<http://www.banjska.org/lista1/temp/images/1/header_3.gif>
извор: Правда
30. април 2007.године
ОБНОВА СВЕТОСТЕФАНСКЕ БАЊСКЕ
ИЛИ ЈЕДАН МОГУЋИ МОДЕЛ САРАДЊЕ ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ
Ових дана у манастиру Бањска, средњовековној задужбини краља
Милутина из 14.века, у току су археолошка ископавања стручњака Републичког
завода за заштиту споменика културе, једног од пет тимова формираних у
склопу пројекта обнове манастира Бањска, који је од 19. марта ове године
ушао и у Национални инвестициони план (НИП) Владе Републике Србије.
Када је потврђено да је постигнут договор о враћању моштију Светог
краља Милутина из Бугарске (Софија), у цркву манастира Бањска, једног од
најмоћнијих владара средњовековне Србије, ктитора 40 цркава и манастира,
који је подигао Бањску као своју гробну цркву, Републички завод је одмах
кренуо у реализацију обнове. Најпре су оспорени
рестаураторско-конзерваторски радови из 2003.,који су обнављали зид из
отоманског времена и предложен је другачији приступ обнови. Формирано је
пет стручних тимова – за документацију, архитектуру, археологију, пластику и
живопис. Поред тога, план обнове подразумевао је и обнову истоимене бање
која је тренутно девастирана и обнову самог насеља Бањска, једног од
социјално најугроженијих насеља у том делу КиМ, како би се стекли услови за
нормалан живот околног становништва и повратак расељених Срба у већем броју.
По речима Владике рашко-призренског Артемија, обнова светиња не значи пуно
ако се у њих не врати живот и зато је значајно да и околна насеља заживе, а
овај пројекат, који до сада иде по плану, управо потврђује да је тако нешто
и могуће. То је и добар модел како Црква и држава могу да направе заједнички
подухват, јер је у овај пројекат залагањем министарства културе укључено
више ресорних министарстава Владе Србије, што значи да иза њега стоји
држава.
Прошлог месеца су завршени радови на уклањању зида из времена отоманског
ропства, који је делио манастирску порту на пола, и по речима о.Симеона,
игумана Бањске, уклањају се окови које су Турци поставили на манастир и
потврђује се државност Србије, а обновиће се и историјски Милутинов зид из
14. века. Такође је уклоњен и лапидаријум, а за идућу годину је предвиђено и
скидање куполе из турског времена, тзв. слепе калоте и изградња ризнице.
Тренутно су у току и радови на скидању пода цркве и доласка до оригиналног
пода, а пронађен је и гроб непознатог племића или епископа у самој цркви.
Идеални план реконструкције биће готов до краја 2007., а темељи се
на што вернијем изгледу манастирског комплекса из времена оснивања.
Обнова чувеног живописа ''златне Бањске'', како је називају
средњовековни списи, по речима владике Артемија, тешко ће достићи ону
лепоту и животност оригинала, али обнова се темељи на животном и
стваралачком принципу, а не копирању.
Архитектонски факултет из Београда израдио је план генералне
регулације насеља Бањска који предвиђа изградњу нових саобраћајница, моста,
формирање центра насеља, одређивање услова за становање, а значајне
институције и угледни архитекти Града Београда као донацију израђују
пројекте за оживљавање бање, која треба да буде извор економског опстанка
становништва. Предвићена је изградња поклоничког центра за ходочаснике на
Косову и Метохији, бањског здравственог центра и спортско-рекреативног
центра у склопу бање.
Цео овај пројекат даје слику једног новог модела који конкретно може
да допринесе повратку расељених Срба, оживи цео крај око манастира, и покаже
како се конструктивним напорима, упорним залагањем и трудом постижу и ствари
које изгледају готово безнадежене. Манастир Бањска је око 500 година био у
рушевинама, његов ктитор је почивао у другој држави, кип Богородице са малим
Христом био у манастиру Соколица, а припрема се и Њен повратак у Бањску, а
сада, како то каже владика Артемије, васкрсава из пепела у пуном сјају, а то
ће бити пример и за васкрсење осталих пострадалих светиња на Косову и
Метохији.
У пројекат обнове је укључено десетине најврснијих стручњака из
различитих области, а уз владику Артемија и његово неуморно залагање за
опстанак Цркве, монаштва и народа на КиМ, у овај пројекат је уложен и велики
ентузијазам и труд директорке Републичког завода за заштиту споменика
културе Гордане Марковић, која упорно и тихо савлађује препреке, оспоравања,
сумње, све оно што прати сваки вредан подухват, а овај је вредан и у
духовном, културном, политичком и економском смислу.
Повратак моштију краља Милутина у своју задужбину у овом моменту
решавања статуса Косова и Метохије има огроман значај за нашу Цркву и
државу, јер по речима игумана Бањске о. Симеона, краљ сигурно не би желео да
се врати у неку другу државу, него у Србију.
Маја Радонић
<http://www.banjska.org/lista1/users/sendopen.php?MemberID=4261&SendID=20&Ty
pe=Send>
