Фузија руског атома Путин тражи обједињавање 65 компанија нуклеарног сектора, и то до 1. јула
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_NXcUrj88kfWtVDVz87wz8fOVQ572iUQ7Rrs.jpg Нуклеарке све популарније у Русији (Фото АФП) А т о м е н е р г о п р о м – широко разуђена структура која ће се за мање од два месеца указати под тим именом (као још један државни „холдинг”) – ускоро ће објединити, односно ставити под једну капу, све што је у Русији а да је у вези са цивилним сектором нуклеарне енергије, значи 65 компанија. Од оних на ископу уранијума до произвођача реактора за електране, укључујући научна истраживања и организације за старање о нуклеарном отпаду. Велика фузија руског мирнодопског атома наложена је о мајским празницима једним Путиновим декретом, али уз „црвену штрихлу” хитности подухвата. Све би морало да дође под конац већ до краја јуна, поручено је из Кремља влади премијера Фраткова. То је велика победа шефа Росатома Киријенка, који је уверио Кремљ да ће земља остати без довољно електрике, ако се у већој мери не ослони на уран. У зиму 2006. Киријенко је драматично сигнализирао СОС. Тврдио је да потрошња електрике напредује упола брже у односу на произведене киловате, као и да постоји опасност да велики градови у неком тренутку буду у мраку. То се тада управо догодило Москви. Десет руских „атомки” (31 реактор) дају овог часа 16 одсто „националне струје”. У време мраза, Уједињени електросистем (УЕС) напајао је Москву са 15.900 мегавата, али то је био производни лимит. Чубајсови „класични” генератори „тресли” су се од напора. Росатом је придодао напајању и 14 милијарди киловат-часова „атомске струје” (5,3 одсто више у односу на јануар 2005), али то је било све. Извештај о ситуацији донет је на сто шефа државе. Киријенков аргумент да Русија не може решити проблем без атома добио је превагу. Нуклеарци сада имају зелено светло и појава Росатоменергопрома је корак од којег се очекују ефекти. Реч је о реорганизацији некадашњег совјетског нуклеарног сектора (уранијум из Казахстана, турбине из Украјине) у руски и знатно већој производњи атомске енергије већ током две наредне деценије. Према објављеном, Русија ће 2030. трошити 25 одсто енергије нуклеарног порекла, добијене уз помоћ 40 нових реактора. Производња реактора би, међутим, требало да донесе приходе, припремом још 60 додатних јединица за извоз клијентима у иностранству. Међу купцима технологије су Иран, Индија, Пакистан и Кина. Цена, окачена о домаће реакторе је 60 милијарди долара. Став је да се индустрија оспособи да обезбеђује средства извозом. Нови задатак прати кампања снажне међународне промоције. Један од још неформалних кандидата за шефа државе Сергеј Иванов, посетио је на пример крајем априла Ковров, 250 километара североисточно од Москве, где се у бившој фабрици митраљеза производе гасне центрифуге (неопходне у процесу обогаћивања урана). У Ковров су позвани и страни дописници, тако да је посета прошла под рефлектором стране штампе. „Ето нашег ноухау, и наших људи”, цитиран је Иванов. „Та технологија никоме неће бити уступљена”, цитиран је. Желело се подвући да је руска нуклеарна технологија под поузданом контролом и не може „процурити” неовлашћеним корисницима. Друго, да се она неће лако ни уступати, пошто је испред западне. И, треће, да се могу ипак учинити комерцијално засновани изузеци, на пример у случају Кине. Иванова је пратио Киријенко. Он је изјавио да ће се у Ковров уложити још милијарду рубаља. Фабрика ће после тога учетворостручити производњу центрифуга. Мимо Коврова, центрифуге се производе и у заводу Тошмаш, и могу да, непрекидно радећи, трају чак 30 година. Реорганизација нуклеарног сектора је део националног плана, усредсређеног на елиминисање зависности од трговања ресурсима. План укључује велике инфраструктурне пројекте, градњу путева, железница, аеродрома, лука и подухват тзв. друге електрификације Русије. Он подразумева убрзање раста „шампиона”, авио-индустрије, бродоградње, војноиндустријског комплекса и нуклеарне енергије и инвестиције у развој фундаменталних и примењених научних истраживања. Све скупа, крупан модернизацијски импулс, али све време под руком државе. Кажу, Москва учи од Јапана и Јужне Кореје. Петар Поповић http://www.politika.co.yu/
<<image001.jpg>>
