REŠENJE - NADGLEDANA
AUTONOMIJA
E. V. N., 26. april 2007
NADGLEDANA autonomija nova je formulacija predloga koji Srbija nudi kao
status za Kosovo i Metohiju, a koji je zvanični Beograd predočio članovima
misije SB UN. Reč je samo o terminološkom "pandanu" predlogu "nadgledanog
suvereniteta", a ne promeni srpskog stava koji i dalje brani suštinsku
autonomiju za južnu pokrajinu.
Misija je započela u četvrtak svoj trodnevni boravak u Srbiji i obilazak
južne srpske pokrajine sa ciljem da utvrdi stanje na terenu, proveri primenu
Rezolucije 1244 i osvedoči se kako, osam godina posle dolaska međunarodnih
snaga, žive Srbi i ostali nealbanci.
Predstavnici stalnih i pridruženih država članica SB UN, predvođeni
Belgijancem Johanom Verbekeom, odvojeno su se sreli sa predsednikom Srbije
Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.
Predsednik srpske Vlade predočio je misiji sumornu sliku kosovske zbilje i
ponovio da je predlog Martija Ahtisarija za Srbiju neprihvatljiv:
- Članovima misije, Koštunica je rekao da Srbija kao budući status Kosova
nudi nadgledanu autonomiju. To rešenje ne zatvara mogućnosti, jer autonomija u
budućnosti može po potrebi da se širi i sužava. Nezavisnost se ne može
ispraviti - preneo je "Novostima" savetnik premijera Aleksandar Simić.
On dodaje da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs izložila shvatanje
da Rezolucija 1244 UN ne opredeljuje pitanje statusa Pokrajine, već daje mandat
Unmiku da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu
čiji ishod nije unapred predviđen.
- Koštunica je rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak
i ako se dopusti mogućnost da takva interpretacija postoji, SB mora da bude
vezan višim aktom - Poveljom UN - iznosi Simić.
Koordinator državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić ističe da je
srpski premijer govorio o stvarnom stanju na KiM i izneo "ubedljive podatke"
koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucija 1244. Rekao je da se ne
ispunjavaju standardi i predao veći broj dokumenata o problemima sa kojima se
suočavaju Srbi koji žele da se vrate u Pokrajinu. Govorio je i o položaju Srba
koji su ostali na Kosovu, mnogobrojnim kidnapovanjima, ubistvima, ograničenom
kretanju, razaranju stambenih objekata, crkava i uopšte srpskog duhovnog
nasleđa.
Vladeta Janković, savetnik premijera za spoljnu politiku izjavio je da je,
tokom sastanka, sažeto, precizno i konkretno rečeno kako Srbija vidi buduće
rešenje u smislu nadgledane autonomije, kao najvišeg mogućeg stepena autonomije:
- Objašnjeno je sve ono što je Beogradu prebacivano da do sada, navodno,
nije dovoljno jasno rekao.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić upoznao je članove misije sa tim
da za Srbiju nije prihvatljiva nezavisnost KiM, kao ni Ahtisarijev plan koji ne
predstavlja rezultat kompromisa.
Kako je prenela pres-služba predsednika, ambasadori su se interesovali kako
Srbija vidi budući status i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
- Mi za KiM predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se
pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane - rekao je predsednik Tadić.
On je ponovio da je državni pregovarački tim učestvovao u bečkim pregovorima
konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovora, kako bi se došlo do
rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je izneo i zvanične podatke da je posle 1999. godine KiM napustilo više
od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno
oko 150 crkava i manastira.
- Srbi koji su ostali u Pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne
ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu
kretanja - naglasio je Tadić.
Ambasadorima je preneo i to da je lično bio svedok teškog života Srba u
enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac... i izrazio nadu
da će misija SB, pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim
institucijama KiM, posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim
mestima.
Predsednik Srbije je ukazao na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu
kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve u Pokrajini.
- Srbija će braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim,
pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući svoju evropsku perspektivu -
naglasio je predsednik Tadić.
PREDRASUDE
- ZANIMLJIVO je i karakteristično ono što je rekao ambasador iz Južne Afrike:
"Živeli smo u ubeđenju da postoje samo dve rešenja: status kvo i predlog
Martija Ahtisarija, a sad vidimo da postoji i treća mogućnost" - naveo je
Janković reči južnoafričkog diplomate. Savetnik premijera je ocenio da je to
znak "bar otvorenosti za argumente, ako ne i više od toga".
DOKAZI POVERENJA
MEĐU pitanjima ambasadora bilo je i jedno, možda "nedobronamerno intonirano",
ukazao je Janković, koje je glasilo: Kako Beograd zamišlja život s Albancima, s
obzirom na istoriju sukoba i animoziteta.
Na to je ambasadorima rečeno da život u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na jugu
centralne Srbije, ne predstavlja problem i da je to najbolji dokaz da se može
živeti zajedno, ako postoji dobra volja. Pomenut je argument i da u Beogradu
žive desetine hiljada Albanaca.
D. R. - P. V.
* * * * *
JOHAN VERBEKE, ŠEF MISIJE SB UN, POSLE RAZGOVORA SA SRPSKIM ZVANIČNICIMA
JASNIJA SLIKA SRBIJE
U Beogradu je misija dobila rafiniraniju sliku i kada je u pitanju Srbija i
kada je u pitanju rešavanje delikatnog kosovskog pitanja
ZVANIČNICI Srbije dali su nam jasno i sveobuhvatno viđenje svog stava o
budućem statusu Kosova i taj predlog ćemo dokumentovano proslediti u Njujork -
izjavio je Johan Verbeke, šef misije SB UN, u četvrtak po podne, neposredno
pred odlazak u Prištinu.
Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru Verbeke je ponovio
da misija ima zadatak da iz prve ruke prikupi sve informacije od svih
relevantnih faktora i građana kako bi SB UN mogao adekvatno da donosi
predstojeće odluke.
- Impresioniran sam jasnoćom i trezvenošću kojom je predsednik Tadić
odgovarao na pitanja predstavnika misije. O sudbini Kosova razgovarali smo
pogledom kroz čitavu evropsku perspektivu, jer se taj problem može i rešavati
jedino unutar globalne evropske jednačine - obrazlagao je Verbeke.
On je istakao da su Koštunica, Tadić, članovi pregovaračkog tima Srbije i
predstavnici poslaničkih grupa prezentovali članovima misije "jednu
rafiniraniju sliku i kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju rešavanje
delikatnog kosovskog pitanja".
Na pitanje novinara - da li rad misije može da utiče na dalju sudbinu
Ahtisarijevog predloga, Verbeke je odgovorio:
- Ahtisari je dao samo predlog, a mi smo došli da prikupimo informacije
pre nego što se taj predlog bude razmatrao. Mi ne možemo nikako da
prejudiciramo status i sudbinu Ahtisarijevog predloga.
Novinare je interesovalo i da li će misija posetiti srpske izgnanike na
administrativnoj liniji sa Kosovom i zašto nisu više orijentisani na srpske
enklave.
- Naša misija je ograničena kratkim vremenskim rokom i trudili smo se da
njen program bude maksimalno uravnotežen. posetićemo i naselja gde žive samo
Srbi, i naselja gde žive Albanci i razgovaraćemo sa političkim liderima obe
strane. Ne možemo posetiti izbeglice, jer imamo logistička i vremenska
ograničenja, ali sve dokumentovane podatke o njima smo već prikupili - rekao je
Verbeke.
P. V.
http://www.novosti.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
