O predlogu Ahtisarija članice Kontakt grupe raspravljaće 31. marta

Zabrinutost u EU zbog nesuglasica o Kosovu

Autor: Željka Jevtić | 22.03.2007 - 11:08

Evropska unija, koja bi trebalo da zameni postojeću civilnu administraciju UN 
na Kosmetu, ne želi da preuzme misiju ukoliko na Savetu bezbednosti ne bude 
postignut jedinstven stav o budućnosti Kosova, saznaje „Blic“. EU je neophodna 
saglasnost stalnih članica SB oko rezolucije čime bi se, između ostalog, 
nadomestio nejedinstven stav o Kosovu koji trenutno vlada među zemljama 
članicama EU. 
Zvanična Moskva nema ništa protiv da se na SB UN odredi mandat nove civilne 
misije. Međutim, Rusija se zalaže da se ne menja postojeća Rezolucija 1244 i da 
se mandat odredi na njenim osnovama, to jest teritorijalnom suverenitetu i 
integritetu Srbije na KiM. 
Evropski komesar za proširivanje Oli Ren izjavio je juče u Evropskom parlamentu 
da je nužno jedinstvo unutar EU i u SB UN da bi se došlo do rešenja za status 
Kosova i ocenio da bi odlaganje ili neprihvatanje predloga Martija Ahtisarija 
gurnulo Kosovo ka „agoniji“ i nestabilnosti. Ren je apelovao na jedinstvo 
članica EU u rešavanju statusa Kosova i rekao da radi na tome da se u SB UN 
postigne jedinstven stav i usvoji rezolucija. 
Ren je istakao „da neće ni da razmišlja o najgorem scenariju“ koji bi se 
dogodio ako ne bi bila usvojena rezolucija SB UN o Kosovu, „jer bi ti bilo jako 
nepovoljno za EU, Kosovo i Srbiju“. 
Pojedine članice EU su protiv nezavisnosti Kosova: Španija, Grčka, Rumunija, 
Slovačka, dok Mađarska ima veoma rezervisan stav. Grčka ministarka spoljnih 
poslova Dora Bakojani izjavila je juče, posle susreta sa generalnim sekretarom 
UN Ban Ki Munom, da „ima vremena za dalje pregovore o budućem statusu Kosova 
pošto se formira nova srpska vlada“. 


Lavrov: Veto na Ahtisarijev predlog 
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je juče da će, ukoliko u SB UN 
bude, u vezi budućeg statusa Kosova, pokušaja da se Srbima nametne nešto što im 
je neprihvatljivo, to biti neprihvatljivo i za Rusiju. Lavrov je nagovestio da 
će Rusija upotrebiti pravo veta ukoliko u Savetu bezbednosti UN dođe do 
glasanja o aktuelnom predlogu budućeg statusa Kosova specijalnog izaslanika 
svetske organizacije Martija Ahtisarija. „Nećemo se suzdržavati. To je stvar 
principa“, rekao je Lavrov poslanicima Donjeg doma ruskog parlamenta i dodao: 
„To se dotiče suviše stvari - političkih, istorijskih i duhovnih.“ 


Najmoćnije zemlje EU, koje su i članice Kontakt grupe - Nemačka, Italija, 
Francuska i Velika Britanija - razlikuju se samo u pristupu kojom taktikom i 
procesom doći do nekog oblika nezavisnosti. 
Zahtev Rusije da se pregovori nastave i to pod pokroviteljstvom nekog drugog 
pregovarača u EU odbacuju. Evropski komesar za proširenje Oli Ren ove nedelje 
javno se usprotivio predlogu Rusije i ocenio da je Ahtisari uradio „sjajan 
posao“. 
Generalni stav EU je da kosovsko pitanje ne treba odlagati već što skorije 
doneti rešenje. Izaslanik EU za Kosovo Štefan Lene založio se juče u Beču za 
brzo rešavanje statusa jer smatra da će u suprotnom doći do „pogoršanja 
situacije“. Lene je ocenio da na Kosovu postoji „velika frustracija zbog 
nedefinisanog statusa“ i da tu atmosferu mogu da iskoriste ekstremisti za 
izazivanje „eksplozivnog“ stanja. 
Nemačka, država sa najvećim kontingentom vojske na KiM (3.900) i trenutno 
predsedavajuća Unijom, zalaže se da se rešenje odredi što pre, ali ne i po 
svaku cenu. 
U diplomatskim krugovima navodi se da Nemačka nema problem kada je reč o 
statusu Kosova već ima „malo rezervisan stav“ u pogledu dinamike procesa. Za 
njenu diplomatiju uslovljena ili nadgledana nezavisnost jeste oblik prelaznog i 
održivog rešenja koje će se, uz značajnu međunarodnu finansijsku pomoć, održati 
mir na Kosovu. Iako je na početku godine u Berlinu najavljeno da je tokom 
nemačkog predsedavanja EU najvažnije pitanje rešenje Kosova, u poslednje vreme, 
u diplomatskim krugovima, nezvanično se može čuti da bi Nemci najradije da se 
status ne određuje u vreme njihovog predsedavanja, do 1. jula. 
I Italija, iako rezervisana oko brzine rešavanja kosovske krize, smatra da je 
neki oblik nezavisnosti održivo rešenje. Francuska podržava nezavisnost Kosova 
i protiv je bilo kakvog odlaganja kosovske priče. Velika Britanija je na istoj 
liniji kao i SAD: nezavisnost što pre. 
Predlog Ahtisarijevog rešenja biće objavljen u SB UN u ponedeljak, a ambasador 
Nemačke pri UN Tomas Matušek izjavio je da će ga 31. marta razmatrati Kontakt 
grupa. Sednica SB o tome zakazana je za 3. april. 
Dejvid Kramer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za zemlje 
bivšeg SSSR, međutim, nije juče u Briselu mogao da isključi mogućnost ruskog 
veta na rezoluciju SB UN.

http://www.blic.co.yu



Одговори путем е-поште