U svetu ima ljudi koji pišu i govore istinu o nama Nevladine organizacije su se ponovo oglasile sa zahtevom zemljama članicama Evropske unije da ne odustaju od pritisaka na Beograd. Reč je o organizacijama koje deluju u Beogradu, a njihovi članovi su državljani Srbije. Ko će kome, ako ne svoj svome.
Ali, za razliku od naših, koji su protiv nas, u svetu ima ljudi koji nastoje da prikažu istinu o nama. Ovih dana sam imao priliku da pročitam knjigu nemačkog publiciste Jirgena Elzesnera "Ratne laži - od kosovskog sukoba do procesa Miloševiću". Iznenadilo me je ne odlično poznavanje situacije kod nas, već i hrabrost koju je autor imao da bi objavio knjigu u kojoj otvoreno okrivljuje svoju zemlju za umešanost u ratne sukobe na prostorima bivše SFRJ. Dokumentovano, Elzesner dokazuje da je 1992. godine bilo jasno da je Nemačka pomagala Sloveniju i Hrvatsku. Autor, između ostalog, dokazuje da je Helena Ranta, dok je radila na slučaju Račak i pripremala prvi izveštaj, bila pod velikim pritiskom nemačkog ministarstva inostranih poslova. Iako je ministar odbrane Nemačke Rudolf Šarping tvrdio je da se u Račku dogodio masakr u kojem je ubijeno 45 Albanaca, Elzesner ističe da sve ukazuje na to da je takozvani masakr bio inscenacija za medije, i da su u to bile uključene nemačka i američka vlada. Dalje, on tvrdi da su SAD i EU smišljeno torpedovali rešenje pregovaranja u Rambujeu, pošto je u NATO već doneta odluka za rat. Veliku ulogu u tome imao je Jozef Fišer. Elzesner pominje i Volfganga Petriča, koji je uživao simpatije kod OVK. Kada je već o OVK reč, Elzesner primećuje da se nastanak ove organizacije 1996. godine podudarao s imenovanjem Hansjerga Gajgera za novog šefa BVND, te da su ljudi iz ove službe imali zadatak da potraže regrute za komandnu strukturu OVK, sarađivali su sa albanskom obaveštajnom službom ŠIK. Autor ove knjige objašnjava i da navodni plan "potkovica" nije osmišljen u Beogradu. Tadašnji ministar odbrane u Nemačkoj Šarping tvrdio je početkom marta 1999, da imaju dokaz da su Srbi u decembru 1998. planirani sistematsko čišćenje i progon kosovskih Albanaca. Pokazalo se, tvrdi Elzesner, da nema nikakvog dokaza za postojanje jugoslovenskog ili srpskog plana ove vrste. Ali, postoje brojne indicije da je takav plan smišljen u nemačkom ministarstvu odbrane i pripisan ratnom neprijatelju. I sam naziv plana je, primećuje autor knjige, nespretno krivotvorenje, jer je "potkova" hrvatska ili bugarska reč za potkovicu. I, dok mnogi iz nevladinih organizacija u Beogradu, iz samo njima znanih razloga dodvoravajući se Albancima, tvrde da su Srbi na Kosovu počinili genocid, nemački novinar u ovoj knjizi ističe da je na Kosovu nađeno nešto više od 4.000 leševa, ali ne u masovnim grobnicama. On zaključuje da je broj albanskih mrtvih 6.896. Ali, dodaje da nije jasno koliko je u ovaj broj uključeno lojalnih Albanaca koje je ubila OVK i pripadnika OVK stradalih u borbama, kao i broj onih koji us stradali za vreme NATO bombardovanja. Milorad Topalović, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
