Putinov centarfor
Branko Vlahović, 30. april 2007 Od stalnog dopisnika Moskva RUSKI ministar spoljnih poslova Sergej Viktorovič Lavrov je prošle nedelje još jednom bio u fokusu svetske pažnje dokazujući zapadnim političarima i njihovoj javnosti da je prošlo vreme kad su rukovodioci iz Moskve prećutno prihvatali sve što pripremi vašingtonska režija. - Mi ne želimo da učestvujemo u teatru apsurda i ispunjavamo sve međunarodne obaveze iz Dogovora o konvencionalnim oružanim snagama, dok nam se NATO približava granicama - kazao je u Oslu sasvim otvoreno Lavrov. Zbog jasnoće misli i političkih stavova, kao i slikovitosti, Lavrov je sigurno posle predsednika Putina najcitiraniji ruski političar u zapadnim medijima. Šef ovdašnje diplomatije svojim oštrim i preciznim ocenama najmanje dva puta mesečno šokira sve koji su se godinama privikavali na blage reakcije Moskve ili "kratku grmljavinu", Jeljcinovog stila. To što novinari žure da zabeleže ili snime svaku njegovu izjavu je sasvim razumljivo jer se nijedan ministar spoljnih poslova ne može uporediti sa Sergejom Lavrovom po oštroj kritici Zapada i, posebno, Amerike. - Kad strani državnici razgovaraju sa nama, slažu se sa našim ocenama, ali se ne usuđuju da se javno suprotstave moćnoj Americi. To mi dobro razumemo - objasnio je nedavno Lavrov. Ovaj visoki, crnokosi, elegantni diplomata od karijere, rođen je 21. marta 1950. u Moskvi. Njegovi roditelji su u sovjetsko vreme radili u spoljnoj trgovini, u moćnom "Vnještorgu". Rastući u takvoj porodici, Sergej nije mogao da oseti nemaštinu komunizma, već je imao sve uslove za dobro školovanje. U školi je voleo egzaktne nauke i pričao je da je imao sreću što mu je profesor fizike bio predivan čovek, koji je učenicima brzo postao i prijatelj. Završio je školu sa srebrnom medaljom, pa je mogao da bira šta će da studira. Na iznenađenje mnogih, talentovani fizičar opredelio se za diplomatiju, i 1972. dobio je diplomu Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose. Kao i mnogi u to vreme, oženio se rano, na trećoj godini fakulteta. Za suprugu je izabrao Mariju Aleksandrovnu, buduću profesorku ruskog jezika i književnosti. Ona ga je kasnije pratila svuda po svetu, a u Njujorku je zapaženo radila u biblioteci misije i bila je vrlo aktivna u klubu žena ruskih diplomata. Njihova ćerka Jekaterina je danas student. Zahvaljujući odličnom sluhu, Lavrov je brzo učio strane jezike. Govori engleski, francuski i sinhala jezik, koji je naučio u Sri Lanki, gde je bio na službi od 1972. do 1976. godine kao sovjetski diplomata. Od 1976. do 1981. od zvanja atašea dogurao je do drugog sekretara Odseka međunarodnih ekonomskih organizacija MSP SSSR-a, a u sledećih sedam godina bio je prvi sekretar, a zatim i savetnik, i stariji savetnik u stalnom predstavništvu SSSR-a pri OUN. Pad Berlniskog zida sačekao je na mestu zamenika načelnika Uprave međunarodnih ekonomskih odnosa SSSR-a, a 1991. i 1992. upravljao je tom upravom. Te godine postao je i zamenik ministra spoljnih poslova i istovremeno direktor Departmana međunarodnih organizacija i globalnih problema MIP. Akreditive stalnog predstavnika u OUN predao je Butrosu Galiju u septembru 1994. Od tada je bio stalno na Ist Riveru, dok ga 9. marta 2004. Putin nije imenovao za ministra spoljnih poslova Ruske Federacije. Od tada, kako sam kaže, najviše vremena provodi u avionu, ali stigne da se zabavi i sa starim drugarima. U krugu prijatelja svi znaju da Sergej dobro svira na gitari, a kad se opusti, zapeva promuklim glasom, kao nekada čuveni glumac Teatra na Taganjki, legendarni Vladimir Visocki. Lavrov ima i poetski dar, odlično piše stihove. Njegove kolege sa ponosom ističu da je upravo on napisao himnu studenata instituta (fakulteta) koji je završio.Kao i većina Rusa, voli da ponekad sa prijateljima ode i u saunu. Kad ima vremena, rado igra fudbal za "komandu" ruske vlade.Godine čine svoje i nije više brz kao u mladosti, ali se lako vidi da je u detinjstvu sa svojim vršnjacima mnogo trčao za loptom. Iako je vrlo elegantan i nema problema sa viškom kilograma, Sergej voli domaću, rusku hranu. Od one inostrane, prednost daje italijanskoj kuhinji, a od pića ponekad popije čašu škotskog viskija. Jednom godišnje, po sedam dana, Lavrov sa svojim drugovima ide na "splavarenje" gumenim čamcima. Uglavnom su to kolege sa studija. Tada sa sobom ne nose nikakav tranzistor, ne slušaju vesti i ne čitaju novine. Potpuno se "isključe" od sveta, ovog koji Sergej Lavrov pokušava da promeni... RUSKA DIPLOMATIJA SERGEJ Lavrov se vidno razlikuje od svih svojih prethodnika. Igora Ivanova, koji je obavljao tu funkciju pre njega, novinari su zapamtili kao čoveka koji nije voleo intervjue i bio se specijalizovao da govori uopštene fraze i da na kraju ništa ne kaže. U doslednom i energičnom branjenju ruskih interesa Lavrov se može uporediti jedino sa Jevgenijem Primakovim, koji je sa ministarskog mesta postao premijer, ali ni on nije mogao da sledi "dirigenta Jeljcina", koji je imao svoju ne baš lako razumljivu improvizatorsku "partituru". Za bivšeg ministra Andreja Kozirjeva mnogi su ovdašnji političari, ali i obični ljudi, govorili da je "pozor", što bi se prevelo kao sramota. Čak mamurni i apatični Jeljcin nije mogao lako da ga smeni jer su iz Vašingtona pisma uglavnom stiazala "dragom nešem Andreju" http://www.novosti.co.yu/
