Руси честитају, Европска унија забринута
Делегација Европске комисије није дошла на парафирање споразума о визним
олакшицама, Савет Европе отказао прославу, а Томиславу Николићу честитао
председник Државне думе
Прве честитке новом председнику Скупштине стигле од руског амбасадора
Александра Алексејева
(Фото Л. Адровић)
Избор Томислава Николића за председника Скупштине Србије забринуо је Европску
унију толико да је комесар за проширење Оли Рен изјавио да „крхкост
демократског развоја у Србији постаје опасност за збивања у региону”. Став
Брисела испољен је и недоласком делегације Европске комисије у Београд, која је
са представницима српских власти требало да парафира споразум о визним
олакшицама, јер извори „Политике” тврде да је постављање заменика председника
Српске радикалне странке на значајну државну функцију један од разлога за
одлагање посете. Званично, делегација није дошла због „техничких разлога”, а
споразум ће бити парафиран у Бриселу у понедељак.
У исто време и вероватно због истог разлога, и Савет Европе отказао је
симболичну церемонију подизања европске заставе испред Дома Народне скупштине у
Београду, којом је у суботу требало да се обележи почетак шестомесечног српског
председавања најстаријом организацијом европских држава. За ту прилику требало
је да велика застава први пут напусти Стразбур, али је планирана прослава
пропала, пошто је генерални секретар Савета Европе Тери Дејвис одлучио да не
буде одржана, не наводећи разлог.
У Европској унији „примљен је на знање” избор Томислава Николића за председника
српског парламента, изјавио је европски комесар за проширење Оли Рен, оценивши
да Србија пролази кроз веома тешку политичку ситуацију пуну изазова. Он је
нагласио да, упркос забрињавајућим сигналима из Београда, истинске српске
демократске странке морају остати верне опредељењу народа за будућност Србије у
ЕУ. Рен каже да је био „врло изненађен тоном и садржином расправе у српском
парламенту” и да су неке изјаве званичника ЕУ упућене Србији схваћене као
„непријатељске”, а не као ставови европских партнера Србије. Подсетимо, високи
представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана у понедељак је
изјавио да би председник Борис Тадић требало да контролише сва министарства
силе, што би могло да се схвати као покушај Европске уније да прави владу
Србије.
Оли Рен ипак верује да су српски лидери у стању да нађу решење за формирање
владе и очекује да они то ураде, јер се „већина Срба на изборима изјаснила за
реформе и улазак у ЕУ”. Европски комесар је рекао да је сам састав владе
унутрашња ствар сваке земље и њених политичких снага, али је ставио до знања да
је напредак у придруживању ЕУ повезан са владавином закона и испуњавањем услова
за пуну сарадњу са Хашким судом. Питање владавине закона и сарадње са Хашким
судом, према речима Рена, није питање само једног човека, већ деловање целог
система, као и тога да безбедносно-политичке снаге буду под контролом
демократских власти.
Европска унија осудила је избор Томислава Николића, чин који је подстакао горке
успомене на владавину Слободана Милошевића, пише Ројтерс. Утицајна агенција,
међутим, у портрету Николића наводи и да он, за разлику од Војислава Шешеља,
има „блажи приступ националним питањима”. „Иако често посећује Шешеља у Хагу и
са њим се саветује о битним одлукама, он каже да је визија шефа странке о
великој Србији дугорочни пројекат. Он каже да радикали никад неће прихватити
губитак Косова... али да неће повести Србију у рат због њега”, објашњава
Ројтерс.
Друга водећа новинска агенција, Асошијетед прес, даје потпуно другачију слику
председника Скупштине: „Тврдокорни националиста који је постао званичник број 2
у Србији жели да зарати због Косова, да прекине све везе са Западом ако та
покрајина добије независност, а у своје политичке идоле убраја Слободана
Милошевића и Садама Хусеина”.
Прве честитке Томиславу Николићу стигле су из Русије, од председника и
потпредседника Државне думе Бориса Гризлова и Сергеја Бабурина и председника
Савета Федерације Сергеја Миронова, а новом председнику Скупштине предао их је
амбасадор Александар Алексејев.
Алексејев је изјавио да је избор Николића унутрашња ствар Србије и да је циљ
Русије да појача сарадњу са Србијом на сваком нивоу, како на нивоу владе, тако
и на нивоу парламента.
Сарадњу је поменуо и председник Хрватске Стјепан Месић, који је на крају своје
посете Аустрији рекао да је сарадња његове земље са Николићем могућа „само ако
он одустане од идеје велике Србије”.
Хрватски председник је у изјави новинарима рекао да о властима одлучују бирачи,
и „ако становништво Србије сматра да Николић може бити председник Скупштине и
успешно обављати тај посао, онда нека то и буде”. „Међутим, Николић треба да
заборави на границу Вировитица – Карлобаг и схвати неисправност те идеје. Тек
ако одустане од такве идеје, могућа је сарадња са Хрватском”, рекао је Месић.
В. Радомировић
http://www.politika.co.yu/
