljudi prožeti mirom. Svoje vizije nebeskog blaženstva i ovozemaljskog mira
sticali su molitvom pod zvezdanim noćnim nebom. I današnji duhovnici se tako
mole
Vitlejemska zvezda. Najfascinantiji deo božićnog neba. Već 2007 godina ona
obasjava duše vernika. U noći Hristovog rođenja svaki vernik i nehotice baci
pogled na nebo i zamišlja kako ga je ukrašavala vitlejemska zvezda. Na Badnje
veče ona se pojavila na istoku. Među mudracima Istoka nju su očekivali kao Znak
panistorijskog zbivanja. Trojica istočnih mudraca krenu za njom, ka zapadu. Put
ih je odveo u Jerusalim, na dvor Irodu. A zašto je on primio ove putnike sa
istoka. Najverovatnije je da bi to mogli biti asirsko-vavilonski astronomi.
Svaki je od njih bio visoko cenjen na aristokratskim dvorovima Istoka, i
smatran magom, mešavinom naučnika i čarobnjaka. Naravno da je čovek koji je
kadar da predvidi pomračenja Sunca i Meseca čarobno prevazilazio svoje
savremenike.
Histerični vladar Irod se reši lukavo da iskoristi mudrace koji se raspituju
gde je pokretna zvezda zastala, jer tamo se rodio Gospod. Nazvali su ga
«kraljem Jevreja». Irod ih obaspe laskanjem i zatraži da mu jave, čim nađu
mesto rođenja božanskog bića, da bi i on otišao da mu se pokloni. (A zapravo je
hteo da ubije novorođenče). Mudraci ne bi bili mudraci da nisu poznavali
ljudsku i vladarsku narav. Odu za zvezdom do Vitlejema, nađu Isusa, poklone mu
se, pa se kući vrate krišom, sasvim drugim putem.
Jevanđelje po Mateju je jedini izvor u Novom Zavetu, u kojem se o zvezdi
govori. Tekst počinje ovako: Kad se Isus rodio u Vitlejemu u Judeji, u dane
kralja Iroda, gle, «magi» sa istoka stigoše u Jerusalim, govoreći, «Gde je
novorođeni kralj Jevreja? Mi smo videli njegovu zvezdu kako se podiže i dođosmo
da mu se poklonimo.» Kad je kralj Irod to čuo, vrlo se zabrinuo, i sav
Jerusalim sa njim... Dalje se opisuje kako je Irod sabrao sveštenike i pisare
da mu kažu gde bi to trebalo da se rodi Mesija. Oni mu rekoše o proročanstvu
koje imenuje Vitlejem... » Mudraci krenu za zvezdom i ona krete ispred njih, pa
se zaustavi nad mestom gde je dete bilo. Videli su dete s njegovom majkom
Marijom. Prostru se pred njim. A onda otvore ćemere i daruju ga zlatom i
tamjanima. Opomenuti snom ne odu Irodu, nego drugim putem. A Irod kad shvati da
su ga «magi» prevarili, razbesni se i pokla sve dečake u Vitlejemu i okolini
mlađe od dve godine.
Oko Vavilonske zvezde ispletene su čitave teorije koje raspravljaju o odnosu
nauke i religije. Mnogi su autori nagađali da je ta «zvezda» bila kometa,
meteor ili tzv. Nova. Mnogi su poricali njenu čisto fizičku prirodu. Najlepšu
je odgonetku dao Jovan Zlatousti (oko 350-407). On misli da je ta zvezda bila
stvarno čudo, jer ne može da izmiri ono što jevanđeljski pripovedač kaže o toj
zvezdi, sa normalnim karakteristikama nebeskih objekata. U svojoj šestoj
homiliji komentara jevanđelja po Mateju, on osporava svaku vezu Vitlejemske
zvezde sa astrologijom i horoskopima. Putovanje «mudraca sa Istoka u Judeju po
njemu je «na neki način paradoks, zato što ono znači poniznost sa njihove
strane: idu da priznaju skoro rođenog kralja, na mestu na koje niko ne bi pošao
da ga onde nađe. On zaključuje «da zvezda «magova» i nije bila stvarna zvezda,
nego nevidljiva sila koja je uzela na sebe privid zvezde. Zlatousti (Hrizostom)
se pita kako bi bilo moguće da sama pojava jedne zvezde nagna mudrace na
putovanje. Zaključuje» da to nije samo delo zvezde nego i delo Boga koji je
pokrenuo njihove duše.»
Kometa? Kineski i vavilonski astronomski almanasi dali su nauci listu kometa
koje su viđene tokom prvih deset godina pre Hrista. A 12 godina pre Hrista
blizu zemlje prošla je famozna Halejeva kometa. NJenu pojavu su znalci
odbacili. Odveć je rano za nju da bude Vitlejemska zvezda.
Meteoriti i loptasta munja? Mali asteroidi i lutajuće kamenje, koje vidimo kao
padalice naročito na dan desetog avgusta, a i u novembru – zasvetle vrlo
kratko. Pre nekoliko decenija u «Katoličkoj enciklopediji» pisalo je da je ta
zvezda bila čudesni meteor, ne mnogo visoko u atmosferi». A današnji zvanični
autoritet iste vere tumači Vitlejemsku zvezdu kao svetlosni fenomen u
atmosferi». Loptaste munje ocenjuju izvori kao najbolje kandidate za
Vitlejemsku zvezdu, jer se kretala, pa odjednom stala. Električni fenomeni,
loptaste munje, kreću se brzo, vijugavim nepredvidljivim putem, a ponekad
zastanu! Varijabilna zvezda, koja menja snagu svoje svetlosti na periodičan
način. Astronomi su od njih izabrali kao najboljeg kandidata za Vitlejemsku
zvezdu, zvezdu «Mira» u konstelaciji Cetus. U ciklusu od 11 meseci «Mira» zna
da bude jaka kao polarna zvezda, a skoro polovinom svog ciklusa smanji snagu za
hiljadu puta! Tad je nevidljiva golim okom.
Planete? U svom pregledu različitih tumačenja Vitlejemske zvezde, Mišel Krudel,
navodi i velikog Keplera, zakonotvorca astronomije (1571-1630). On je video
Vitlejemsku zvezdu u jednoj konjunkciji Jupitera. A u dvadesetom veku je 1966.
Ernest Martin ponovio Keplerovu tvrdnju: «Vitlejemska zvezda je Jupiter, ako ga
povežemo sa serijom konjunkcija različitih od one trostruke sa Saturnom.»
U vekovnom dijalogu religije i nauke, suvlja strana (naučna), često je verske
fenomene osporavala tvrdnjom da o duhovnoj strani svemira nema dokaza. Niko to
nije video! a što ja nisam video’? samo zanesenjaci veruju u privide…
Međutim, tokom istorije ljudskog roda zabeležena su mnoga «viđenja» duhovnog,
nebeskog fenomena. Svi vidioci iz različitih istorijskih epoha, a različitih i
verom, govore o viđenju Znaka nebeskog na podudaran način. Oni svedoče da ih je
pod noćnim, vedrim zvezdanim nebom ozarila struja svetlosti koja kao da im je
govorila o sreći i blaženstvu postojanja. To blaženstvo je više od znaka, ono
je istovremeno i poruka.
Obično se misli da su ekstatičke vizije nebesa pojava ograničena na daleki,
egzotični istok. Međutim, i u pravoslavnoj veri postoje nosioci božanske
ekstaze. U vreme kneza Lazara u Srbiju su, pod naletom Turaka, izbegli kaluđeri
«isihasti». «Isihos» je čovek prožet mirom. Svoje vizije nebeskog blaženstva i
ovozemaljskog mira sticali su molitvom pod zvezdanim noćnim nebom. I današnji
duhovnici se tako mole.
Vitlejemska zvezda je fenomen srodan vizijama koje stižu sa neba. Ona se
kretala nebom, prenosila poruku, i bila kadra da se zaustavi na jednom mestu.
Ona ne mora biti nebesko telo iz kategorije astronomskih kometa, letećeg
kamenja i planeta, već nam saopštava da je naša vera u dosluhu sa svetlosnim
fenomenima.
Među misliocima ruskog kosmizma bio je otac raketne tehnike Konstantin
Ciolkovski. Nepoznato je da je on razvoj svemira i bića video kao put ka
međusobnom prožimanju svetlosnog i telesnog. Naravno, kroz milijarde godina.
Božić je zvezdani praznik, rođenje Hristovo nije tek onako opredeljeno kao znak
i poruka mira na zemlji i nebesima.
Raša Popov
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
image001.png
Description: PNG image
image002.png
Description: PNG image
image003.png
Description: PNG image
image004.gif
Description: GIF image
