Девет битних гласова Већина чланица Савета безбедности УН „изразила извесне резерве”, наводи „Вашингтон пост”, према Ахтисаријевом предлогу за независност Космета
Од нашег сталног дописника Вашингтон, 21. марта – Нови „косовски циклус” укључен је у глобалну листу „дипломатских епова”: о будућем статусу покрајине Србије под међународном управом говори се опет нашироко и надугачко – у салама и кулоарима Уједињених нација, зградама мисија њихових чланица, па и у пригодним њујоршким ресторанима. Ритам тих разговора појачан је после медијског обелодањивања да је Марти Ахтисари предложио да Космет добије „независност под међународним надзором”. Америка наставља да подржава „учинак” Ахтисарија, а Русија сматра да треба одредити другог посредника уместо њега и наставити преговоре, па се прича да је почео „велики дерби” у којем ће о судбини Космета одлучити „меч” између те две велике силе. Али „косовска игра” не мора да зависи само од непосредног одмеравања снага најјачих. Да би се донела евентуална нова резолуција о Космету потребно је да се одмере снаге и у целој глобалној „првој лиги”, коју чини 15 чланица Савета безбедности УН. За усвајање документа од суштинске важности, каква би била и резолуција о битно новом статусу територије, потребно је да она добије бар девет гласова тог пробраног тела и да ниједна од пет великих сила не уложи вето. Да ли ће Москва или Пекинг или заједно употребити вето, питање је о којем се највише нагађа. И Руси и Американци су нагласили, међутим, да до појаве такве могућности води прилично дуг пут. „Предстоји још много времена до тада (изјашњавања на Савету безбедности), много састанака, консултација и других активности” – предочио је портпарол Стејт департмента Шон Мекормак. „Вето је много велика реч, па не желим да је употребљавам док не дође време да се гласа” – изјавио је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин, после седнице Савета на којој је оштро критиковао извештај шефа Унмика Јоахима Рикера због „пристрасности и заговарања независности Косова”. Напомене и Мекормака и Чуркина посредно указују да је поред ставова велике петорке – САД, Русије, Британије, Француске и Кине, које располажу правом вета – важно и опредељивање 10 несталних чланица. Јер, до неусвајања резолуције може да дође и и без употребе вета, ако она не добије бар неопходних девет гласова подршке, произлази из одредаба о раду Савета. Данашњи „Вашингтон пост”, који је после париског „Монда” такође стекао увид у Ахтисаријев предлог за „надзирану независност Косова”, наговештава – препреке остваривању такве замисли специјалног изасланика УН. Позивајући се на дипломате у светској организацији, лист преноси да су „извесне резерве према независности (Космета) изразили и Кина, Конго, Гана, Индонезија, Перу, Јужна Африка, Словачка и Катар”. По тој евиденцији, уз већ испољени отпор Русије наметању решења које би било противно вољи Београда и Приштине, укупно девет чланица Савета исказује примедбе Ахтисаријевом предлогу. Да ли је садржај замерки довољан да свака од њих гласа (против или буде уздржана) тако да онемогући усвајање евентуалне резолуције – остаје да се види на дугом путу разноврсних консултација и пратећих делатности. У садашњем саставу Савета су још Белгија, Италија и Панама. „Дипломати САД и Европе кажу да план (Ахтисарија) представља једину изгледну основу за решење пат позиције, и додају да би се њиме предупредило да Косово једнострано прогласи независност, што је потез који би могао да подрије глатки трансфер власти под међународним надзором” – извештава „Пост”. Али, овај дневник прецизира и да „остаје подељеност око одговора на руски вето, пошто неке владе траже да се појединачно призна независност Косова, док неке владе инсистирају да је неопходна резолуција (нова) Савета безбедности”. Указује се и на „забринутост европских лидера”, такође без помињања имена, да би „руска одлука да блокира косовски пут ка независности могла да обнови насиље и покрене нови талас избеглица ка западној Европи”. У разматрању „косовског питања” учестали публицитет добија Ричард Холбрук, бивши изасланик за Балкан у мандату Била Клинтона, који се и сада залаже за независност Космета. „Пост” преноси и његову опаску да „руски и српски званичници рачунају на забринутост Африке и Кине да би независност Косова охрабрила сепаратистичке покрете у њиховим регионима” а да је „то погрешна аналогија”. Русија се при том „игра динамитом” – оцењује Холбрук и упозорава да би „чак и одлагање усвајања Ахтисаријевог плана водило демонстрацијама и насиљу на Косову што ће угрозити српску мањину”. Сличан став је на прекјучерашњем затвореном састанку Савета безбедности, према извештају служби УН, изнео и шеф Унмика. „Свако одлагање процеса одређивања коначног статуса Косова могло би да онемогући постизање одрживог решења” – наводе се Рикерове речи у излагању које је Чуркин осудио као „пристрасно у прилог независности” и нагласио да „не видимо како би Савет безбедности уопште могао да подржи решење које би било наметнуто у ситуацији кад Резолуција 1244 није примењена”… Могло би се рећи да смо на средини, а свакако не на крају, разговора – рекао је руски амбасадор новинарима у УН. М. Пантелић http://www.politika.co.yu/
