SMENA NA KORMILU SRPSKE DIPLOMATIJE http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload25/admin_189.gif- U spoljnoj politici Srbije neće biti nikakvih zaokreta, prioriteti će i dalje biti evropske integracije i put Srbije ka Briselu, regionalna saradnja i očuvanje stabilnosti regiona kroz traganje za kompromisnim, održivim i obostrano prihvatljivim rešenjem za Kosovo i Metohiju - izjavio je novoizabrani ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, preuzimajući juče dužnost u MSP od bivšeg šefa srpske diplomatije Vuka Draškovića.
Jeremić je podsetio da spoljnopolitički kurs zemlj e nije menjan ni kada je Drašković nasledio svog prethodnika Gorana Svilanovića. On se zahvalio Draškoviću za ono što je učinio „za ovu kuću, prvo kao ministar u vladi državne zajednice SCG, a potom Srbije“. Kako je konstatovao, i mišljenje evropskih sagovornika je da je Drašković promovisao evropsku politiku Srbije. - I dalje ćemo se oslanjati na vaše savete, iskustvo, mudrost i kontakte koje imate u svetu - rekao je Jeremić svom predhodniku, što je Drašković i prihvatio. Bivši šef diplomatije je izrazio zadovoljstvo što će Srbija nastaviti putem kojim je krenula 5. oktobra 2000. godine, a to je, kako je precizirao: „Srbija u Evropi, Evropa u Srbiji“. - Siguran sam da možemo da idemo samo jednim putem ka Briselu. To je bila moja, politika mog predhodnika, a biće i naslednika - rekao je Drašković pre nego što je napustio kabinet šefa diplomatije. - I posle Vuka Vuk - konstatovali su, pozdravljajući se pred medijima, bivši i sadašnji šef diplomatije Srbije. D. M. PRVI SRPSKI OPOZICIONAR OSTAO BEZ FOTELJE Šta će Vuk s Vukom? Usvajanjem zakona o ministarstvima i konačnim formiranjem nove vlade Srbije prestao je i mandat ministru spoljnih poslova Vuku Draškoviću, koji je svoju ministarsku fotelju, na nikad u potpunosti rasvetljen način, uspešno preselio sa saveznog na nepostojeći republički nivo, uz prećutnu saglasnost kako vlasti, tako i opozicije i svetskih lidera, koji su ga tretirali ka šefa srpske diplomatije. Ali, kako se Srpski pokret obnove, svojevremeno najupečatljivija barijera Miloševićevoj i Šešeljevoj Srbiji, na poslednjem prebrojavanju biračkog poverenja pokazao nedovoljno jakim da preskoči izborni cenzus od 5 odsto i s obzirom na to da u rasparčavanju vlasti nema mesta za vanparlamentarnu opoziciju (bez obzira na stare zasluge), Drašković je juče, svoj kabinet prepustio drugom Vuku, Jeremiću. Za razliku od svog prethodnika, Jeremić se ne može pohvaliti nekim naročitim iskustvom, kako političkim, tako i diplomatskim, ali adut više u njegovim rukama svakako je pripadnost stranci koja je na vlasti i savetovanje predsednika Srbije. Elem, kako je diplomatija bila jedan od poslednjih postulata zajedničke države, nakon što su Crnogorci izglasali svoju nezavisnost nastao je pravni vakuum, s obzirom na to da države članice nisu imale ministarstva spoljnih poslova. I tada se pojavilo pitanje šta s Vukom, jer socijalisti, koji su uspešno održali prošlu manjinsku vladu do punog isteka mandata, nisu želeli ni za milimetar da odstupe od stava da u republičkoj vladi neće dozvoliti legitimno ministrovanje čoveku koga su prethodno, u dva navrata, pokušali da opozovu u saveznom parlamentu. Ali, kako to u Srbiji obično biva, ono što je sporno u uporno proklamovanim legalističkim tokovima, onog trenutka kada se iključe kamere i kada se, „zarad viših ciljeva“, zažmuri na jedno oko, postaje sasvim normalno i društveno poželjno. Tako Zakon o ministarstvima nije usvojen sve do danas, pa smo, zajedno s državnim praznicima nepostojeće savezne države, jednostavno prećutno nasledili i njenog šefa diplomatije, koji je nastavio da radi svoj posao kao da se ništa nije dogodilo. Tako ispada da je trenutno jedan od najvećih ovdašnjih pobornika evropskih vrednosti svoje zalaganje za što brže priključenje Srbije Evropskoj uniji branio s nepostojećeg mesta. No, to nije smetalo ni nama, ni drugima. Međutim, formiranje nove vlade i postavljanje prvog zvaničnog ministra inostranih poslova Srbije otvara pitanje Draškovićeve političke budućnosti. Pogotovo kada su im, nakon svih onih cepanja i prevrata u SPO i potpunog fijaska njihovog avanturističkog upuštanja u samostalnu predizbornu trku, mnogi analitičari uveliko prorekli političku istoriju. Naravno, daleko od toga da su analitičari čak i dovoljno često u pravu, tako da je verovatno ipak prerano za definitivno otpisivanje SPO i njenog lidera. Pa, ipak, četiri godine izvan parlamenta nije kratak period, bez obzira na to što novoj vladi, naročito kada se u obzir uzmu sve mogućnosti poslednjih taktova kosovske balade, ni najveći optimisti ne proriču pun mandat. A za to vreme bi, nadajmo se, Srbija mogla biti i nešto bliža makar i samo predvorju EU, čime bi pala u vodu i, u poslednje vreme gotovo histerična, autentičnost proevropskih zalaganja lidera SPO, tako da bi ova stranka u perspektivi eventualno mogla da računa na ne baš masivno biračko telo s monarhističkom orijentacijom. Tako se može očekivati da se porodica Drašković, ako u međuvremenu ne bude nekih nemilih ispada, u doglednom vremenu nađe na spisku zaslužnih građana, zaista zakoračivši u EU pre svih nas, kroz udoban smeštaj u nekom od diplomatskih predstavništava Srbije širom evropskih metropola... A. Grubeša http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.gif>>
