Politika <http://www.novinar.de/category/politika/> , Društvo <http://www.novinar.de/category/drustvo/> , Religija <http://www.novinar.de/category/religija/> , Aktuelno <http://www.novinar.de/category/aktuelno/> | 27. april 2007.
Obraćanje <http://www.novinar.de/2007/04/27/obracanje-vladike-artemija-misiji-saveta-bezbednosti-un.html> Vladike Artemija Misiji Saveta bezbednosti UN artemije_5.jpgVaše Ekselencije, Uvažena Gospodo, Veoma mi je drago da mogu da Vas pozdravim u ovom pravoslavnom srpskom manastiru Gračanica, koji uskoro slavi 700 godina svoga postojanja. Ovaj i drugi naši srednjevekovni manastiri i crkve iz doba Nemanjića su neućutni svedoci prisustva i života Srba na Kosovu i Metohiji skoro 1000 god. Vi ste o Kosovu, uveren sam, mnogo slušali i mnogo naučili u poslednjih desetak godina. Ali to nije dovoljno za donošenje nepristrastnog rešenja kada je budući status Kosova u pitanju. Stoga, veoma cenimo Vaš trud i želju da se lično uverite u stvarno stanje na Kosovu u poslednjih osam godina. Ta istinoljubivost Vas je i dovela ovde da na licu mesta sagledate punu istinu projavljenu kroz činjenice. Gospodo, red drži nebo i zemlju. Pravne norme i moralni principi su temelji demokratskog sveta. Očekujemo od Vas da ti principi budu primenjeni i na nas. Dupli standardi, koji su do sada često primenjivani, nisu izraz pravdoljubivosti. U proteklih osam godina, od juna 1999. godine, ti principi i te etičke norme su proterane sa Kosova i Metohije i pored prisustva međunarodne zajednice u licu KFOR-a, UNMIK-a, OEBS-a i drugih međunarodnih institucija i organizacija. Za tih osam godina na Kosovu i Metohiji počinjeni su bezbrojni zločini: etničko čišćenje kroz progon 250.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica – Roma, Aškalija, Egipćana, Jevreja…; ubistva nedužnih civila (oko 1.300) od male dece do 90-godišnjih staraca i starica; kidnapovanje više od 1.000 lica za čiju sudbinu ni do danas ne znamo ništa; stotine sela sravnjenih sa zemljom; desetine hiljada kuća spaljeno, opljačkano ili nasilno uzurpirano; 150 crkava i manastira spaljeno, srušeno i vandalizovano. (Tačan pregled imate u ovim publikacijama: Raspeto Kosovo i Martovski pogrom, koji će Vam biti uručeni). Čak ni mrtvi nisu imali mira. Mnoga groblja su vandalizovana, a spomenici porušeni, grobovi raskopani i kosti razbacane. Ti zločini dostigli su kulminaciju u stravičnom pogromu izvršenom od strane preko 50.000 albanskih ekstremista nad Srbima i ostalim nealbancima 17. i 18. marta 2004. g. Jedna trećina Srba od onih koji su živeli na Kosovu i Metohiji do 1999. godine, a koja je ostala da i dalje živi ovde, već osam godina živi u getoima, logorima, enklavama opasani bodljikavom žicom i lišeni svih ljudskih prava: prava na život, slobodu kretanja, korišćenje verskih sloboda (posete hramovima, grobljima), mogućnost rada (čak i obrade svoje imovine), normalne zdravstvene zaštite, školovanje dece i td. Rezolucija SB 1244 na osnovu koje je međunarodna zajednica došla na Kosovo i Metohiju ni do danas nije inplementirana. Sve što je tamo zapisano i obećano, nije ispunjeno, bar što se tiče Srpskoga naroda. Međunarodni standardi, nisu ispunjeni ni po jednoj tački. To najbolje ilustruje neostvareno pravo na povratak svih prognanih lica na svoja ognjišta.. Za osam godina od proteranih 200.000 Srba nije se vratilo ni 2%. A i ovi koji su se vratili žive u nemogućim uslovima, često napadani, pljačkani, ubijani. Najviše su zatajili pravosudni organi. Od tolikog broja počinjenih zločina, skoro niko nije identifikovan i izveden pred lice pravde. O tome najbolje svedoči izveštaj “Human Rights Watch” od 30. maja 2006. godine, kojega ćete dobiti uz ostale materijale. Rezolucija 1244 zagovara multietničko Kosovo. Ono je takvo bilo do juna 1999. g. Svi gradovi su bili istinski multietnički. Danas, nažalost, to više nisu, jer je izvršeno etničko čišćenje naročito u gradovima. Navešćemo samo primer Prištine. Do juna 1999. g. u Prištini je živelo 40.000 Srba. Danas ih ima jedva sto duša. Da li se onda Priština može nazvati multietničkim gradom? Ili Peć, Prizren, Uroševac, Klina, Srbica i td. Gde Srba uopšte nema. Uvažena gospodo, bez stvaranja uslova za održiv povratak prognanih i njihov normalni život, iluzorno je tražiti rešenje za Kosovo. Neće se naći. Treba znati da pitanje Kosova nije samo pitanje SB, već pre svega pitanje demokratske, međunarodno priznate države Srbije i srpskog naroda koji je ovde vekovima živeo i stvarao svoje kulturno nasleđe, koje albanski ekstremisti u poslednjih osam godina nemilosrdno uništavaju. Ne samo 17. marta, nego i pre njega i posle njega, sve do danas. Pored toga, nama međunarodna zajednica (SE) određuje i nameće da nam neke naše uništene svetinje obnavljaju upravo oni koji su ih rušili, dakle, Albanci. Našta pak ta obnova liči, reći će Vam posle nas u par rečenica Direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture g-đa Gordana Marković. I da završim. Kosovo i Metohija je kolevka srpske duhovnosti, srpske kulture i srpske državnosti. Ne mit, nego duhovni identitet srpskog naroda, bez koga Srbi kao narod ne može da postoji. Stoga srpski narod u celini, kao i Država Srbija, nikada neće prihvatiti bilo kakvo i od bilo koga nametnuto rešenje, koje Kosovo i Metohiju odvaja od Srbije pod bilo kakvim nazivom to bilo. Mi rešenje vidimo samo u suštinskim pregovorima i kompromisnom rešenju prihvatljivom za obe strane. Samo takvo rešenje može biti garant mira i stabilnosti regiona Balkana, pa i šire. Zahvaljujemo se na pažnji. Episkop Artemije 27. april 2007. godine Manastir GRAČANICA OBRAĆANjE MISIJI SB UN http://www.novinar.de/
<<attachment: image001.jpg>>
