Prvomajska tema: Sindikati
Protest umesto uranka
Umesto praznovanja metalci će izraziti nezadovoljstvo zbog toga što je 50
preduzeća metalske industrije otišlo u stečaj a bez posla ostalo 100.000
radnika
Nezadovoljni položajem metalske industrije i socijalnim stanjem zaposlenih
metalci iz većih gradova Srbije, Kragujevca, Smederevske Palanke, Smedereva,
Bora, Majdanpeka, Valjeva, Užica i Loznice, danas tačno u podne, organizuju
protestnu šetnju, od Trga Nikole Pašića do zgrade Vlade Srbije, gde će tražiti
odgovore na pitanja koja muče sindikate i njihovo članstvo. Umesto da se kao
nekada okupe na prvomajskom radničkom uranku, metalci će izraziti
nezadovoljstvo što je u stečaj otišlo 50 preduzeća metalske industrije i što je
oko 100.000 metalaca ostalo bez posla.
Na Međunarodni praznik rada 1. maja Asocijacija slobodnih i nezavisnih
sindikata u Beogradu i u svim većim gradovima Srbije organizuje potpisivanje
peticije kojom će od vlade tražiti da se izmeni odredba Zakona o radu čijom
primenom su radnicima uskraćena neka osnovna prava, kaže predsednik tog
sindikata Ranka Savić.
Po njenim rečima, po aktuelnom zakonu samo zaposleni koji su proglašeni
tehnološkim viškom imaju pravo na novčanu naknadu od Tržišta rada, dok
zaposleni koji dobrovoljno napuste preduzeće i dobiju otpremninu nemaju pravo
na novčanu naknadu niti pravo na penzijsko osiguranje, što je, po njenom
mišljenju, protivustavno.
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, kaže
da taj sindikat već nekoliko godina ne organizuje ulične proslave Praznika
rada, jer „takva manifestacija mnogo košta i nizak je nivo motivacije članova
sindikata da učestvuju u tome”.
Metalcima će se priključiti sindikati vodoprivrede, poljoprivrede, prehrane i
duvanske industrije kao i Sindikat predškolskih ustanova, koji će zahtevati
stabilne izvore finansiranja za vrtiće Srbije i „dostojne plate”.
Zoran Vujović, predsednik metalaca Samostalnog sindikata Srbije, rekao je da
prvomajskim protestom žele da skrenu pažnju vladi na tešku socijalnu situaciju
u metalskoj industriji, koja se ogleda u „nepoštovanju kolektivnih i
kupoprodajnih ugovora”. Oni smatraju da „privatizacija nije dala svoje
rezultate”, a nezadovoljni su jer veliki metalski sistemi još nisu našli
strateškog partnera i što se za zaradu veću od 200 evra radi i po 15 sati.
Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, upozorava da
tek dolaze teški socijalni problemi zaposlenih s obzirom na to što su na redu
privatizacije velikih komunalnih i državnih sistema, poput EPS-a i NIS-a, a
najavljeni su stečaji nekoliko stotina preduzeća. Ovom privatizacijom završava
se proces tranzicije u koji smo ušli, bezmalo, pre deceniju i po. Tranzicijske
promene oslabile su sindikat kako po broju članova, tako i po materijalnoj
osnovi za svoje delovanje.
Stepen sindikalne organizovanosti je u silaznoj putanji. Procena je da je u tri
vodeće sindikalne centrale učlanjeno između 700.000 i 800.000 radnika, od kojih
je većina (oko 400.000) u Samostalnom sindikatu Srbije (oko 230.000) u UGS
„Nezavisnost” i (oko 190.000) u Asocijaciji nezavisnih sindikata Srbije. Inače,
u Srbiji ima oko 16.000 sindikalno organizovanih radničkih organizacija.
Uprkos ovolikoj brojnosti, ključni instrumenti sindikalne borbe su danas
obesmišljeni ili dovedeni u pitanje. Tako i dalje imamo nasleđeni sistem
kolektivnog pregovaranja sa početka devedesetih godina koji ne odgovara novim
društvenim okolnostima.
Zoran Stojiljković, potpredsednik Sindikata „Nezavisnost”, ističe da društvena
moć sindikata slabi, sindikalna organizovanost ne prelazi 30 odsto, a sindikatu
veruje oko 20 odsto građana. Sindikati nisu ništa bolje organizovani ni u
drugim tranzicionim zemljama. On smatra da je uloga sindikata u uslovima ovako
odložene i prilično deformisane tranzicije nezamenjiva.
On ocenjuje da su sindikati tromi i nedovoljno modernizovani, nemaju dovoljno
stručnih kadrova za svakodnevnu rovovsku bitku s poslodavcima. Istovremeno,
kriza disciplinuje zaposlene i čini ih previše zaplašenim od poslodavaca i
njihove moći, zaključuje Stojiljković.
Nada Kovačević
http://www.politika.co.yu/
