Шта Рајсова нуди Путину за Космет
Вашингтон би Москви могао да понуди „одложену независност” покрајине, док све
више коментатора говори да је решење далеко
Кондолиза Рајс и Владимир Путин
приликом једног од претходних сусрета
(Фотодокументација „Политике”)
Српску и руску забринутост у вези са Косовом треба узети у обзир, али се решење
не сме одлагати, изјавила је амерички државни секретар Кондолиза Рајс на путу
ка Москви и састанцима са руским министром спољних послова Сергејем Лавровим и
председником Владимиром Путином. Рајсова је новинарима у авиону током лета за
главни град Русије рекла да ће у дводневној посети „покушати да смањи
забринутости Москве због плана да Косову буде дата независност” и додала да
најновије политичке тензије између САД и Русије треба да буду стављене у шири
контекст, али да нема страха од новог „хладног рата” између две земље.
„Као неко ко је живео у то време (хладног рата) и као стручњак, сматрам да
такве паралеле сада не могу да постоје и да се не може говорити о непомирљивом
непријатељству. Ово није лако време за наш однос, али није, мислим, ни време у
којем се у том односу дешавају катаклизмичне ствари”, закључила је Рајсова,
објаснивши да је сада „време за интензивну дипломатију”.
Последњих месеци и из Москве и из Вашингтона чуле су се оштре изјаве, а прави
шок на Западу изазвао је говор председника Путина на минхенској конференцији о
безбедности у фебруару, када је он оштро критиковао спољну политику Сједињених
Држава, што је америчког министра одбране Роберта Гејтса навело да на истом
скупу каже да је „један хладни рат био довољан”. И Кондолиза Рајс, која је као
стручњак за Совјетски Савез радила још у администрацији Џорџа Буша старијег,
јуче је рекла да је поручила руским властима да „избегавају реторику којом
наговештавају да је однос непријатељски”.
Међутим, у низу спорних питања између две силе, од америчког противракетног
штита (који би Вашингтон желео да постави у Пољској, Чешкој и једној за сада
неименованој земљи на Кавказу – вероватно Грузији) и најаве да ће званична
Москва због тога иступити из споразума о конвенционалним снагама у Европи, до
стања демократије у Русији за које САД мисле да је лоше, чују се и све жешће
изјаве у вези са статусом Косова и Метохије.
Пошто је стални представник Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао
да није искључена употреба вета на америчко-европски нацрт резолуције у Савету
безбедности којом би се Косову дала „надгледана независност” и заменик министра
спољних послова Владимир Титов критиковао је намеру Запада. „Наши партнери
изјављују да рачунају да ће до краја месеца усвојити резолуцију. Очигледно је
да је, с обзиром на принципијелне разлике, разговор о гласању преурањен”,
истакао је Титов у изјави агенцији Итар-Тас. „Иницијатори стављања таквог
пројекта резолуције на гласање треба да схвате да ће то значити само једно:
пропаст решавања питања Косова и Метохије”, нагласио је руски дипломата.
„Ми смо и даље убеђени да се не треба оријентисати на ’прогуравање’ у Савету
безбедности УН плана Мартија Ахтисарија, који је неприхватљив за Београд, и
носи у себи велике последице не само по стање на Западном Балкану, него и по
стабилност у другим регионима света”, рекао је Титов.
Пред долазак Рајсове, директор Департмана за Северну Америку у руском
Министарству иностраних послова Игор Неверов изјавио је да је пракса показала
да „једнострани потези, насилно реаговање и мешање у унутрашња питања других
земаља под различитим изговорима, између осталог и са стране САД, воде у
ћорсокак”.
Руски дипломата је поновио и да Москва не верује у тврдње Вашингтона да база
противракетне одбране у Европи неће бити усмерена против Русије и да нема
гаранција да се у будућности тај систем неће претварати у стратешки комплекс.
Према неким дипломатским изворима, Кондолиза Рајс би Лаврову и Путину могла да
понуди компромис по којем би у Савету безбедности била усвојена такозвана
техничка резолуција којом би били усвојени делови плана Мартија Ахтисарија о
успостављању власти на Космету, али без помињања статуса. Коначно решење, према
том сценарију, било би донето за годину дана, али би већ од дана усвајања
резолуције било јасно да је покрајина добила независност, макар „на почек”.
Овакву могућност први је, крајем марта, у својој колумни у „Данасу” поменуо
бивши амерички амбасадор у Београду Вилијем Монтгомери. „То ни на који начин
није неко идеално решење и оно би значило тежак посао за Сједињене Државе које
би морале да се постарају да то прихвате и косовски Албанци. Али на другој
страни, давање пуне независности, упркос свим оправдавајућим факторима што их
помињу они који се залажу за то, било би огроман корак. Разумно је видети како
напредује остатак Ахтисаријевих препорука пре него што се тај корак предузме”,
написао је тада Монтгомери.
Ипак, утицајни недељник „Економист” у новом броју пише да ће решење статуса
вероватно бити одложено за јесен, док шведски министар спољних послова Карл
Билт у разговору за руски дневник „Новије известија” на питање да ли ће
резолуција Савета безбедности бити усвојена до краја маја одговара: „До краја
маја – које године?”
В. Радомировић
-----------------------------------------------------------
Продужен мандат припремног тима ЕУ за Космет
Брисел - Савет министара Европске уније продужио је јуче до 1. септембра мандат
припремне мисије Уније (ЕУПТ) за могућу будућу операцију из области полиције и
правосуђа на Косову и Метохији, која би требало да буде послата на Космет по
дефинисању будућег статуса и добијању одобрења Савета безбедности УН. Мандат је
продужен до 1. септембра, а коначан рок зависи од процеса одређивања будућег
статуса Космета у Уједињеним нацијама, стоји у документу у који је Танјуг имао
увид.
Ради се о већ петом продужетку рада ЕУПТ, која је свој посао требало да оконча
још септембра прошле године. Слање мисије, међутим, зависи од резолуције Савета
безбедности УН која би јој дала такав мандат.
Та мисија би требало да броји између 1.500 и 2.000 људи и била би задужена за
област полиције (организовани криминал, ратни злочини, међуетнички злочини,
финансијске истраге, борба против корупције, контрола границе и сузбијање
побуна) и правосуђа (предмети из области организованог криминала, права
власништва и затворских услуга).
У случају да резолуција Савета безбедности УН одобри слање мисије ЕУ, на њеном
челу ће се наћи бивши командант Кфора француски генерал Ив де Кермабон.
Танјуг
http://www.politika.co.yu/
