Uzbuna Pocela nova atomska trka izmedju SAD i Rusije
Sa raketama u Poljskoj i Ceskoj Amerikanci narusili stratesku ravnotezu u svetu i omogucili sebi trijumfalni prvi udar. Moskva odgovara: EU na meti ruskih raketa - Informativno psiholoski rat izmedju Vasingtona i Moskve preti da politicki raspoluti stari kontinent - VASINGTON: Rusija preti novim hladnim ratom - MOSKVA: Americku vojnu masinu tesko zaustaviti, prinudjeni smo da krenemo u kontranapad U sredu 18. aprila, u Oslu, odrzava se samit Saveta Rusija - NATO, na kome ce se zestoko diskutovati o razmestanju americke protivraketne odbrane (PRO) u zemljama istocne Evrope. Vec pre pocetka sastanka i u zapadnim i ruskim medijima pocele su teske pripreme, u kojima se zustro utrkuju u napadima jedni na druge. Specijalno za NT, Viktor Litkovkin, vojni komentator RIA Novosti obrazlaze trenutnu situaciju i opasnosti koje ona donosi: Ovih dana britanski The Financial Times objavio je clanak ministra inostranih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, „Protivraketna odbrana Evrope: kolektivni projekat?“, u kojem ministar uverava citaoce da ce realizacija jednostranih planova u sferi PRO sustinski promeniti evropsku geostratesku mapu i dotaci bezbednosne interese starog kontinenta. On smatra da nisu odrzivi americki argumenti da su iranske rakete opasne po bezbednost Evrope i SAD. U doglednoj perspektivi Teheran nece biti u mogucnosti da raketama preti evropskim drzavama i SAD. Analogno misljenje izneo je i stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Curkin. „Razmestanje strateskih komponenti vojne infrastrukture SAD u zemljama koje se nalaze u blizini granica Rusije, ne moze da ne izazove zabrinutost i od nas zahteva adekvatne mere“, izjavio je on na sednici Komiteta UN za razoruzanje. „Nasa zemlja ne tretira realizaciju americkog programa PRO kao cisto odbrambenu meru“, podvukao je Curkin i naglasio, da se „time narusava strateska ravnoteza u svetu i vodi ka stvaranju potencijala za nanosenje prvog udara“. Slicnu misao izrekao je u intervjuu engleskom The Guardian zamenik portparola predsednika Rusije, Dmitrij Peskov. On je izrazio razocarenje i zabrinutost Kremlja zbog planova SAD. „Nikada ranije nisu govorili o tim planovima. Osecamo se prevarenim. Moracemo da stvorimo alternativu, ali sa manjim troskovima i vecom efikasnoscu“, izjavio je on. Americke planove da „zastiti svoju teritoriju evropskim stitom“ kritikovali su u zapadnim medijima predsednik Komiteta Drzavne dume Rusije za medjunarodne odnose, Konstantin Kosacov, i istaknuti ruski ekspert u oblasti PRO, general-major Vladimir Belous, kao i mnogi analiticari. Ovih dana The Guardian objavio je clanak u kome se tvrdi da „kao odgovor na sistem PRO, Rusija preti novim hladnim ratom“, a americki The Christian Science Monitor izjavljuje da „Rusija zabija klin izmedju evropskih zemalja“ po pitanju razmestanja PRO SAD u Poljskoj i Ceskoj. U hor podrske odluci Vasingtona ukljucio se i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, koji je izjavio da „desetak americkih protivraketa ne predstavlja nikakvu opasnost po Rusiju, koja poseduje stotine strateskih raketa i hiljade nuklearnih bojevih glava“. Svadje u Evropi Kao sto vidimo, perspektiva instaliranja PRO SAD u Evropi vec je izazvala informativno-psiholoski rat uz napade i kontranapade, opkoljavanje i manevre, slican realnim borbenim dejstvima suprotstavljenih armija. Taj rat preti da i pre samita Rusija - NATO raspoluti stari kontinent. I to ne samo tako sto ce iskopati dubok rov izmedju Rusije i EU, nego ce i posvadjati politicke snage unutar same Evrope. Odluku Vasingtona ne podrzavaju sve evropske zemlje, a u nekim drzavama cak zvanicnici u istoj vladi razlicito ocenjuju posledice postavljanja tudjih protivraketnih elemenata na teritoriju EU. Pada u oci i to da neka evropska izdanja pothranjuju zelje SAD i iritiraju Rusiju, koristeci principe duplih standarda. Na primer, naslov koji je upotrebio The Guardian „Rusija preti novim hladnim ratom“ na odrazava stav Kremlja. Moskva je obavezna da govori o posledicama koje moze da izazove americka strateska PRO u Evropi, i o tome da odgovornost za drasticno pogorsanje odnosa izmedju Moskve i Brisela nece biti na Kremlju, vec upravo na EU i NATO. Ruski argumenti, koje su izlozili Sergej Lavrov, Vitalij Curkin, Dmitrij Peskov i Konstantin Kosacov, a pre njih i najvisi vojni rukovodioci - nacelnik Generalstaba oruzanih snaga Rusije, general-armije Jurij Balujevski i komandant Raketnih snaga strateske namene, general-pukovnik Nikolaj Solovcov, kao i drugi eksperti, ne ostavljaju ni mrvicu od tvrdnji predstavnika americke administracije i NATO da su „elementi PRO SAD u Poljskoj i Ceskoj namenjeni iskljucivo za zastitu od tzv. neposlusnih zemalja“. To nije istina, ubedjeni su u Moskvi, sto ce se jos jednom dokazati na samitu Rusija-NATO. U prestonici Rusije znaju da nikakvi ubedljivi i otvoreni argumenti ne mogu zaustaviti „masinu americkog vojno-industrijskog kompleksa“, koji se nada da ce zaraditi prilicne dividende na razmestanju elemenata PRO u Evropi, a takodje na drugim kontinentima, pa cak i u kosmosu. Medjutim, evropski zvanicnici bi trebalo da shvate ko snosi odgovornost za podrivanje stabilnosti i mira u njihovim drzavama. Uprkos ocekivanjima Vasingtona i Brisela, Rusija nece biti uvucena u trku u naoruzavanju. Ona ima dovoljno sredstava da, uz minimalne troskove, adekvatno i asimetricno odgovori na izazov americke PRO. Ako Evropljani zele da zive pod nisanom ruskih nuklearnih raketa, koje ce biti uperene na baze protivraketne odbrane SAD, to je njihov izbor. Moskva ne preti, vec samo upozorava da ce biti prinudjena da predje u kontranapad. Drugacija alternativa nije joj ostavljena. Ogromna stradanja civila Zanimljive zakljucke izveli su strucnjaci organizacije Americko drustvo fizicara, koji su objavljeni u izvestaju njene radne grupe „Sistemi presretanja na aktivnom sektoru trajektorije za nacionalnu protivraketnu odbranu“. Autori skrecu paznju da ce uspesno presretanje rakete na sektoru razvodjenja spreciti nanosenje udara po planiranim ciljevima, ali da ce pri tom nuklearne bojeve glave pasti na naseljene punktove duz trajektorije leta rakete i naneti ozbiljnu stetu, uz masovnu pogibiju ljudi. Dakle, u slucaju nuklearnog konflikta, prvi udar ce pasti na zemlje na cijim teritorijama se nalaze americki elementi PRO. Pri tom se naglasava da pogodjena municija, u svakom slucaju, ne moze pasti na teritoriju zemlje koja je lansirala interkontinentalnu balisticku raketu. Proracuni pokazuju da u slucaju unistenja rakete pri brzini od 3,9 kilometara u sekundi domet bojeve glave iznosi oko 2.000, a pri brzini od 5,5 kilometara u sekundi - 5.000 kilometara. Rajko Doskovic Na udaru sve do Urala Po misljenju Jurija Balujevskog, nacelnika Generalstaba Rusije, koraci u pravcu instaliranja globalne americke PRO do 2010-2015. godine, a mozda i do 2020. „ne predstavljaju opasnost po bezbednost Rusije“. U narednih 10-15 godina razvijanja PRO, za Rusiju ce problem vise biti politickog, manje vojnog karaktera. Danasnje stanje odgovarajucih tehnickih resenja i tehnologija ne omogucava da se u skorije vreme stvori visokoefikasni sistem presretanja raketa. Neprijatne nijanse svode se samo na priblizavanje instalirane PRO granicama Rusije, odnosno njihovo razmestanje u Poljskoj i Ceskoj. Uslovno, trajektoriju leta interkontinentalne balisticke rakete mogli bismo podeliti u cetiri etape. Prva: aktivni sektor od starta do iskljucivanja motora poslednjeg stepena i njegovog odvajanja na visini od 200-300 kilometara. Trajanje te etape kod raketa na cvrsto gorivo je do tri minuta, a kod raketa na tecno gorivo - pet minuta. Nakon toga od rakete ostaje samo „stepen razvodjenja“, na kome su smestene nuklearne bojeve glave, sistem upravljanja, motori za korekciju leta i kompleks sredstava za probijanje PRO. U tom kompleksu nalaze se teski i laki imitatori, ciji su osnovni fizicki parametri identicni napadajucim bojevim glavama po temperaturi, efikasnoj povrsini rasejavanja i brzini leta, a takodje stotine hiljada dodatnih reflektora za stvaranje smetnji radarskim sistemima. Druga: Komanda sistema upravljanja „stepen razvodjenja“ vrsi manevar u prvu proracunatu tacku i lansira bojevu glavu na cilj broj jedan i izvesnu kolicinu sredstava za probijanje PRO. Zatim se vrsi manevar u drugu proracunatu tacku itd. Za svaki manevar trosi se 30-40 sekundi. Treca: Slobodni let svih lansiranih elemenata - bojevih i laznih - po balistickim trajektorijama na visinama do 1.200 kilometara. Trajanje te faze je 15-20 minuta. Cetvrta: Traje manje od minuta, a „oblaci“ elemenata ulaze u atmosferu na visini od 110-120 kilometara, brzinom od oko sedam kilometara u sekundi. Pri tom, zbog aerodinamickog otpora, laki lazni elementi zaostaju iza teskih i bojevih blokova. Zadatak raspoznavanja bojeve glave koja leti u oblaku laznih ciljeva neverovatno je slozen u tehnickom smislu i u blizoj buducnosti tesko i da ce biti resen. Zato nijedna PRO nece biti efikasna bez unistavanja raketa u prvoj fazi leta. Pri tom, obezbedjuju se najpovoljniji uslovi za njihovo otkrivanje po infracrvenom zracenju motora i navodjenju sredstava za presretanje. Unistavanju raketa u znacajnoj meri ce doprinositi njihove velike dimenzije i relativno slaba mehanicka cvrstoca. Medjutim, presretanje na tom sektoru moze se izvrsiti jedino ukoliko brzina presretaca - ima se u vidu presretac nadzemnog baziranja - premasuje brzinu napadajuce rakete, a sam presretac je udaljen od njene trajektorije ne vise od 500 kilometara za interkontinentalne balisticke rakete na tecno gorivo i 300 kilometara za rakete na cvrsto gorivo. Kako priznaju sami Amerikanci, nije moguce obezbediti presretanje raketa lansiranih iz unutrasnjih regiona Rusije, a otuda i namera da se priblize pozicije antiraketa njenim granicama. Uspeh borbe sa napadajucim raketama zavisi od mogucnosti infracrvenog - obavestajnog sistema, ciji je zadatak da fiksira start rakete, prolongiranje trajektorije leta i navodjenje presretaca. I sto se pre otkrije njeno lansiranje, vece su sanse za uspesnost presretanja. SAD su pre istupanja iz Sporazuma o PRO iz 1972, pocele da preduzimaju konkretne korake u pravcu razmestanja radarskih stanica u blizini granica Rusije, koje bi bile sposobne da registruju start raketa i dojave sredstvima za presretanje. Prva takva radarska stanica „Hev Stejr“ instalirana je u Norveskoj. Ako radarske stanice u Ceskoj budu imale karakteristike kao „Hev Stejr“, pod njihovom kontrolom ce se naci prakticno celokupna teritorija Rusije do Urala. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
