Diplomatska ofanziva spala na nekoliko poseta Narednih dana čelni ljudi Srbije, na prvom mestu predsednik Boris Tadić i njegovi savetnici, posetiće sve zemlje članice Saveta bezbednosti UN sa zahtevom da se pregovori o statusu Kosova nastave. A da li će uspeti da ostvare svoje ciljeve, ostaje nam da vidimo jer se „diplomatska ofanziva“ koju srpski zvaničnici najavljuju od 10. marta, kada su završeni zvanični pregovori između Beograda i Prištine u Beču, svela se na tek poneki kontakt sa predstavnicima svetskih sila. U toj ofanzivi, najznačajnija je bila Tadićeva posetu Berlinu i Briselu i njegova pisma upućena članicama SB. U to vreme ministar spoljnih poslova Vuk Drašković posetio je Ženevu i Strazbur, a ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara i predsednicu Koordinacionog centra za Kosovo Sandu Rašković-Ivić ugostila je ruska Duma, dok je savetnik premijera Vladeta Janković razgovarao sa ambasadorima Gane i Indonezije u Beogradu. Tumačenjem da je posle januarskih izbora sadašnja Vlada samo tehnička, premijer Vojislav Koštunica se za nenarušavanje teritorijalnog integritete Srbije, do jučerašnjeg putovanja u Njujork, zalagao isključivo iz kabineta u Beogradu. Koliko je naša pozicija slaba, govori i činjenica da se nijedna zemlja nije ponudila da bude posrednik u razgovorima o Kosovu u kojima bi zastupala srpske interese bilo u EU, bilo u Savetu bezbednosti UN, saznaje „Blic“ iz diplomatskih krugova. Ovakvom nezavidnom položaju Srbije doprinela je težina kosovskog pitanja, ali i činjenica da Srbija nema ambasadore u čak devet od 15 zemalja članica SB. Naime, zbog nemogućnosti dogovora između predsednika Tadića i premijera Koštunice, imenovani ambasadori još nisu otputovali u Rusiju, Belgiju i Slovačku, dok su ambasadorska mesta u Rimu i Londonu upražnjena već skoro godinu dana. Srbija nema diplomatsko-konzularna predstavništva u Kongu, Gani, Panami i Peruu pa ambasade iz okolnih država pokrivaju diplomatske poslove vezane za ove privremene članice SB UN. Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da nam ta činjenica nikako „nije od pomoći u velikoj diplomatskoj ofanzivi“. - Za jednu jaku diplomatsku ofanzivu važno je da premijer, predsednik i njihovi najbliži saradnici posećuju čelnike zemalja od uticaja za buduću odluku o Kosovu. Ipak, kraj diplomatskih napora ne završava se samo na njihovim posetama već se očekuje da ofanzivu nastave ambasadori iz Srbije koji zastupaju naše interese u tim zemljama - kaže Vejvoda za „Blic“ i ističe da nedostatak ambasadora otežava nastavak diplomatskog rata. Vejvoda smatra da je diplomatska ofanziva Srbiji potrebna i u ovom kasnom času, ali samo uz svest da je moguće tek okrnjiti delove Ahtisarijevog plana. On ističe da srpska diplomatija ne treba previše da se oslanja na Rusiju, već da igra na sve karte, uključujući SAD, a pre svega Evropsku uniju čijem članstvu težimo. I. Cvetković
http://www.blic.co.yu
