Недеља, 15.04.2007. 00:51:54 Београд Маран-ата Инфо _____ И КОЊЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? 30. марта ове године, рано ујутро, нешто после једног часа по поноћи, манастир Високи Дечани био је мета још једног подлог и гнусног терористичког напада. Непознати починиоци испалили су пут манастирске цркве из ручног бацача ракета један пројектил од 64 мм. На сву срећу, црква није погођена, већ је пројектил експлодирао на источном бедемском зиду. Нико ни у овом нападу није повређен, а материјална штета је минимална. Како се види из чланака објављених у дневној штампи, разних интервјуа и анализа, ради се о још једном покушају застрашивања српског народа на овим просторима, и намере да се тим застрашивањем у њему створи што већа конфузија која би довела до његовог исељавања са ових простора, а тиме и његовог потпуног и коначног уништења. Индикативно је да је то још један покушај у овом веома крхком и нестабилном политичком моменту, када постаје све очигледније да планови великоалбанских сецесиониста неће бити испуњени, бар не оном брзином и на онакав начин како су се они надали. Руски вето плану бившег финског председника је све извеснији, у Европској Унији влада све већа неуједначеност и несагласност, како перцепције читаве ситуације, тако и ставова о будућем решењу статуса Косова. Не чуди, онда, што албански екстремисти користе овакве методе не би ли дошли до својих циљева. Јер, сећамо се, и албански политички лидери су, као и њихови пријатељи и поборници великоалбанске идеје (као што су Ричард Холбрук, Данијел Сервер, Збигњев Бжежински и многи други) претили и упозоравали на могућност избијања насиља (читај претње силом, терором и убиствима) у случају да албанска мањина на Косову што скорије не оствари своје циљеве. Надамо се да ће српски пријатељи, којих је у свету све више, и који све јасније схватају погубну опасност косовског преседана и који све јасније артикулишу свој глас против таквог правног безакоња, остати при својим јасним намерама и одлукама да се ова косовска пандорина кутија не отвара док још није касно. Чини се да се напокон креће ка приступу решавања косовског проблема на један праведан, компромисан и непристрасан начин, решењу које би било производ компромиса и договора, извор будуће дугорочне стабилности Балкана (ако је тако нешто на Балкану уопште дугорочно и могуће, а ако је заиста историја учитељица живота, чини се да и није. Ако међународна заједница, а пре свега Уједињене Нације, заиста желе да сачувају и штите оне принципе на којима су и саме засноване, заложиће се истински за такво решење, а не за оно које је резултат албанских претњи силом и терором, недоношче рођено од прљавог новца албанске мафије, којим су досадашњих година добро потплаћивани разни међународни ''пријатељи'' и поборници великоалбанске, или боље, и политички и историјски тачније речено, великокосовске идеје уједињења ''етничких албанских територија''. Ради се, наравно, о експанзионистичкој политици народа који тек сада проживљава процес изградње своје нације (nation building), нације која, у класичном смислу те речи, кроз сву познату и писану историју готово да и није постојала, све до 1912. године, користећи се сада варварством и тероризмом, у срцу Европе, која је тај процес превазишла још почетком 20. века, када су полако гаснула и за хоризонт историје залазила романтичарска схватања о народу, нацији и држави. Не чуде, стога, чудовишне реакције и изјаве разних дипломатских представника страних држава (па чак и у самој Србији) где се Србији и српском народу малтене прети најразноврснијим крвавим последицама и великој историјској одговорности уколико не прихвате ове великодушно понуђене планове, како да се Србија реши ''косовског баласта'' који је само, као камен о врату утопљеника, тобоже води у још дубље и тамније, узбуркане воде неког непознатог и немирног мора. Разни Визнери, Фридови, Цобели, Американци, Немци, Финци, они ћопави и они што на обе ноге сасвим добро корачају, а које чак и многи из нашег народа (па, нажалост и из Цркве) проглашавају за велике српске пријатеље, док нам они држе предавања о нашој митоманској прошлости, историјској незрелости и национал-шовинистичкој садашњости које би се што пре требало решити (а ако не успемо, ту је, наравно, као и увек, неки милосрдни анђео да нам припомогне). Оно што чуди је веома млака реаговања управе Манастира Високи Дечани, чак и на ово последње гранатирање, која је, брже-боље похитала да се састане са министром у косовској влади Ибрахимом Селманајем, једним од бивших терористичких вођа тзв. ОВК који чак ни у разговору са представницима Манастира Високи Дечани није отворено осудио напад на Манастир (барем не може тако нешто да се види из саопштења које је манстирско братство објавило) и који је, касније, за албанске медије изјавио да не верује да је баш манастир био мета напада, већ је циљ напада било једноставно наношење штете читавом процесу кроз који Косово пролази, а то је, наравно, стицање независности. Јасно је, да Албанци све посматрају кроз призму независности, и да наводне гаранције које они српском народу на Косову сада олако обећавају, знајући да ће српско питање врло лако решити једног дана у независном Косову, у суштини не вреде апсолутно ништа. У том случају, тешко да ће постојати било какви механизми које би нам Финац понудио, а који би заиста водили ка заштити и очувању нашег народа на Косову. Из свега горе реченог, чуде речи игумана манастира Дечани, Теодосија, из интервјуа радио Светигори, да српски народ нико не припрема за могућу независност Косова. Ко би га то, и како, требало да припрема на тако нешто, на кланицу, стратиште и губилиште, само је Теодосију и познато? Њему, у том случају, остављамо да крене да спрема народ, заједно са својим политчким саветницима и пропалим политчим лидерима из тзв. Српске народне скупштине, који, сигурно, у незавнисном Косову виде неку лепшу и светлију будућност. А за то спремање народа, по њиховом сценарију не брините се, јер, иако је у овом случају све још злокобније, тмурније и много, много депресивније него у Полаковом филму ипак, сложићете се са мном (вероватно, веома равнодушно): И коње убијају, зар не?. Пише: Горан Средић контакт: [EMAIL PROTECTED] _____ ОБАВЕШТЕЊЕ: Ова презентација је информативни портал и ставови, мишљења и чланци на њој објављени не мора неминовно да буду и ставови СПЦ или наше редакције! _____ _____
