Косовски изазов за Европу
Бурна дискусија на интернет-сајту лондонског „Гардијана” поводом чланка Тимотија Гартона Еша о европском расплету косметског чвора и независности „бивше српске провинције” „Није овде реч о независности, већ најпре о томе да ли народи на Косову могу да живе заједно или не. НАТО је отерао 250.000 људи са Косова. НАТО треба и да их тамо врати и пружи им безбедност. Ако могу да буду безбедни на Косову, онда и независност може да се разматра, ако не, зашто би Европска унија уопште подржавала такав режим.” Овако размишља један од учесника у живој дискусији на сајту лондонског „Гардијана” која траје већ неколико дана поводом чланка сталног коментатора овог листа Тимотија Гартона Еша, објављеног 15. фебруара под насловом „Зашто Косово треба да постане 33. а Србија 34. чланица” Европске уније. У коментарима читалаца чија бројност и жестина потврђују да је ово тема у којој нема равнодушних немогуће је наћи заједнички именитељ (осим можда емоционалности), али ни тај судар крајности не поништава, већ напротив појачава, чињеницу да Косово није изолован проблем и да ће последице коначног решења, ма какво да је, бити широког спектра. За аутора текста, као што се из наслова види, то решење је у Европи. Чланак закључује подсећањем да се Европска унија приближава 50. рођендану и да уочи мартовског јубилеја има шта да исприча о ширењу мира, слобода и владавине закона. „Али политичка сторија подразумева да се каже и у ком правцу идемо... Она ће у оној мери бити добра уколико у њу буде уврштено и Косово као следеће поглавље”, написао је Гартон Еш. Претходно, он наводи да Косово многима много значи, да је „колевка српства” колико и „албанства”, место где је Милошевић почео „успон ка бешчашћу”, где је Запад интервенисао да би одбранио муслимане од хришћана, како би искајао грехе пропуштеног у Босни... Шта год да је било, Косово представља мали, али значајан изазов међународној заједници, а посебно Европској унији. Ахтисаријев план са пратећим компликованим, хаотичним компромисом, никога не задовољава у потпуности, али неки су незадовољнији од других, „српски политичари кажу да је неприхватљив”. Русија поручује да неће подржати независност, али „нико не зна којим ће путем Руси кренути. Вероватно ни сами Руси то не знају”. Европа сада мора да буде јасна, јединствена, јака и стратешки промишљена, сматра Гартон Еш. Само тако и Руси ће бити наведени да се сложе, а стратешки, Ахтисаријев план може да успе само ако и Србија и Косово уђу у ЕУ заједно са својим балканским суседима 2014. године. Европским лидерима потребни су сада храброст и визија да би схватили како је једино даљим проширењем Уније могуће обезбедити мир на Балкану, написао је Гартон Еш. Многи се са овим нису сложили. „Такво решење даће аргумент агресивним државама за преправљање граница слабијих од себе. Замислите да нека сила, јача од Уједињеног Краљевства, бомбардује Британију у циљу наметања решења за Северну Ирску. Сумњам да би просечни британски грађанин то подржао”, био је један од коментара, док је у другима изнета оптужба на рачун двоструких стандарда Запада, навођењем примера Придњестровља и Јужне Осетије и других „који имају више услова за независност него Косово, али их свет бојкотује”. „Господине Гартон Еш, да ли после независности Косова препоручујете исто и за Војводину, а после би и Славонија могла да се одвоји од Хрватске, а Херцеговина од Босне, или, што не почети од Британије и допустити да се Велс отцепи, а Алстер уједини са Републиком Ирском”, предлаже један љутити читалац. Други пак констатује да чланак представља жалосни покушај игнорисања истине и реалности на Балкану, а интониран је тако да очигледно фаворизује Србе. „Неки од вас помињу да је 250.000 Срба и Рома истерано из својих домова, а право питање је када је Дарданија (Косово) уопште имала 250.000 Срба? Никада”, констатује овај учесник у дискусији уз коментар да су неки „псеудонаучници, користећи се исфабрикованим доказима, изврнули историјске чињенице”, а да ће Ахтисаријевим планом бити спречена поновна колонизација Косова од стране Срба. Положај преосталих Срба на Косову је заиста изузетно забрињавајући, али манипулације из Београда неће помоћи да се ситуација побољша нити могу бити аргумент за ускраћивање Косову права на самоопредељење, даје свој суд још један учесник од којих је велики број, рекло би се по интонацији прилога, из наших крајева. Последњи кога цитирамо је, међутим, очигледно из Британије. „Уместо позивања Косова у Европску унију, зар не би било боље да поспремимо нашу кућу. Шта је са нашим расизмом, хомофобијом, сексизмом, а да не спомињемо чињеницу да имамо највећи проблем сиромаштва деце у целом западном свету”, упозорио је овај глас са Острва. Д. Д. http://www.politika.co.yu/
