Парламент јединствено о Космету
Представници СБ питали посланике и шта ће Србија урадити ако се постави питање: Косово или Европска унија Србија не може да прихвати независност Косова и Метохије, оптимално решење било би оно које би покрајини дало суштинску аутономију и сви представници државе ће се свим дипломатским и правним средствима борити да тај став буде прихваћен. Ово је суштина поруке која је јуче пренета мисији Савета Безбедности УН у име Народне скупштине Србије, тврди већина представника посланичких група, који су учествовали у разговорима. Према речима Ненада Чанка, лидера Лиге социјалдемократа Војводине, који се први обратио новинарима, страначки представници су говорили у складу са својим предизборним програмима, а „ми смо тражили неко решење у оквиру ЕУ”. Он је истакао да су представници мисије питали да ли скупштина има неке везе са парламентом КиМ и „нико им ништа није одговорио.” Томислав Николић, заменик председника СРС-а, казао је да је 90 одсто посланика изјавило да је независност Космета неприхватљива, а „кад је то тако, онда се може рећи да је тај став јединствен и да тако мисли народ у Србији”. Николић је казао да су амбасадори постављали и провокативна питања. „Интересовало их је, на пример, шта ћемо урадити ако се постави питање Космет или Европска унија, али ни ту није било превише посланика који су се усудили да кажу да је ЕУ важнија. Рекли смо им да постоји велики део света који није у ЕУ и с којим ми можемо да сарађујемо, а посебно они који нас нису бомбардовали”. Душан Петровић, заменик председника ДС-а, казао је да је мисији поново указано на државну политику која је до сада заступана и да ће тако бити и убудуће. Према његовим речима, важно је то што је делегација СБ дошла да стекне увид у проблеме, што би могло да помогне у свим будућим дешавањима, а важно је да се преговарачки процес настави. Петровић је рекао да су амбасадори постављали пуно питања, да их је интересовало какви су односи између државе Србије и институција на Космету, а питали су и да ли постоји спремност политичких структура у Србији да се косметски Албанци интегришу у институције Србије. „Сви смо рекли да би било врло добро да у скупштини има 10,15, или 20 одсто посланика Албанаца и да они учествују у влади. Врло је важно што по том питању постоји потпуно сагласје свих политичара у Србији”. Према речима Ивице Дачића, лидера СПС-а, амбасадори су постављали питања, али су и међусобно полемисали. „Амбасадор Велике Британије је изнео примедбу што Албанци нису учествовали на референдуму за Устав Србије, а на то је реаговао амбасадор Русије рекавши да није знао да ЕУ сматра да Албанци треба да учествују на референдуму. Све у свему, мислим да је ово био врло конструктиван састанак, а све странке, чак и ЛДП, имале су јединствен став да је неопходно наћи решење у договору свих преговарачких страна”. Либерално-демократска странка после овог састанка огласила се саопштењем у коме је, између осталог, наведено да је њен потпредседник Ненад Милић на састанку казао да ЛДП не верује да је могућа сагласност Београда и Приштине о питању статуса Косова и да је зато важна мисија Савета безбедности. „Појединачно прихватање или појединачно одбијање резолуције није добро ни за Србију, ни за Косово. Последица неуравнотеженог односа према Србији и Косову само ће пролонгирати решење кризе у којој се налазимо данас”, истиче се у саопштењу ЛДП. М. Чекеревац -------------------------------------------------------------------------- Мисија СБ треба да посети и ромска насеља на Космету Председник Ромске партије Срђан Шајн позвао је јуче представнике мисије Савета безбедности УН да посете ромска насеља на Космету и да виде како се у њима живи. Шајн је на конференцији за новинаре у Скупштини Србије, навео и да о ситуацији на Космету говори податак да је свега 10 одсто расељених Рома заинтересовано за повратак, јер се тамо не осећају безбедним и зато што немају где да станују. Иначе, према подацима УНХЦР-а и Комесаријата за избеглице Србије из јужне покрајине расељено је више од 100.000, од тога је у Србији регистровано 23.164, а сматра се да је око 20.000 расељених Рома нерегистровано. Око 50.000 Рома расељено је у друге европске земље. „Из ових података јасно се види да је уз 200.000 расељених Срба са Космета и ромска заједница доживела незапамћен егзодус са тих простора. Седам година касније, око 95 одсто Рома и даље не може да задовољи основне животне потребе. Роми су најугроженији међу интерно расељеним заједницама зато што су ниског степена образовања и имају језичке баријере, а то, поред проблема расељених са документацијом и смештајем, доприноси њиховом лошем положају”, рекао је Шајн. Испитивање које је у Београду спровела британска агенција за хуманитарну помоћ ОКСФАМ показало је да чак 39,5 одсто Рома нема личне карте, а да потребна документа нема више од половине расељених. Већина расељених живи у Београду, у 150, углавном, нелегалних ромских насеља. Мали број Рома је смештен у прихватне центре, а већина у импровизоване уџерице од отпадног метала и картона, напуштене бараке, магацине, контејнере или старе каросерије аутомобила – без струје, воде и канализације. М. Никић -------------------------------------------------------------------------- Састав мисије Савета безбедности У саставу Мисије Савета безбедности налазе се стални представници пет сталних и десет ротирајућих чланица највишег тела Уједињених нација. Сталне чланице Савета представљају: Виталиј Чуркин (Русија), Залмај Калилзад (САД), Карен Елизабет Рогзбург (Велика Британија), Жан-Марк де ла Саблијер (Француска) и Ли Јунхуа (Кина). Из земаља које имају ротирајући статус у Савету безбедности у Београд су допутовали: Јохан Вербеке, стални представник Белгије, који и предводи делегацију, Базил Икубе из Конга, Лесли Кристијан из Гане, Хасан Клеиб из Индонезије, Марчело Спатафора из Италије. У делегацији су и Нутлак Маџед из Катара, Петер Буријан из Словачке, Думисани Кумало из Јужне Афирке, Рикарадо Алберто Аријас из Панаме и Луис Енрике Чавес из Перуа. Танјуг http://www.politika.co.yu/
