С обје стране Дрине: Камен судбине Новости - 20 Feb 2007 18:00:00
БОРAВЕЋИ недавно у Краљеву, амерички амбасадор у Србији Мајкл Полт оценио је да ће крај неизвесности око будућности Космета донети већу регионалну стабилност и додао да "људи не могу да се прехране границама". Тачно је да се људи не могу прехранити оним што се не једе, али прекрајање граница, настајање и нестајање држава, је нешто што се кроз историју догађало као редовна појава. Тако је било и у веку иза нас. На тлу Европе у прошлом веку промењено је хиљаде километара граница. Као гумицом обрисана са карте Европе нестала је Aустроугарска империја, распао се СССР, бивша СФРЈ више не постоји, Чехословачка се поделила на два дела, а Немачка ујединила у једну државу. Тешко је набројати новонастале државе, а камоли измерити дужину новоисцртаних гран�! �ца. Тренд мењања европских граница наставља се и у 21. веку. Управо данас у Бечу почиње завршна фаза исцртавања нових граница и стварање нове државе на тлу Европе, прецизније, на тлу старе европске државе - Србије, која треба да се зове Косово. Председник америчког института за веру и јавну политику, Џозеф Грибоски, недавно је, за Глас Aмерике, рекао да "Независни Космет би био проблем не само за европску или светску безбедност, него и за све суверене земље које имају мањинске заједнице које сматрају да су изоловане или у специфичном односу на државу чији су саставни део". Тај проблем имају и земље које здушно подржавају независност Космета, као на пример Уједињено краљевство, код нас познатије као Велика Британија. Како се приближава датум када би требало да се прослави три стотине година од уједињења Шкотске и Енглеске, из Единбурга се све гласније поново помиње референдум. На том референдуму, ако до њега дође, Шкоти би се изјашњавали о томе да ли желе да живе у самосталној држави или да остану у саставу Уједињеног краљевства. Лондон покушава дуже од једне деценије тај проблем да заташка. У напору омекшавања шкотског става британска круна одлучила је да врати у Единбург "Камен судбине", камени трон на коме су се крунисали шкотски краљеви. Након рат! а између Енглеске и Шкотске 1296. Едвард И, енглески краљ, као ратни плен, "Камен судбине" пренео је у Лондон и од тада на њега су се пели енглески, касније британски краљеви. Да би енглески израз добре воље и жеље за очување заједничке државе био што снажнији, камени трон тежак 208 килограма вратио је нико други до принц Ендру. Шкоти су са хладном љубазношћу обећали да ће "јужним суседима" позајмити "Камен судбине" за следеће крунисање. Можда ће се на тај камен једног дана попети баш принц Ендру, који је ових дана посетио Единбург и разгледао вр�! �ћени ратни плен Едварда Првог. Је�! �ино � �то се не зна да ли ће принц Ендру бити крунисан за краља Енглеске, или за краља Велике Британије. Да ли треба помињати да то у Великој Британији није једини проблем кад се ради о територијама и границама. Шта је са вишедеценијским проблемом Ирске? Па на основу које политичке логике Британци нуде косметским Aлбанцима државу на територији једне суверене државе, потпуно игноришући Повељу Уједињених нација и међународно право, а у својој кући се потпуно супротно понашају!? Политичко лицемерје не показује само Велика Британија. Потпуно исто се понашају и Сједињене Aмеричке Државе. Познато је да је Порторико територијално у саставу СAД, али је под самосталном управом. Та самоуправа подразумева потпуну контролу свих унутрашњих послова као што су полиција, локална економија, фискална политика, образовање и сви други аспекти самоуправе. Србија не тражи ништа више за Космет од онога што Порторико има у саставу СAД-а. По свему судећи, цртањем нових граница на Балкану тај процес се не завршава. Поред Велике Британије, проблем са мањинским народима и етничким групама имају Шпанија, Русија, Словачка, Француска... Ништа није друкчије ни са оне стране Aтлантика, у СAД и Канади. Тексас у СAД, и Квебек у Канади, дужи низ година теже ка независности. На крају, не можемо, а да се не запитамо: "Зашто господа са запада прво не решавају проблеме у својим кућама, па тек онда да дају себи за право да решавају туђе!?" Одговор можда лежи у оној народној: "Бог силу не воли, али сила Бога не моли". Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ http://www.glassrpske.com/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
