Mnogi znali a ćutali
Dokumenta francuske tajne službe otkrivaju da je Pariz imao vrlo detaljna i
verodostojna saznanja o planovima terorista Al Kaide da otmu avione američkih
kompanija i da njima počine teroristička dela
Francuska obaveštajna služba (DGSE) raspolagala je mnogo pre terorističkih
napada na Njujork i Vašington verodostojnim obaveštajnim podacima koji su
ukazivali na nameru Al Kaide da otme putničke avione, kao i podacima o kretanju
i navikama mnogih visokih funkcionera ove organizacije i njihovim kontaktima sa
zvaničnicima i institucijama nekih zemalja.
Tajni dosije DGSE od više od 300 stranica, koji datira od pre napada 11.
septembra 2001, do kojeg je došao francuski dnevnik "Mond", sadrži izveštaje,
sinteze, karte, grafikone i satelitske snimke vezane za aktivnosti terorističke
organizacije Osame bin Ladena. Bio je to plod rada posebne ćelije posvećene Al
Kaidi, odeljenja DGSE osnovanog još 1995. godine. U ovoj svojevrsnoj
encikopediji Al Kaide, napisanoj izmedju jula 2000. i oktobra 2001. godine,
navedena je tačna hijerarija organizacije, skrovišta, logori za obuku i, ono
što je, možda, važnije od svega ovoga - finansijeri.
Ono što prvo upada u oči u ovom dosijeu jeste da je čak devet izveštaja
načinjenih izmedju septembra 2000. i avgusta 2001. godine posvećeno isključivo
pretnjama Americi. Medju njima je jedan koji je naslovljen "Planovi radikalnih
islamista za otmice aviona" koji je datiran na 5. januar 2001. godine - čak
šest meseci pre samoubilačkih napada na Njujork i Vašington!
U tom izveštaju se navode taktički dogovori o otmicama aviona koje su od
početka 2000. godine vodili Osama bin Laden i njegovi saradnici sa talibanskim
vodjama.
Ovaj dosije, takodje, pokazuje da je francuska obaveštajna služba već u januaru
2001. godine imala kristalno jasnu sliku o rukovodstvu Al Kaide. U njemu su čak
navedena i neslaganja izmedju vodja ove organizacije u vezi sa načinima i
taktikom za otmicu aviona, ali se ni u jednom trenutku krajnja namera ne dovodi
u pitanje.
U jednom od izveštaja vezanih za ovo pitanje navodi se da "prema informacijama
obaveštajne službe Uzbekistana, plan za otmice aviona bio je tema sastanka
lidera organizacije Osame bin Ladena održanog početkom 2000. godine u Kabulu" i
dodaje da je prvobitni plan bio otmica jednog aviona na liniji Frankfurt - SAD,
ali da je kasnije doneta odluka da se otmu avioni dveju kompanija - "Amerikan
erlajns" i "Junajtid erlajns". Informacije koje su dobijane od uzbečke službe,
francuski obaveštajci uzimali su veoma za ozbiljno i smatrali ih izuzetno
verodostojnim.
Naime, u to vreme radikalni islamisti iz Uzbekistana protivili su se
proameričkom režimu u Taškentu i udružili su se u Islamski pokret Uzbekistana.
Vojno krilo ove organizacije predvodjeno izvesnim Taherom Judaševim zaklelo se
na vernost Osami bin Ladenu i obećalo proširenje džihada i na centralnu Aziju.
Uzbekistanske vlasti bile su odlučne u borbi protiv svake vrste opozicije i
infiltrirale odredjeni broj svojih agenata medju ove ekstremiste koji su
utočište našle u Avganistanu. Sve informacije dobijene na ovaj način
prosledjivane su Parizu, Londonu i Vašingtonu. Uzbečka služba bezbednosti nije,
medjutim, bila jedini izvor informacija DSGE. Francuzi su uspeli da pridobiju i
nekoliko mladih kandidata za džihad iz predgradja velikih francuskih gradova
koji su proveli neko vreme u tajnim logorima za obuku i ubede ih da se tamo
vrate, ali kao francuski agenti.
Takodje, važne informacije dobijene su od agenata koji su boravili na severu
Avganistana, pod okriljem Severne alijanse.
Iz ovih dokumenata proizlazi da je francuska služba raspolagala najdetaljnijim
podacima o šefu Al Kaide i njegovim saradnicima uključujući čak i neke anegdote
iz njihovih života. Pored operativnog funkcionisanja Al Kaide, u ovom dosijeu
sadržane su i informacije o političkim vezama Osame bin Ladena. Na primer, u
izveštaju od 15. februara 2001. godine koji je posvećen opasnostima od napada
na francusku vojnu bazu u Džibutiju, navodi se da je u toj zemlji prisutan Bin
Ladenov predstavnik za Rog Afrike, Nidal Abdel Haj al Mahiani i da se sastao sa
samim predsednikom Džibutija.
Ipak je Saudijska Arabija ta koja dominira izveštajima o simpatizerima i
pomagačima Al Kaide. U ovim dokumentima ne samo da se ukazuje na povezanost
terorističke organizacije sa odredjenim poslovnim ljudima i institucijama
Saudijske Arabije, nego se napominje da se ne može isključiti ni povezanost sa
kraljevskom porodicom.
Tako se, na primer, u izveštaju od 24. jula 2000. godine pominje isplata od 4,5
miliona dolara šefu Al Kaide od strane Medjunarodne islamske pomoći,
organizacije koja je pod direktnom kontrolom Islamske svetske lige koja se
smatra instrumentom vlasti u Rijadu. Medjunarodna islamska pomoć pojavila se,
medjutim, tek 3. avgusta 2006. godine na američkoj listi organizacija koje
finansiraju terorizam.
Sadašnji i bivši funkcioneri francuske obaveštajne službe sa kojima su novinari
"Monda" razgovarali o ovom dosijeu listom su potvrdili da su sve informacije u
kojima se pominju opasnosti po američke interese bili prosledjeni Vašingtonu,
napominjući da bi "nedostavljanje tih podataka predstavnicima CIA u Parizu bilo
smatrano ozbiljnim profesionalnim propustom". S druge strane Atlantika,
medjutim, tvrde da nikada nisu dobili slične informacije iz Pariza. Čak se ni u
izveštaju kongresne komisije o 11. septembru, koji je objavljen jula 2004.
godine i u kojem se CIA i FBI ozbiljno kritikuju zbog nesposobnosti da
sagledaju punoću dokumenata kojim su raspolagali, nigde ne pominje mogućnost da
je CIA dobila upozoravajuće informacije od francuske službe.
Filip Rodić
Skupa odbrana
Vlada predsednika Džordža Buša je uspela da smanji šanse Al kaide za velike
udare na tlu SAD, ali je politička i ekonomska cena tog uspeha toliko visoka da
bi zemlju mogla učiniti ranjivijom u narednim godinama, ocenjuju eksperti.
Iako Al kaida sada pokušava da obnovi akcije u Pakistanu, bivši i sadašnji
obaveštajci, smatraju da joj manjka mnogo toga za eventualnu reprizu 11.
septembra 2001. Nedostaju joj, pre svega dobro obučene, iskusne vodje koji su
pobijeni ili pohapšeni u antiterorističkom ratu, pokrenutom posle napada na
američke gradove.
Pojačana kontrola na aerodromima, nadgledanje svih ulazaka u SAD i bolja
koordinacija CIA, FBI i Službe unutrašnje bezbednosti, veoma su otežali
mogućnost ulaska terorista u Ameriku.
Istovremeno, sposobnost domaćih ekstremista se smatra vrlo ograničenom za
zločinačke akcije većeg obima.
Ipak, analitičari ne misle da je bezbednost trajno osigurana.
Borba kontakt Tel: 3398-020 / lokal 200, Desk: 3398-068, Faks: 3398-376,
E-mail: [EMAIL PROTECTED]
Copyright: Borba
