Albanci ponudili Srbima da budu ikebana
ČELIĆ: Albanci su otkrili svoj obrazac razmišljanja: "Kosovo na papiru mora
biti multietničko, ako to već mora, onda će to biti samo formalno - mi ćemo
birati srpskog ministra, srpske sudije, Srbi će u Skupštini Kosova i Metohije
biti ukras. I to će biti privremeno, nekoliko godina, do sledećih izbora".
Lavrov: Niko ne može da nameće rešenje. Bar Rusija neće biti deo takve šeme
Drugog dana bečkih pregovora o statusnom rešenju za Kosmet nije prošao ni
najznačajniji predlog Beograda da se formira srpski entitet na Kosovu i
Metohiji i da se prava Srba i drugih zajednica zaštite institutom veta. Naša
delegacija je u prvom delu jučerašnjeg razgovora, posvećenom ustavnim
pitanjima, podnela amandman u kome se kaže da "ustav Kosova mora da bude u
skladu sa Ustavom Srbije i da se na taj način pokaže hijerarhija pravnih akata
Srbije". Ovaj zahtev, proistekao je iz već odbačenog amandmana da će "Kosovo
biti pokrajina unutar Srbije", Priština je odbila i čak zatražila da se napravi
"balans između prava manjina i načina njihovog veta" kako bi prava nealbanaca
postala pravo mrtvo slovo na papiru. Sam Ahtisari je, prema svedočenju naše
delegacije, nastojao da ostavi utisak da su otvoreni za sve, ali da je jasno da
još ne otkrivaju sve karte.
- Albanci su otkrili svoj obrazac razmišljanja - voljom Martija Ahtisarija mi
na papiru moramo biti multietničko društvo, ako to već moramo, onda ćemo to
biti samo formalno - mi ćemo birati srpskog ministra, srpske sudije, Srbi će u
Skupštini Kosova i Metohije biti ukras ili ikebana ... I to će biti privremeno,
na par godina, do sledećih izbora - objasnio je za Glas Duško Čelić, član tima
i glavni pravni savetnik naše delegacije u Beču i istakao da je "dobro što smo
u diskusiji isterali te njihove motive i stavove da izađu na čistac".
On je precizirao da je naš tim za zaštitu srpskih prava predlagao proceduru
koja se odnosi na odlučivanje o vitalnim interesima srpskog naroda. Naši su tu
predložili dvotrećinsku većinu srpskih poslanika, ali su Albanci i ovo odbili s
argumentom da su "Srbi jedna vrsta remetilačkog faktora u skupštini Kosova i
Metohije".
Pred novinarima, šef prištinske delegacije Veton Suroi naveo je malo drugačije
razloge.
- Mi smo uspostavili način na koji će građani manjinskih zajednica odbraniti
svoj vitalni interes. Sada je pitanje da li ćemo za to naći zajednički jezik -
rekao je Suroi i elaborirao da Priština neće da govori šta treba da piše u
Ustavu Srbije "jer je to pravo građana i Narodne skupštine Srbije", te je,
"isto tako neprihvatljivo da se sada iz tog Ustava nešto nameće Kosovu".
Naš tim se, insistirajući na pravu Srba kao konstitutivnog naroda, pozvao se i
na Ahtisarijev plan, koji predviđa da je srpski zvanični jezik, ali nije
vredelo.
- Od uspostavljanja Unmikove vlasti, od Rambujea i ranije, a i danas u predlogu
Ahtisarija na Kosovu postoje dva zvanična jezika - srpski i albanski. Time je
de fakto priznata konstitutivnost srpskog naroda, koja se pokušava sada suziti
u prava manjine u aneksima koji se tiču manjinskih zajednica. Srbi su
konstitutivan narod i mi od toga ne možemo da odustanemo - rekao je naš
pregovarač Goran Bataković, ali je Suroi odgovorio da je "srpski entitet za
Prištinu neprihvatljiv" i optužio Beograd da se jučerašnjim predlozima "vratio
u 1980." i da im "samo fali SFRJ".
U okviru rasprave o pravima manjina naša delegacija je tražila ojačani status
manjina. Za Srbe su dakle tražili status konstitutivnog naroda i
decentralizaciju i uložili amandman koji kaže da će "opštine na Kosovu u kojima
većinski žive Srbi imati pojačane nadležnosti".
- Pored uobičajenih nadležnosti, koje Kosovo može da prenese na opštine,
amandman predviđa da postoji posebna lista u oblasti obrazovanja, socijalne
zaštite, kulturne politike, zaštite crkava, policije i pravosuđa - rekao je
posle rasprave koordinator srpskog tima Slobodan Samardžić.
Delegacije su raspravljale i o datumu od kada će se računati neka vrsta
državljanstva za Kosovo, gde je Beograd kao moguće prihvatio samo unutrašnje
državljanstvo.
- Moguće je samo državljanstvo onog tipa koje je postojalo unutar bivše
Jugoslavije, gde je postojalo jedno spoljno državljanstvo Srbije i unutrašnje,
koje je proizilazilo iz federalnih i autonomnih prava - istakao je Bogdanović.
Šta je u Aneksu 1
U Aneksu 1 Ahtisarijevog plana stoji da Skupština Kosova treba da ima 120
poslanika, a za prva dva izborna mandata, posle usvajanja Ustava, 20 je
zagarantovano za manjine, od toga 10 za Srbe.
U vladi Kosova mora najmanje jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice. U
tom aneksu reguliše se formiranje ustavnog suda i pravosudnog sistema, opština
na Kosovu, njenih nadležnosti i granica,a sadrži i ekonomske odredbe. Inače,
opšti principi predviđaju da kosovska skupština treba da usvoji Ustav u roku od
120 dana od stupanja rešenja na snagu.
Iako ni juče nije napravljen pomak, naša delegacija je ocenila da će biti veoma
važno da Beograd svoje amandmane, kada dođe vreme, podeli zemljama članicama
Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN, kako bi se lično uverile da su zahtevi
umereni, osmišljeni i potpuno u skladu sa važećim međunarodnim pravom.
I premijer Srbije Vojislav Koštunica naglasio je juče da su predlozi Beograda
konstruktivni i u razgovoru sa danskim ministrom spoljnih poslova Perom Stig
Melerom ponovio da Ahtisari pokušava da nametne rešenje za status Kosmeta.
- Konkretnim amandmanima osporavamo ponuđeni predlog, koji krši suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije. Rešenje mora da se traži kroz kompromis,
poštujući međunarodno pravo i Povelju UN i njen osnovni princip koji garantuje
suverenitet i teritorijalni integritet. Svako rešenje koje ne bi uvažavalo
principe međunarodnog prava, na kojima počiva svetski poredak, imalo bi
dalekosežne posledice po stabilnost - upozorio je Koštunica.
Meler je, međutim, rekao da Danska podržava evropske integracije Srbije i da
pozdravlja odluku EU vezanu za vizne olakšice za građane Srbije. U istom
globalističkom duhu se oglasio i predstavnik američkog Državnog sekretarijata
Tom Kejsi, koji je istakao da je "primena Ahtisarijevog plana u skladu s
politikom celovite, ujedinjene i slobodne Evrope koju žele i narod Srbije i
stanovništvo na Kosovu"...
Nismo stigli da požalimo za Danskom i Kejsijem kad se ponovo oglasio šef ruske
diplomatije Sergej Lavrov i zapretio da status Kosova ne može niko da nameće i
da Rusija u tome neće učestvovati.
RADIKALI TRAŽE DA SE PREGOVARAČI ODMAH VRATE IZ BEČA
- Obaveza pregavoračkog tima bila je da prenese stav Skupštine Srbije o
Ahtisarijevom planu. Pošto Ahtisari nije prihvatio srpski stav i nije promenio
svoj o nezavisnosti Kosova, pregovarački tim treba odmah da se vrati u Beograd
- rekao je juče zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić i upozorio
beogradski tim da "nemaju mandat da raspravljaju o detaljima plana specijalnog
izaslanika".
- Niko ne može da nameće rešenje. Bar Rusija neće biti deo takve šeme. Cilj je
da se strane podstaknu na postizanje saglasnosti. Bez takve saglasnosti bilo
kakva rešenja, gde god se ona donosila, ne mogu da donesu održiv mir - rekao je
Lavrov i to u Berlinu posle susreta sa nemačkim kolegom Frankom Valterom
Štajnmajerom.
Rusija, prema rečima Lavrova, konstruktivno radi u Kontakt grupi "polazeći od
toga da je osnova (njenog rada) ispunjavanje u punom obimu Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN, ali je ona do sada bila ispunjena samo u aspektima koji
zadovoljavaju kosovske Albance, ali ne i u delovima koji su za njih
problematični".
Pregovori se danas nastavljaju raspravom o imovinskim i ekonomskim pitanjima, a
zatim sledi pauza za vikend.
PROTESTNI SKUPOVI KOSOVACA U KRALJEVU I AJNOVCU
- Iako ih u kraljevačkoj opštini živi tridesetak hiljada, protestnom skupu u
zgradi lokalnog parlamenta prisustvovalo je svega stotinak Kosovaca.
- Nijedan Srbin sa Kosmeta ne sme upotrebiti reč "kasno je". Stalno govorimo da
je sa Kosmeta izgnano 200 hiljada Srba. Gde su oni kada se treba okupiti i
svetu poslati jasnu poruku da se ne slažemo s Ahtisarijevim namerama da od
Srbije otcepi Kosmet. Neki Kosovci su izgubili moral i nadu, a to je i bio cilj
Ahtisarija. On bi najviše voleo kada bismo rekli "odlazimo", ali to od nas
nikada neće čuti. Mi koji smo ostali tamo, branićemo Kosovo po svaku cenu i
vama, koji ste izbegli, omogućiti da se vremenom vratite na svoja ognjišta -
rekao je Vlado Rakić, član Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta.
Nekoliko stotina Srba juče je sa protesta u selu Ajnovce, opština Kosovska
Kamenica, poslalo poruku podrške državnom timu Srbije koji pregovara o
budućnosti Kosova i Metohije.
Na protestu su odbačeni svi delovi plana Martija Ahtisarija koji zadiru u
integritet i teritorijalni suverenitet Srbije. Zatraženo je da Srbi u odnosu na
Prištinu dobiju istu autonomiju koliku dobiju Albanci u odnosu na Beograd.
Diana Milošević
http://www.glas-javnosti.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
