Da li su svetu potrebne SAD? Majkl Mandelbaum: Treba li svetu Golijat (Kako Amerika deluje kao svetska vlada u 21. veku), Beograd, Filip Višnjić 2006, 247 strana.
http://www.ekonomist.co.yu/img1/_spacer.gif http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_362/img/Golijat-362.jpgMajkl Mandelbaum, jedan od vodećih autoriteta u oblasti međunarodnih odnosa, nije nepoznat našoj čitalačkoj publici. Njegova knjiga, Ideje koje su osvojile svet, prevedena je na srpski jezik 2004. godine. (Vidi EM, broj 225). U delu koje je pred nama, on analizira globalnu ulogu SAD, odgovornosti koje je preuzela i izazove sa kojima se suočava. Njegova centralna teza je da je svet pod američkim vođstvom bolji nego bez njega. Kakav je karakter američkog vođstva? Sjedinjene Američke Države nisu imperija, jer njeno vojno prisustvo u drugim državama nije u funkciji zaštite diktature stranaca nad domaćim stanovništvom. One su svetska vlada. Njihova uloga na svetskoj sceni slična je ulozi koje imaju vlade unutar nacionalnih država. Cilj svake vlade je da obezbedi javna dobra. Osnovna javna dobra su neometana ekonomska aktivnost i bezbednost. SAD ih obezbeđuju na internacionalnom planu. One to ne čine iz altruističkih, već sasvim sebičnih motiva. Međutim, kako svi imaju koristi od očuvanja svetskog mira i neometane ekonomske aktivnosti, niko im se aktivno ne suprotstavlja. To ne znači da nema kritičara ovakve uloge SAD, nego samo da ne postoji zemlja ili koalicija zemalja koja bi joj se suprotstavila. Nova uloga SAD nastala je kao rezultat težnje da se izbegnu greške počinjene između dva rata koje su vodile u Veliku depresiju i Drugi svetski rat. Tako su nastali novi ekonomski poredak čija je osnovna poluga bila Amerika i politika zastrašivanja SSSR-a u kome je prepoznata sila spremna za novi ratni pohod. Zašto su američke snage ostale u Evropi i Istočnoj Aziji posle Hladnog rata? Zato što je zemljama ovih regiona to odgovaralo. Američko prisustvo u Evropi je prihvaćeno da se ne bi obnovila trka u naoružanju koja bi mogla da rezultira ratom. Na Dalekom istoku SAD nastavljaju sa politikom zastrašivanja, ali, pošto je cilj održanje mira, njihova uloga je opšte prihvaćena. Povlačenje SAD iz ovih regiona izazvalo bi nuklearno naoružavanje zemalja koje ga ne poseduju. Ova usluga SAD svetu analogna je funkciji koje vlasti imaju u nacionalnim državama. Isto se može reći i za rat protiv međunarodnog terorizma i tzv. >razbojničkih država<. Međutim, ove politike SAD naišle su na široko protivljenje u svetu: kako na nivou pojedinačnih slučajeva tako i na nivou načela. Da bi opravdale vojne intervencije posthladnoratovske vlade SAD razvile su dve doktrine: doktrinu o humanitarnoj intervenciji i doktrinu o preventivnom ratu. SAD pružaju i usluge u oblasti globalne privrede. I ova funkcija slična je funkciji nacionalnih vlasti. One obezbeđuju pravnu sigurnost na međunarodnom nivou. Prisustvo američkih mornaričkih i vazduhoplovnih snaga obezbeđuje neometan pristup i transport nafte, sirovine na kojoj se temelji svetska privreda. Mada je Bretonvudski aranžman prestao da važi još 1971. godine, dolar je i dalje ostao svetski novac. SAD su glavni promoteri slobodne trgovine koja, takođe, predstavlja javno dobro, nešto od čega će sve zemlje imati koristi mada je neće ostvariti ako budu sledile svoje neposredne interese. Štednja je jedna od osnovnih ekonomskih vrlina. Ali kada se previše štedi, privreda ne funkcioniše na optimalnim nivou. To se desilo za vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Lek koji je predložio Kejns bio je prost: vlada koja troši! Na internacionalnom nivou ovu funkciju vrše, opet, SAD. Imaju li SAD legitimaciju za obavljanje poslova svetske vlade? Imaju je u tom smislu što su svi pristali na njihovu ulogu, jer nisu sposobni da ostvare bolju alternativu. Autor na kraju postavlja pitanje šta bi se desilo ako bi Amerika napustila ulogu svetske vlade. Na planu bezbednosti došlo bi do širenja nuklearnog naoružanja. To bi od Evrope i Dalekog istoka stvorilo mnogo nesigurnija mesta. Najgora stvar je da nuklearno oružje dođe u ruke >razbojničkih država< ili međunarodnih terorističkih organizacija. Ni jedne ni druge ne mogu se odvratiti zastrašivanjem kao što je to bio slučaj sa SSSR-om. Autor ne isključuje ni mogućnost reprize Velike depresije u slučaju da SAD napuste ekonomske funkciju svetske vlade. Alternativa američkom vođstvu je prava svetska vlada. Međutim, male su mogućnosti da se ona formira zbog toga što bi najbogatijim zemljama nametnula obaveze koje one nisu zainteresovane da preuzmu. Jedna od njih bi, svakako, bila preraspodela bogatstva radi iskorenjivanja siromaštva. Autor analizira ulogu Evropske unije koja nije država iako ima neke sličnosti sa njom. Evropska unija obavlja funkcije nadnacionalne vlade, ali samo na teritoriji Evrope. Vremenom, ona može postati uzor za političko organizovanje drugih regiona, može zameniti SAD u ulozi svetske vlade ili podeliti tu ulogu sa njom. Glavni nedostatak EU je u odsustvu zajedničkih, efikasnih vojnih snaga koje bi zamenile vojne snage SAD. Drugo, ona je ekonomski zatvorena pa ne može obavljati funkciju >vlade koja troši<, koju obavljaju SAD. Autor na kraju konstatuje da trajanje uloge SAD kao svetske vlade zavisi od toga koliko dugo su američki poreski obveznici spremni da je plaćaju. Koliko će to trajati ne može se predvideti. Ono što se može predvideti je da druge zemlje neće plaćati usluge koje im pruža Amerika, ali će i dalje kritikovati njenu spoljnu politiku. Goran Bjedov
image001.gif
Description: GIF image
<<attachment: image002.jpg>>
