VAHABITI: OD FANATIKA DO TERORISTA
Moc vere i novca
Vehabije ili, tacnije, vahabiti, nikada ne bi imali iri znacaj na
islamskoj sceni da nije bilo podrke dinastije Saud, ali i uticaja zapadnih
sila, kae ugledni islamista i bivi diplomata Oliver Poteica
Kod Zabrena, na planini Ninaji, tridesetak kilometara od Novog Pazara, u
skrivenoj pecini i nekoliko atora, policija je 17. marta gotovo slucajno
nala izvesnu kolicinu eksploziva, naoruanja, municije i opreme, ali i
dosta verske literature koja je nedvosmisleno ukazivala da je rec o logoru
grupe muslimanskih fanatika. U Novom Pazaru su tog istog dana uhapena
estorica mladica: Jasmin Smajlovic, Fuad Hodic, Mehmed Koljsi, Mirsad
Prentic i braca Senad i Vadih Vejselovic, dok je sedmi clan ove grupe,
Ismail Prentic, zvani Isko, uspeo da pobegne i za njim se intenzivno traga,
a raspisana je i poternica.
Mladici su se pred istraiteljima branili tvrdnjom da su muslimani i
vehabije, uprkos tome to nisu uhapeni zbog svojih verskih ubedenja, vec
zbog ilegalnog posedovanja oruja, municije i eksploziva (za koje, uzgred,
nisu umeli da objasne ta ce im)!
Tako se naa javnost prvi put suocila sa ovim do sad sasvim nepoznatim
pokretom koji deluje u okvirima islama. A, posle sve sile muslimanskih
boraca fanatika koji su preplavili ratita tokom krvavog raspada
Jugoslavije, svaka pojava neke nove verske grupe u svesti ljudi rada zebnju
zbog moguce militantnosti, a pre toga strah od nepoznatog.
Obratili smo se zato naem uglednom islamisti Oliveru Poteici,
dugogodinjem diplomatskom slubeniku u zemljama Bliskog istoka, autoru niza
knjiga i studija ba iz ove oblasti, profesoru na Akademiji za diplomatiju i
bezbednost i saradniku vie instituta i naucnih ustanova, da nam razjasni
ovaj fenomen. Rado se odazvao spomenuvi usput da je izraz vehabije
zapravo turcizam od naziva vahabiti (arapski: vahabijun).
Ovaj naziv se u islamskom svetu koristi za sledbenike i pobornike ideja
arapskog verskog ucitelja Muhameda ibn Abdel Vahaba iz osamnaestog veka,
pripadnika uticajnog islamistickog pokreta u okviru sunitskog ogranka
islama, koji zahteva povratak na temelje vere u skladu sa ucenjima i nacinom
ivota u vreme bojeg poslanika Muhameda i pobonih predaka iz prve tri
generacije muslimana.
Kada se i kako javlja vahabizam?
Mohamed ibn Abdel Vahab, pripadnik arapskog plemena Bani Tamim, roden je
najverovatnije 1703. godine u podrucju gde se danas nalazi Rijad, prestonica
Saudijske Arabije. On je odbacio sva ucenja koja su se pojavila tri veka
posle Hidre, ili prelaska Verovesnika Muhameda iz Meke u Medinu. U elji da
veri vrati vitalnost, on je tvrdio da bi originalna ucenja iz Kurana morala
biti ocicena od uobicajenih novotarija, pogrenih tumacenja, revizija i
odstupanja taloenih u hiljadugodinjoj muslimanskoj povesti.
Ipak, vahabiti tvrde da samo nastavljaju tradiciju i put Salaf as Saliha
(pobonih predaka)
to je bio cilj koji su nekoliko vekova pre njih u
Siriji zagovarali i Ibn Tajimija sa svojim ucenicima Ibn al Kajimom i Ibn al
Katirom. Njihova dela su bila malo poznata u islamskom svetu sve dok Mohamed
ibn Abdel Vahab nije poceo da ih propoveda i iri po Arabijskom poluostrvu.
Inace, po izrazu Salaf as Saliha, zagovornici vracanja na izvorni islam
nazivaju se i salafiti.
U prvim decenijama postojanja, krajem 18. veka, vahabizam se ispoljava kao
specifican oslobodilacki pokret, kada na celom Arabijskom poluostrvu pocinje
borba protiv turske vlasti. Pod vodstvom porodice Saud, vahabiti su se
borili za versku, a time i za nacionalnu emancipaciju Arapa od vekovne
turske dominacije. Poraeni su: 1818. godine, kada je u Carigrad stigla
Karadordeva odrubljena glava iz Srbije, smaknut je i vahabitski emir Abdalah
ibn Saud sa vie svojih sledbenika.
Da li su se u to vreme vahabiti pojavili i na Balkanu?
http://www.politika.co.yu/ilustro/2516/2a.jpg
Tridesetogodinji Jasmin Smajlovic Bilal (uprvom planu), jedan od estorice
uhapenih vahabita u Novom Pazaru
To je teko proceniti, mada je Gregori Kopli, predsednik Asocijacije za
medunarodne strateke studije iz Vaingtona, 2005. godine potvrdio da se
balkanska Meka vahabizma nalazi u jugozapadnoj Srbiji i u severnoj Crnoj
Gori, to nije moglo da se dogodi preko noci.
Na delovanje vahabita na naim prostorima ukazao je 1982. godine na poznati
politikolog iz Sarajeva Hasan Suic. On je upozorio da vahabiti
podstrekavaju muslimane izvan arapskog sveta da se ne mire sa religioznim
statusom u okviru drava u kojima su verska manjina, indirektno
zagovarajuci cak i oruane sukobe. Na opasnost od vahabizma ukazala je i
Islamska zajednica u cijem je glasilu Preporod pocetkom 1991. objavljen
clanak To je vahabizam, u kojem se istice da se
verski, socijalni i
politicki princip vehabija svodi na poruku: ili ce biti na (vehabija), ili
cemo te ubiti, oteti ti imovinu i porobiti ukucane.
Koje su osobenosti njihovog fundamentalizma?
S obzirom na to da je prema izvornim islamskim ucenjima odnos coveka prema
bogu individualizovan i direktan, bez posredovanja svetenstva i crkve, po
vahabitima molitve moraju biti upucene iskljucivo bogu. Upravo zato su
sufiti i iiti za njih jeretici, jer u svojim molitvama spominju i ljudska
bica. Oni se protive cak i spominjanju proroka Muhameda u molitvama i
obeleavanju njegovog rodendana, mavlida, tvrdeci da je i boji poslanik bio
samo covek smrtnik.
Inace, vahabiti najstroe zabranjuju slike i fotografije bilo kojeg ivog
bica koje ima duu, muziku, igru, televiziju, radio, bioskop, pozorite,
alkohol, puenje, kocku
kao i mnoge druge stvari, pa cak i koricenje
tradicionalnih brojanica ili noenje svile i zlatnog nakita. Zabranjuju
glasan smeh, naricanje, i sve jake emocije. Protive se obeleavanju grobova
na bilo koji nacin, posebno postavljanjem spomenika, i podizanju minareta na
damijama. Zabranjuju noenje amajlija, odnosno verovanje u njihovu
isceliteljsku moc. Isto tako zabranjuju magiju, delovanje vraceva i vracara
jer je praznoverje poistoveceno sa bogohuljenjem.
Pridaju veliki znacaj obicajima i ritualima, i to ne samo u molitvama i
drugim obavezama muslimana vec i u svakodnevnom ivotu. Na primer: trebalo
bi uvek jesti sa tri prsta, vodu treba piti u cetiri gutljaja, i to desnom
rukom i sedeci. Vecina njih ne brijaju brade i nose tradicionalnu odecu,
zbog cega su vahabite i pripadnike slicnih islamistickih grupa u junoj
Aziji nazvali Ahl ul Hadis, ili ljudi tradicije. Ali, negde ih nazivaju i
Fatna an Neddija, ili nevolja iz Nedda.
Zato vahabiti ne uivaju podrku svih muslimana?
U studiji Brusa Lorensa Razotkrivanje mita islam iza nasilja, navodi
se stav jednog eika iz kurdskog islamistickog pokreta Ansar al Islam, koji
je rekao da tako neto kao to je vahabizam ne postoji, vec postoji samo
istinski islam. I mnogi Saudijci imaju slicno miljenje. Jer, vahabiti,
odnosno salafiti, pripadaju iskljucivo sunitskom ogranku islama: oni
predstavljaju reakciju na irenje i uticaj sufijskih i iitskih ucenja, koji
su za vahabite bili i ostali jeres prvog reda.
U prici o vahabizmu cesto spominjete Saudijce i porodicu Saud?
Veza vahabita i porodice Saud traje due od dva i po veka i moglo bi se
reci da je neraskidiva. Njene temelje su postavili sam eik Mohamed ibn
Abdel Vahab i rodonacelnik saudijske dinastije Muhamad ibn Saud, emir
(princ) iz Derije, u pustinjskoj oblasti Nedd, sredinjem delu Arabijskog
poluostrva. Porodica Saud je pripadala velikom arapskom plemenu Bani Anajza,
koje je bilo nastanjeno upravo u Neddu, a verski i politicki savez emira i
eika bio je potvrden 1743. godine brakom sina Muhamada ibn Sauda i cerke
Mohameda ibn Abdel Vahaba, ciji ce potomci posle postati gospodari gotovo
citavog Arabijskog poluostrva.
Sigurno je da vahabiti nikada ne bi imali iri znacaj na islamskoj sceni da
nije bilo takve podrke porodice Saud, ali ni porodica Saud verovatno nikad
ne bi zavladala Arabijskim poluostrvom, niti bi stekla veci uticaj u
arapskom i islamskom svetu, da iza nje nisu stajali istrajni i veri predani
vahabitski propovednici-ratnici.
Uprkos takvoj podrci, Saudijska Arabija je osnovana tek 1932. godine?
Pocetkom dvadesetog veka, kada je turska vlast u arapskom svetu bila
znacajno uzdrmana, uz ogromnu podrku fanatizovanih vahabitskih ratnika,
porodica Saud je ponovo uspostavila vlast u oblasti Nedda, a 1902. godine
su uspeli da osvoje i mali pustinjski grad Rijad, danas prestonicu
polako potiskujuci mocniju rivalsku porodicu Al Raid, koja ce konacno biti
poraena 1922. godine, kada je izgubila podrku Turske.
Ipak, porodica Saud nikada ne bi zavladala gotovo citavim poluostrvom da
nije bilo snane politicke, ali i vojne podrke zapadnih zemalja, pre svih
Velike Britanije. Tokom Prvog rata zapadni saveznici su pomagali veliki
arapski ustanak nastojeci da oslabe Tursku, koja je bila u savezu sa
Nemackom. Obecali su Arapima, koje je predvodio haemitski erif Meke Husein
ibn Ali, stvaranje jedinstvene arapske drave na citavom prostoru Bliskog
istoka, o cemu je u svojoj zanimljivoj autobiografiji pisao i britanski
obavetajac, potpukovnik Tomas Edvard Lorens, poznatiji kao Lorens od
Arabije, ucesnik i jedan od inspiratora Velikog arapskog ustanka. Ali,
predomislili su se. Jer, takva drava bi predstavljala vrlo ozbiljnu
prepreku u uspostavljanju dominacije u tom delu sveta. To je bio razlog zbog
cega su vahabiti iz Nedda dobili snaniju podrku Britanije posle Prvog
svetskog rata, dok je klan Haemita (Bani Haim), kome je pripadao i sam
boji poslanik Muhamed, uslovno receno, ostao kratkih rukava. Haemitski
emir Ali ibn Husein, sin vode Velikog ustanka emira Huseina, morao je tada
da se povuce iz Meke, a haemitskoj dinastiji je danas, poto su 1958.
godine i u Iraku svrgnuti sa vlasti, ostao samo Jordan.
Britanci su direktno pomogli vahabitskom emiru Abdel Azizu ibn Saudu da
postane kralj Hadaza, oblasti u kojoj su Meka i Medina, 1926, i Nedda
1927. godine. Velika Britanija je postala garant prevlasti dinastije Saud u
tad uspostavljenom kraljevstvu Hadez i Nedd, koje je 1932. preimenovano u
Saudijska Arabija. Sa izuzetkom Lihtentajna, to je jedina drava na svetu
u cijem je imenu oznaceno da pripada jednoj porodici.
Da li to znaci da su vahabiti bili orude zapadnih sila?
Da! I danas mnogi politicki mislioci i verski ucenjaci u islamskom svetu
smatraju da se vahabiti nikad nisu oslobodili uticaja zapadnih sila i
njihovih politickih usmeravanja.
Uostalom, posledice takve politike takozvanih globalnih faktora u regionu
jo se osecaju. To je jedno od najvecih arita nestabilnosti u savremenom
svetu
zajedno sa Balkanom. Borba svetskih sila za naslede Osmanske
ipmerije u ovim delovima sveta, na Bliskom istoku i na Balkanu, ne prestaje
da opterecuje medunarodne odnose vec dva stoleca.
Teko je poverovati da vahabiti mogu predstavljati izvor nestabilnosti?
Novac je kljucna poluga rastuceg uticaja vahabita u nekim zemljama: kako u
onim u kojima je islam dominantna religija, tako i u onima u kojima su
muslimani manjina. Podsetimo se samo one pompezne gradnje islamskog centra u
Zagrebu osamdesetih godina prolog veka, a uz veliku finansijsku pomoc
Saudijske Arabije, kao i drugih slicnih projekata na podrucju Balkana,
posebno u poslednjim godinama postojanja Jugoslavije
Znaci li to da pojavljivanje vahabitskog pokreta u Novom Pazaru predstavlja
opasnost?
Na to pitanje sam, valjda, vec odgovorio.
Milo LAZIC
_____
http://www.politika.co.yu/ilustro/
<<attachment: image003.jpg>>
