Sukob među islamskim poglavarima u Srbiji
Beograd se otcepio od Sarajeva, Sandžak odbio
U beogradskoj Bajrakli džamiji održana je sednica Sabora Islamske zajednice
Srbije na kojoj je za vršioca dužnosti reis-ul-uleme imenovan beogradski
muftija Hamdija Jusufspahić, bez prisustva zvaničnika Islamske zajednice
Sandžaka. Time je praktično proglašena organizaciona nezavisnost Islamske
zajednice Srbije od Sarajeva
Goran Tarlać
_____
Dve islamske zajednice, jedna u Beogradu, a druga u Sandžaku, već duže vreme
sukobljavaju se oko toga kako bi jedinstvena Islamska zajednica Srbije trebalo
da izgleda.
Islamska zajednica sa centrom u Beogradu želi da se za teritoriju Srbije osnuje
rijaset, vrhovna institucija te verske zajednice. Ali njihove kolege u Sandžaku
žele važniju ulogu u Srbiji za Novi Pazar, te administrativne i duhovne veze sa
Sarajevom.
Posle javnog spora o načinu na koji treba da dođe do objedinjavanja islamskih
zajednica na teritoriji Srbije, krajem januara 2007. Sabor IZS-a u Beogradu
doneo je odluku o osnivanju Rijaseta kao svog vrhovnog tela.
Za reis-ul-lemu IZ Srbije izabran je beogradski muftija Hamdija Jusufspahić. I
to bez prisustva zvaničnika Islamske zajednice Sandžaka, odnosno njenog
poglavara, izuzetno uticajnog i mladog Muamera Zukorlića. Time je praktično
proglašena organizaciona nezavisnost Islamske zajednice Srbije od Sarajeva.
Za beogradsku Islamsku zajednicu bio je neprihvatljiv predlog da budući IZS za
svoje vrhovno sedište prizna Rijaset i poglavara (ulemu) u Sarajevu. "Ne želimo
da glava Islamske zajednice u Srbiji bude u Sarajevu", objašnjava beogradski
imam Jusufspahić.
«Cilj osnivanja Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji jeste jedinstvo
muslimana», oglasila se dan posle proglašenja prvog reisa u Beogradu njegova
pres služba.
Taj događaj nesumnjivo će izazvati nove sporove na relaciji Beograd - Novi
Pazar, tačnije islamskih zajednica glavnog grada i Sandžaka.
IZ Sandžaka ne priznaje izbor Jusufspahića, a iz Zokorlićevog kabineta
najavljuju da će nastaviti aktivnosti na objedinjavanju, i kažu da je skup u
Beogradu nelegitiman i neozbiljan. "Oni žele da raskinu duhovnu vezu sa
Sarajevom, a mi na to ne pristajemo", rekao je zamenik predsednika Islamske
zajednice Sandžaka Mevlud Dudić.
U Sandžaku smatraju da proglašenje samostalnosti IZ Srbije ima cilj –
razbijanje jedinstva muslimana/Bošnjaka.
Razlaz: U nekadašnjoj SFRJ postojala su četiri mešihata, islamske verske
celine. Ta struktura bila je centralizovana sa jednim reis-ul-ulemom.
Sedište mešihata za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju bilo je u
Sarajevu; za Srbiju, Kosovo i Vojvodinu u Prištini; za Crnu Goru u Podgorici;
za Makedoniju u Skoplju.
Raspadom bivše Jugoslavije došlo je do raslojavanja islamskih zajednica i
formiranja novih u novonastalim državama.
U Srbiji su tada formirane četiri islamske zajednice: Muftija Fadil Murati
nalazi se na čelu IZ Vojvodine. Na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac
i Medveđa, u kojima pretežno živi albansko stanovništvo, deluju dve islamske
zajednice, od kojih je jedna stvorena 2003. pod Džemailom Hasanijem, dok druga
pod vođstvom Mumina Tahirija još priznaje nadležnost kosovskog rijaseta.
Četvrtu islamsku zajednicu, koja pokriva teritoriju centralne Srbije, predvodi
beogradski muftija Hamdija Jusufspahić.
Islamska zajednica Sandžaka, formirana 1993. godine u Novom Pazaru sa Muamerom
Zukorlićem na čelu, negovala je tesne veze sa sarajevskim rijasetom koji
predvodi Mustafa Cerić. To odražava osećanje mnogih pripadnika muslimanske
zajednice u Sandžaku o njihovom bošnjačkom identitetu. Štaviše, u osnivačkim
dokumentima Islamske zajednice Sandžaka eksplicitno stoji da je njihov
reis-ul-ulema, odnosno vrhovni verski poglavar Mustafa Cerić.
Za beogradsku Islamsku zajednicu bio je neprihvatljiv predlog da buduća IZ
Srbije za svoje vrhovno sedište prizna Sarajevo. Oni smatraju da centar
islamske zajednice ne treba da bude van Srbije. Islamska zajednica Sandžaka ne
priznaje izbor Jusufspahića, a iz Novog Pazara najavljuju da će nastaviti
aktivnosti na objedinjavanju muslimana u Srbiji.
«Duhovna veza sa Sarajevom nije stvar naše odluke i želje, to je ono što ovu
islamsku zajednicu čini i tradicionalnom u smislu kontinuiteta, duhovnog i
tradicionalnog legitimiteta», kaže sandžački muftija Zukorlić. «Pitanje duhovne
veza sa Sarajevom nije pitanje odluke, već pitanje vere i ono ne može biti
predmet dogovaranja. Ostaje duhovna povezanost sa Sarajevom za dio koji je s
bosanskog, odnosno srpskog jezičkog i kulturološkog područja.»
Raspodela moći: Ali, odredba o odnosu IZS-a s Rijasetom u BiH nije bila jedini
kamen spoticanja. Beogradski imam zamera predstavnicima Islamske zajednice
Sandžaka da je njihova delatnost ispolitizovana i da forsiraju "bošnjački
identitet" muslimana u Srbiji. "Oni zaboravljaju da nisu svi muslimani u Srbiji
Bošnjaci. Ima i Roma, Albanaca, Aškalija, Srba", naglašava Muhamed Jusufspahić.
Muamer Zukorlić smatra da ta tema ima duboku istorijsku pozadinu, još otkako
posle nastanka prve Jugoslavije Bošnjacima nije priznato pravo da se izjasne
kao Bošnjaci: «Padom komunističkog sistema i otvaranjem prostora za
demokratiju, pojavila se mogućnost da se ljudi ponovo izjasne onako kako se
osećaju. Tamo gde asimilacija Bošnjaka nije bila tako snažna, kao u severnom
Sandžaku, posebno oko Novog Pazara i nekim drugim mestima gde se sačuvala jaka
islamska tradicija, ljudi su brzo prihvatili mogućnost da se izjasne svojim
stvarnim nacionalnim imenom. Tamo gde je asimilacija bila žestoka, u nekim
mestima južnog Sandžaka i još dublje u Crnoj Gori, crnogorski režim uspeo je da
nametne delu Bošnjaka da su oni i dalje muslimani. Apsurdno je da sada tezu
muslimanstva zastupaju oni koji su bili najveći protivnici islama u komunizmu»,
kaže on.
Zukorlić, takođe podržava pravo muslimana u južnoj Srbiji, koji su većinom
etnički Albanci, da očuvaju postojeće veze sa zajednicom u Prištini. Prema
njegovom planu, oni će imati "pravo da uspostave specijalne odnose sa islamskim
zajednicama bilo na Kosovu ili u Makedoniji ili, uopšte, sa islamskim
zajednicama gde žive etnički Albanci".
Beogradski imam, s druge strane, nema previše entuzijazma prema ideji o
očuvanju verske nadležnosti Prištine nad muslimanima u južnoj Srbiji. "Naš
koncept je koncept srbijanskih muslimana", kaže Jusufspahić.
Sead Biberović iz Urban Ina, nevladine organizacije iz Sandžaka, kaže da
pozadinu sukoba ne čini to da li će rijaset biti u Beogradu ili Sarajevu, već
želja za religijskom prevlasti unutar islamske zajednice.
"Ovo je nadmetanje oko toga ko će postati gospodar pripadnika muslimanske
veroispovesti u Srbiji", kaže on.
"Ukoliko bi nova islamska zajednica imala centar u Sarajevu, Zukorlić bi imao
veću moć, i obrnuto – ukoliko bi njen centar bio u Beogradu, onda bi glavnu
vlast imao muftija Jusufspahić."
IZ Sandžaka ima pola miliona vernika, više od 120 džamija, tri medrese,
Islamsku biblioteku, Islamsku pedagošku akademiju, niz institucija i ustanova
koje su nužne pretpostavke za stvarno postojanje zajednice.
«Zato svima, pre svega državnim vlastima, mora biti jasno da je to verska
zajednica po brojnosti i značaju odmah posle Srpske pravoslavne crkve i da je
kao takva jedini potpuno zaokruženi organizacioni faktor koji može biti
imenitelj interesa pripadnika islama u državi», objašnjava svoje pravno
prvenstva imam Zukorlić.
S druge strane, Islamska zajednica u Beogradu ima 200.000 vernika, a prostora
za njihove verske potrebe je premalo. Samo Beograd, Niš i Mali Zvornik imaju
džamije.
Hamdija Jusufspahić
Beogradski muftija duže od tri decenije predvodi islamske vernike u Beogradu.
Rođen je 1937. u selu Zanesovići, između Bugojna i Gornjeg Vakufa, kao sedmo
dete oca Osmana i majke Latife. Završio je najviše verske škole u Egiptu. U
Beograd je došao 1967. godine, od kada je muftija beogradski i imam Bajrakli
džamije. Ranije je bio imam u Bosni i Hercegovini, u Mostaru (Karađozbeg
džamija), u Foči (Aladža džamija, srušena tokom rata), u Visokom, povremeno u
Cazinu, u Krajini.
Za sebe kaže da je po rođenju Bosanac, po veri musliman, ali da je
projugoslovenski orijentisan i veoma ceni pokojnog predsednika Tita.
Priča se da je bio njegov prijatelj i da je u kancelariji čak držao Brozovu
sliku.
Oni koji ga ne vole prigovaraju mu za nepotizam jer je jednog sina, Muhameda,
postavio za beogradskog, a drugog, Mustafu, za niškog imama. Njegovi Bosanci,
ali i mnoge Sandžaklije "ne praštaju" mu bliskost sa beogradskim političarima
različitih opcija, posebno susret sa Tomislavom Nikolićem i delegacijom
Šešeljevog SRS-a, koja je po paljenju džamije obišla Jusufspahića i donela mu
dva kompjutera.
Oni koji ga cene kažu da je Jusufspahić održao Islamsku zajednicu Beograda i da
se, zarad svojih vernika, držao mudrog pragmatizma.
Muamer Zukorlić
Muamer Zukorlić je rođen 1970. godine u selu Orlje, opština Tutin.
Završio je Gazi Husrev-begovu medresu u Sarajevu i Islamski fakultet
šerijatskog prava u Konstantinu u Alžiru.
Kada je došlo da raspada Islamske zajednice SFRJ, 1993. godine formirana je IZ
Sandžaka i od tada je Zukorlić na njenom čelu. Iste godine reis-ul-ulema BiH
Mustafa Cerić imenovao ga je za muftiju. Tada je Zukorlić imao 23 godine. Sa
saradnicima koje je odabrao, krenuo je ambiciozno da izgrađuje infrastrukturu
Islamske zajednice Sandžaka, od predškolskog do akademskog obrazovanja, da
obnavlja stare i gradi nove džamije, da u red dovodi vakufsku imovinu.
Istovremeno je gradio dobre kontakte sa vlastima u Beogradu i produbljivao
svoje veze sa islamskim zemljama. Od 2002. godine je dekan Internacionalnog
univerziteta u Novom Pazaru.
Bije ga glas da želi dominaciju u političkom životu u Sandžaku. Teško bi bilo
reći da mu to i ne uspeva.
Nema visokog srpskog ili stranog zvaničnika da prilikom boravka u Novom Pazaru
nije razgovarao sa sandžačkim muftijom. U njegovom kabinetu bili su svi
beogradski premijeri od 2000. godine do sada, ali i većina ministara iz raznih
vlada Srbije. U svim tim razgovorima i drugim izjavama muftija Zukorlić
naglašava da je Islamska zajednica Sandžaka most između ove zemlje i islamskih
zemalja.
Kao posebna osobenost ističe se njegov drugi brak po šerijatskom pravu koji je
sklopio pre dve godine. Ima petoro dece.
http://www.novireporter.com/
