Moskovski izlet Kondolize Rajs
I Moskva, ali i sama Kondoliza Rajs, stavljaju do znanja da žele raspravu o svim "vrućim temama". Tu su i instaliranje američke protivraketne odbrane(PRO) u Istočnoj Evropi koje toliko iritira Rusiju kao i opasnost od ruskog veta na usvajanje plana za Kosovo, što opet iritira Ameriku. Ovih dana Kondoliza Rajs je priznala u Senatu da odnosi sa Rusijom preživljavaju teška vremena. U Moskvi i na pregovorima sa ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim i sa predsednikom Vladimirom Putinom, ona pokušava da učini nešto kako bi zaustavila osećanje konfrontacije. Na kraju krajeva, u Vašingtonu nastavljaju da uveravaju da je Americi potrebna prijateljska, pa čak i snažna Rusija. I Moskva, ali i sama Kondoliza Rajs, stavljaju do znanja da žele raspravu o svim "vrućim temama". Tu su i instaliranje američke protivraketne odbrane(PRO) u Istočnoj Evropi koje toliko iritira Rusiju kao i opasnost od ruskog veta na usvajanje plana za Kosovo, što opet iritira Ameriku. Valja takođe dodati problem Irana, palestinsko-izraelsko sređivanje, gde dve strane imaju prilično velike oblasti jedinstvenog mišljenja. U stvari, u centru pažnje pregovora nalazi se koncepcija bilateralnih odnosa u periodu kada se dva mandata vladavine kako Džordža Buša tako i Vladimira Putina, primiču okončanju. I Bela kuća i Kremlj zainteresovani su da sadašnji status odnosa sa strateškim partnerom odgovara većinskom raspoloženju birača u njihovim zemljama. U Moskvi, doduše, postoji elemenat kružne kompozicije: ta raspoloženja, i tamo, i ovde, u mnogome formira sama vlast. U tom smislu značajan je ne samo krug tema kojima se bave ruski sagovornici Kondolize Rajs vec i savremeni fon te posete. Reč je o prvom dolasku u Moskvu državnog sekretara SAD nakon Putinovog govora u Minhenu, gde je ruski predsednik direktno kritikovao SAD zbog njihove težnje da stvore svet "jednog gazde". To izlaganje je u američkim medijima izazvalo lavinu optužbi protiv Rusije za sve smrtne grehe, a pre svega za autokratiju u koju, tobože, klizi rukovodstvo Rusije. Govor Vladimira Putina 9. maja na vojnoj paradi na Crvenom trgu bio je, na protiv, primer uzdržanosti. Predsednik je samo u opštim crtama izrazio žaljenje što neke zemlje ne odustaju od pretenzija na "svetsku isključivost i diktat". Ta primedba mogla bi se odnositi na Teheran ili Seul. Međutim, povinujući se tajnim signalima podsvesti po Frojdu, Vašington je protumačio da je izjava upućena njemu. Američka ambasada u Moskvi zamolila je i dobila od ruskog MIP objašnjenje: ne, niko nije nameravao da upoređuje američku politiku sa politikom Trećeg Rajha. Bez obzira na miroljubivi završetak te epizode, Kondoliza Rajs je iskoristila svoje pojavljivanje u Potkomitetu za međunarodne odnose američkog Senata da ponovo optuži Kremlj za udaljavanje od demokratije. Pri tome je to učinila sa ranije neviđenom oštrinom. Ona se zabrinula zbog "koncentracije vlasti u Kremlju" i pretpostavila da su, kao, "svi u svetu (everybody around the world), od Evrope do SAD, izuzetno zabrinuti zbog unutrašnjeg kursa kojim se Rusija kreće poslednjih godina". Možda Kondoliza Rajs i iskreno veruje u to što izjavljuje. Međutim, federalni budžet SAD govori o suprotnom. Izdvajanja za razvoj demokratije u Rusiji smanjena su u poslednjoj godini skoro dvostruko: sa 43 miliona dolara u 2006. na 25 miliona dolara u 2007. godini. Jednostavnije rečeno, Amerika ne smatra da je vise potrebno trošiti pare na pomaganje kojekakvih ruskih fondova, "nezavisnih" pres-centara i koječega jos. Zašto? Verovatno zato što joj sukcesivni razvoj demokratskog procesa u Rusiji više-manje odgovara. Po svoj prilici, problem nije samo u tumačenju demokratije. Postoje stvari o kojima Rusija govori često i glasno a SAD tek ovlaš, zaobilazno i snebivljivo. Da bi to shvatila, Amerika mora sebe da zamisli na mestu Rusije. Kako bi se, na primer, osećala vašingtonska administracija ako bi Moskva poželela da pokuša obnoviti rad svog elektronskog centra na Kubi, uputiti po 5.000 svojih vojnika u Meksiko i Venecuelu, kao što je to učinio Vašington u dogovoru sa Bugarskom i Rumunijom i u celini, vratila se svojoj doktrini zadržavanja takozvanog "strateškog partnera"? Kondolizi Rajs predstoji da ubedljivo odgovori u Moskvi na slična pitanja a to nije ni malo lak zadatak. Predlog za "Spasavanje obraza" SAD i EU treba da unesu promene u plan UN za nezavisnost Kosova da bi Rusiji, koja joj se sada suprotstavlja, bilo omogućeno spasavanje obraza, predložila je Međunarodna krizna grupa. U svom novom izveštaju kako prenosi AP, ova grupa sugeriše zapadnim vladama da Moskvi "ponude mogućnost da dostojanstveno odstupi" od pretnje vetom. U izveštaju se navodi da bi takva mogućnost mogla da se stvori prihvatanjem specijalnog izaslanika za manjine na Kosovu i utvrđivanjem dvogodišnjeg moratorijuma pre no što bi pokrajina mogla zatražiti članstvo u UN. "Izbor je sada između nametnutog međunarodnog rešenja i nikakvog rešenja za doglednu budućnost. Svako odlaganje rešenja za status Kosova će ozbiljno komplikovati već krhko stanje", rekla je direktor Evropskog programa grupe Sabina Frejzer. Grupa je u svom izveštaju "takođe pozvala lidere kosovskih Albanaca, koji ispoljavaju pojačano nestrpljenje, da se uzdrže od jednostranog proglašenja nezavisnosti i da izrade strategiju za zaštitu srpske manjine u prvim nedeljama nezavisnosti". U izveštaju se kaže da "Srbija pokušava da odloži usvajanje rezolucije UN, očekujući da će to izazvati žučno reagovanje i nasilje od strane etničkih Albanaca, što bi stvorilo uslove za izdvajanje severa pokrajine koji je podr srpskom dominacijom". "Savet bezbednosti treba da o statusu Kosova odluči u roku od nekoliko narednih nedelja ili će rizikovati ponovno rasplamsavanje nasilja koje bi opet destabilizovalo Balkan", zaključuje se u novom izveštaju Međunarodne krizne grupe. Fonet http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1203
