Srbija kapetan Dunava
V. PETROVIC - B. STJELJA, 29. januar 2007 SRPSKA flota bogatija je za 257 austrijskih i madarskih plovila, od kako su Zoran Drakulic i njegov "Ist point" kupili austrijsku kompaniju "DDSG kargo". Ovako ojacana flota, smatraju novi vlasnici, obezbedice da srpske firme kontrolišu znacajniji deo prometa robe od Roterdama u Holandiji do Konstance u Rumuniji. - Drakulicev poslovni potez u skladu je sa srpskim strateškim planovima razvoja vodnog saobracaja -komentariše za "Novosti" Ivana Tomic, pomocnik ministra za kapitalne investicije, koja vodi Sektor za vodni saobracaj i bezbednost plovidbe. - Smatramo da su velike šanse da se ukupan obim vodnog saobracaja i pretovar u našim lukama poveca, upravo ovakvim strateškim poduhvatima, koji su u skladu i sa evropskim planovima razvoja unutrašnje plovidbe. NAJJEFTINIJI TOMICEVA podseca da je u Evropi u toku razvoj koordiniranih akcionih planova za transport na unutrašnjim plovnim putevima. Prema programu koji je Evropska komisija usvojila pre godinu dana, ocekuje se, do 2015. godine, povecanje za jednu trecinu obima unutrašnjeg robnog transporta na Starom kontinentu. Tim dokumentom, unutrašnja plovidba je prikazana kao najpogodniji, ekološki, kopneni vid transporta, sa ukupnim troškovima od 10 evra za 1.000 tona-kilometara, dok je cena drumskog 35 i železnickog 15 evra. - Najvece pretovarne luke na Dunavu u Srbiji su, za sada, medunarodne Dunav-Pancevo, Novi Sad, kao i Luka Smederevo, koja funkcioniše iskljucivo za potrebe "Ju-Es stila" - navodi Tomic. - Ta kompanija, kao i "industrija hemijskih proizvoda" iz Prahova, prevoze robu Dunavom. Istovremeno, podseca Tomiceva, državi je od najznacajnijeg interesa razvoj citavog podrucja Istocne Srbije i znacajna korist ukoliko sve vece kolicine tereta gravitiraju tom podrucju. Jedan od strateških interesa Ministarstva za kapitalne investicije upravo je razvoj zaostale recne privrede, koja na putu od Crnog do Severnog mora ima u narednom periodu ogromne šanse. - Ukoliko se ostvare namere da se brodarstvo koncentriše, to bi dovelo do toga da srpska recna flota postane apsolutno najjaca na Dunavu - nadovezuje se Milosav Jelic, komercijalni direktor Jugoslovenskog recnog brodarstva, koje broji oko 150 plovila. - Na ovaj nacin bi srpske firme kontrolisale najveci deo onoga što se prevozi Dunavom. PODMLAÐIVANJE PREKID plovidbe nakon NATO bombardovanja uslovio je propadanje oko 80 odsto južnih flota. Sacuvan je deo ukrajinske i Jugoslovenskog recnog brodarstva. Nova plovila istovremeno ce i osvežiti domacu flotu ciji su brodovi, prosecno, stari oko 25 godina. Borba ko ce dominirati ovom evropskom, najznacajnijom rekom, traje godinama unazad jer je, osim što je transport ekološki podobniji, on i cetiri puta jeftiniji od železnickog, a cak 14 puta od drumskog. Tako JRB godišnje preveze oko 1.300.000 tona masovnog tereta, što im donese oko 13 miliona evra prihoda. Ipak, da bi postali lideri na ovoj vodenoj saobracajnici, osim želja i ulaganja u brodove, potrebne su i druge investicije. - Kako bi zadovoljili evropske kriterijume neophodno je osavremeniti sva plovila, što je veoma skupo - zakljucuje Jelic. - Bugari su standardizovali dve barže, austrijanci nekoliko njih, a mi smo prvu prebacili u Slovacku na reparaciju. To ce nas koštati oko 200.000 evra, a na put vec spremamo i drugu. I u "Luci Beograd" napominju da ih raduje ulaganje u recnu plovidbu. - Svake godine u našoj zemlji se beleži pet odsto povecanje prevoza robe, a u sistemu Majna-Rajna do Dunava i u gornjem toku Dunava ono iznosi oko 12 odsto - pricaju u Luci Beograd. - Svakako podržavamo razvoj svih brodarskih firmi, jer to donosi bolje poslovanje i Luci Beograd. Sada možemo da primimo oko 450.000 tona robe godišnje, ali cemo rado proširiti kapacitete, ukuliko se ukaže potreba. KORIDOR DUNAV je jedan od 10 proglašenih evropskih saobracajnih koridora. "Koridor 7" kako nazivaju Dunavsku saobracajnicu jedini je vodeni, a kroz našu zemlju protice 587,5 kilometara, što predstvalja 25 odsto ukupne dužine plovnog puta. UKUPAN tok Dunava sa kanalima koji vode od Roterdama i Severnog mora do Konstance na Crnom moru je oko 3.500 kilometara. U zlatno doba, 1987. godine, tim plovnim putem prevoženo je 100 miliona tona robe godišnje. Posle bombardovanja SR Jugoslavije i rušenja tri mosta kod Novog Sada, 1999. godine, normalna plovidba je uspostavljena tek 2005. godine, pošto je ocišceno recno korito od celicnih konstrukcija i uklonjen most na baržama. PROMET SRPSKIM tokom Dunava, prema poslednjoj dostupnoj statistici, 2005. godine je prevezeno 14.288.994 tona robe. Unutrašnji promet od toga je bio 6.299.160 tona, izvoz i uvoz 4.647.086 tona, a tranzit 3.342.748 tona. - Za efikasno korišcenje unutrašnjeg vodnog transporta kljucne su multi-modalne prilazne tacke - kaže Ivana Tomic. -Kod nas, na Dunavu, to treba da budu medunarodne luke Apatin, Bogojevo, Backa Palanka, Novi Sad, Beograd, Pancevo, Smederevo i Prahovo. PRAHOVO BOR - Prošle godine kroz brodsku prevodnicu HE “Ðerdap 2” prevezeno je 10 miliona tona robe. - Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina preko Ðerdapa je prolazilo više od 20 miliona tona razne robe, dok je, za vreme trajanja sankcija, obim tog posla drasticno opao - kaže za “Novosti” Dragan Ðordevic, direktor recnog brodarstva “Krajina”, iz sastava Industrije hemijskih proizvoda (IHP) “Prahovo”. - Od ukidanja embarga, prevoz robe Dunavom se poslednjih godina “oporavlja”. Kroz brodsku prevodnicu HE “Ðerdap 2” 2005. prošlo je oko osam miliona tona razne robe, dok je prošle godine zabeležen rast od cak 25 odsto! - Svi podaci ukazuju na to da ce narednih godina prevoz raznih roba Dunavom uvecati i mi to želimo da docekamo spremni - naglašava Zoran Drakulic predsednik “Ist pointa”. - Primera radi, sve velike železare (smederevski “Ju-es-stil”, austrijska “Vest Alpina”, madarski “Dunafer”...), su na Dunavu. Lj. T. SMEDEREVO SMEDEREVO - Svake godine, u dve velike robne luke, koje na Dunavu kod Smedereva koristi "Ju-Es stil Srbija", za potrebe ove kompanije pretovari se milion tona razne robe, pocev od sirovina i energenata za proizvodnju, rude, i koksa pa do gotovih proizvoda, hladno valjanih i toplovaljanih limova. Najveca celicana u državi i jedan od lidera u izvozu Srbije, za prevoz robe i sirovina uglavnom koristi recni saobracaj. Tako transportuje više od 80 odsto robe. U vreme dok je radila samo jedna visoka pec, godišnje je pretovarivano oko 1,5 tona sirovina i robe. Danas, kada su obe visoke peci u pogonu, kolicina robe je najmanje udvostrucena. "Ju -Es-stil" za prevoz unajmljuje brodove, evropskih firmi i JRB-a. Posao dobija ko ponudi najpovoljniju cenu i garantuje sigurnu i brzu uslugu. A. M. http://www.novosti.co.yu/
