http://www.bbcserbian.com
Četvrtak, 17. maj 2007. - Objavljeno 16:40 GMT O Kosovu na samitu EU i Rusije Pomoćnik američkog državnog sekretara Daniel Frid izjavio je za BBC da Vašington NE namerava da jednostrano prizna nezavisnost Kosova. Fridova najnovija izjava donekle se razlikuje od ranijih komentara visokih zvaničnika Stejt departmenta, u kojima je bilo nagovešteno da Amerika razmišlja o jednostranom priznanju ukoliko, zbog protivljenja Rusije u Savetu bezbednosti, ne prodje Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti pokrajine. Visoki američki diplomata je rekao da je "činjenica da će Kosovo na ovaj ili onaj način biti nezavisno", ali da bi nezavisnost bez odluke Saveta bezbednosti samo izazvala teškoće. Dodao je i da će Evropska unija i Vašington nastaviti da vrše pritisak na Rusiju. Frid je sa novinarima razgovarao u Briselu, na povratku iz Moskve , gde je boravio u pratnji državnog sekretara Kondolize Rajs. S druge strane, na sastanku Rajsove sa predsednikom Vladimirom Putinom nisu prevaziđene razlike oko Kosova, kao ni oko drugih pitanja o kojima Vašington i Moskva imaju oprečne stavove, a izgleda da će se sličnim rezultatom završiti i samit Evropske unije i Rusije. Različiti pristupi Jedna od važnih tema na samitu EU i Rusije u ruskom gradu Samari u četvrtak je i Kosovo - Brisel i Moskva, naime, različito gledaju na rešenje budućeg statusa južne srpske pokrajine. Potpredsednik spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta Natalija Naročnitskaja uverena je da se ruski stav po tom pitanju neće promeniti : Sporna pitanja Predsednik Putin biće domaćin nemačkom kancelaru Angeli Merkel, čija zemlja trenutno predsedava EU i predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barosu. Zvaničnici u Berlinu su i pre samita stavili do znanja da su njihova očekivanja od samita vrlo mala - Kosovo, naime, niti je jedino, niti je najveće sporno pitanje. Rusija i Evropska unija treba, naime, da počnu pregovore o novom sporazumu o strateškom partnerstvu, jer postojeći ističe ove godine. Početak tih pregovora unutar blokirala je, medjutim, Poljska, koja je nezadovoljna odlukom Rusije da zabrani uvoz poljskog mesa. Tu je i spor izmedju Rusije i Estonije, još jedne članice Evropske unije koja je nekada bila u ruskoj sferi uticaja - predmet tog spora je premeštanje spomenika sovjetskim vojnicima palim u Drugom svetskom ratu iz centra Talina na vojno groblje na periferiji. Rusi su uvredjeni što druge članice Evropske unije nisu uticale na vladu Estonije da ne pomera spomenik, a britanska štampa u četvrtak izveštava o brojnim harkerskim napadina na internet prezentacije estonskih državnih institucija. Ogorčenost Moskve "Za nas taj spomenik nije tehničko pitanje premeštanja nekoliko metara dalje. To je vrlo jasno povezano sa nastojanjima da se izvrši revizija istorije. Cilj je da se Sovjetski Savez, gde je Hitler izgubio najviše ljudstva i tehnike, prikaže kao zemlja koja je bila jednako monstruozna koliko i nacistička Nemačka. To je bilo vrlo jasno iz izjava estonskih zvaničnika." Rusi su baš nakon premeštanja spomenika odlučili da rekonstruišu prugu kojom Estonija od njih uvozu naftu, a Estonci tvrde da su protiv njih "uvedene sankcije", koje nisu formalno proglašene. Natalija Naročnitskaja to demantuje, tvrdeći da vlada u Moskvi nije reagovala onoliko oštro koliko traži rusko javno mnenje. Kada su razlike medju njima toliko velike, da je malo verovatno da će se o bilo čemu dogovoriti, političari znaju da kažu kako je "i u teškim vremenima važno razgovarati". Upravo to su u sredu poručili predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i Putinov savetnik Sergej Jastržemski. View <http://www.bbc.co.uk/go/wsy/pub/rss/1.0/-/serbian/news/2007/05/070517_eu_russia.shtml> article...
<<image001.gif>>
