Srpsko uzimala-davala Poslednje sednice Narodne Skupštine bile su fascinantno putovanje u ezoteriju, alegoriju, bolesni sarkazam i cinizam, jednom rečju najveću igrariju i prevaru biračkog tela od kada je vaspostavljeno višestranačje u Republici Srbiji. Srbija je prepuštena držačima šestara i uglomera sa Zapada. Ne znam kada je, ako ne u poslednjim trzajima pravljenja vlade ove visoko zavisne teritorije, ikada i u njenom zakonodavnom telu bio više primetan upliv njenih kolonizatora nego tokom one uzimala-davala sednice. Svima je laknulo.
Vladajuća trojka nikad nije bila bliža poistovećivanju sa srpskim epskim junacima, ali u onom delu gde se nazivaju velikašima i gde im se opisuje stanje duša. Svi nam se mrtvi od Lazara, Miloševića i Đinđića prevrću u grobu kao u centrifugi. Prvom su se na onom svetu zgadili svi, drugom 90 odsto nas, a trećem svi mi i "njegovi i naši" u Srbiji i svi "njegovi" van Srbije kojima je mučenik domalo pred smrt verovao pa se popišmanio i zbog toga postradao. To što se mi živi okrećemo oko svoje ose nikog nije briga pa ni onog uz čije bi ime trebalo da stoji neverni, a ne naivni i neodgovorni. Ušli smo u tunel na čijem kraju nas čeka svetlo takve jačine da će veći deo nacije biti oslepljen za sva vremena, a manji deo žmirkati na jedno preostalo oko samo po dozvoli. Ni pobedničku evrovizijsku pesmu nam nisu pustili na miru, nego su i tu istinski vladari Srbije poslali komentar da je Marija dobila "evropski glas za evropsku Srbiju". Kao da je nastupala, ništa manje, nego kao gost iz Afrike na Eurosongu, pa joj je Evropa, eto, dala pobedu u cilju instaliranja tekovina njenih "demokratskih vrednosti" i u sfere srpskog pevanja i igranja, iako ih je mala glasom potukla do nogu, i tom festivalu od francusko-afričkog tam-tam i auuu iliti skandinavsko-baltičkog maskiranja u nakaze vratila imidž pravog evropskog gospodstveno-damskog nadmetanja u muzici i vokalnoj interpretaciji. Klatno evropskog srbo-psihoanalitičarskog sata u rukama Olija Rena, Solane i Doris Pak, a na čijem početku amplitude je Hag, u sredini nezavisni Kosmet, a na kraju nestanak svakog traga rodoljublju, patriotizmu i Republike Srpske, neće prestati da se klati ili do našeg konačnog nestanka kao naroda i države ili dok ne dođemo sebi. Oliver Vulović, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/_images/spacer/spacer.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/
<<image001.png>>
