Albanci s Kosova lete za Prištinu, ostali u Beograd
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
JOŠ SE NE ZNA KOLIKO ILEGALNIH EMIGRANATA DOLAZI U SRBIJU
Prvi talas povratka ilegalnih emigranata na osnovu sporazuma s Evropskom unijom
o readmisiji Srbija može se očekivati početkom iduće godine, potvrđeno nam je u
Vladinoj Kancelariji za pridruživanje EU. Međutim, kako nam je rečeno, precizan
broj onih kojima su evropske zemlje uskratile gostoprimstvo još uvek se ne zna,
a pogotovo nije poznata “specifikacija” po nacionalnosti, pa u Kancelariji nisu
mogli da potvrde da će među povratnicima biti najviše Roma i Albanaca.
U međunarodnim organizacijama koje se bave ovom problematikom takođe nam je
rečeno da ne postoji precizna evidencija o tome koliko će se ljudi po ovom
osnovu vratiti iz Evrope, ali nam je rečeno i to da su još ranije sklopljeni
posebni aranžmani s evropskim zemljama. Tako, na primer, UNMIK ima aranžmane o
readmisiji po kojima se Albanici s Kosova vraćaju direktno na prištinski
aerodrom i nije opravdana bojazan da će biti vraćeni u Srbiju. Kako nam je
rečeno, Albanci koji su živeli van Kosova vraćaju se u Srbiju, a tako će biti i
s, recimo, Bošnjacima iz Sandžaka.
Pomenimo i to da Visoki komeserijat za izbeglice (UNHCR) preporučuje evropskim
zemljama da zasad ne vraćaju Srbe s Kosova u Srbiju kako ne bi došli u
situaciju da budu raseljeni. Preporuka ove organizacije je da se još neko vreme
sačeka na moguće rešenje kosovskog pitanja, a prema dostupnim informacijama,
Srbi s Kosova zasad i nisu predmet readmisije. U svakom slučaju, podatke o
broju srpskih državljana koji bez osnova borave u nekoliko evropskih zemalja
treba da servisiraju same zemlje domaćini, ali one dosad nisu imale tako
razrađenu i preciznu statistiku, odnosno evidenciju o tome ko je Albanac s
Kosova, ko Albanac van Kosova, ko je iz tri opštine na jugu Srbije, iz
Sandžaka... U poslednje vreme, kako je problem readmisije aktuelizovan,
evidentiranje tih podataka je obavljano ažurnije pa je zasad, kako nam je
rečeno u međunarodnim agencijama koje se bave tim problemom, sigurno da će
Albanaci poreklom s Kosova iz neke od evropskih zemalja leteti za Prištinu, a
oni koji su živeli van Kosova dolaze u Beograd. Pošto nema preciznih podataka,
broj povratnika varira između 100.000 i 150.000. Suština je u sledećem: ako je
neka zemlja nekome dala privremeni boravak po bilo kojem osnovu i nakon
nekoliko godina mu ga ukinula, ta osoba može da prihvati da se dobrovoljno
vrati, što pojedine evropske države i stimulišu, odnosno finansijski pomažu, i
tada je reč o dobrovoljnom povratku. U suprotnom, sprovodi se deportacija, ali
će se najveći broj onih koji više nemaju osnova da borave na teritoriji neke od
zemalja EU vratiti dobrovoljno.
Vraćali se isključivo JAT-om
Ugovori o readmisiji koje je potpisivala naša zemlja datiraju još iz 1996. i
1997. godine. Za vreme Miloševićeve vlasti bio je potpisan ugovor s Nemačkom.
Kako se tada naša država odnosila prema njenim državljanima najbolje ilustruje
podatak da je insistirala na tome da zvanični prevoznik lica koja budu vraćana
bude JAT. Dakle, zemlje koje su želele da vrate naše državljane trebalo je da
plaćaju našem prevozniku da ih vraća našim avionima.
„Naši” u Nemačkoj
Građani Srbije i Crne Gore najmnogobrojniji su među strancima koji su tokom
2006. godine zatražili azil u Nemačkoj. Po podacima Saveznog ureda za migraciju
i izbeglice, prošle godine je u Nemačkoj azil zatražilo ukupno 21.029 ljudi.
Među njima je od januara do jula bilo 1.828 građana Srbije i Crne Gore, a od
avgusta, od kad se statistika za dve države vodi odvojeno, do decembra, 1.354
iz Srbije. Ukupno to je 3.282 azilanata.
U svakom slučaju, sporazum o redmisiji je potpisan, a ne postoji nikakav osnov
po kojem neka država može da odbije da sarađuje s drugom kada su u pitanju
njeni državljani. Ne možemo, na primer, reći da kao siromašna država ne možemo
da primimo te ljude. Prvo, nisu svi otišli iz kartonskih kutija i neće se
vratiti u kartonske kutije, kažu u međunarodnim organizacijama s kojima smo
stupili u kontakt. Veliki broj takvih emigranata otišao je iz normalnih sredina
i neće svi završiti kao socijalni slučajevi. Podsetimo, readmisije je bilo i
pre, i u Miloševićevo vreme i nakon 5. oktobra. Državljani Srbije odlazili su u
velikom broju u evropske zemlje, a neretko su i zloupotrebljavali raniju
političku situaciju u našoj zemlji, pre svega u svom ekonomskom interesu.
Uglavnom, ovde nije reč o političkoj emigraciji koja dobila status, već o
ljudima koji su imali neosnovane zahteve pa su dobili privremenu zaštitu zbog
toga što su evropske zemlje tolerisale njihov boravak dok ne vide kakva je
situacija u Srbiji. Napomenimo i to da će se povratak obavljati sukcesivno, po
utvrđenoj i veoma preciznoj proceduri.
– U obavezi smo i da prihvatimo državljane trećih zemalja, ali to ćemo bez
zakona o azilu, čije se donošenje godinama odugovlači, teško uraditi. Srbija će
u svakom slučaju prihvatiti sve svoje državljane, bez obzira na to da li su u
evropskim zemljama imali izbeglički status ili su uživali humanitarnu zaštitu,
kakvih je najviše – kaže za naš list ekspert iz organizacije 484 Vladimir
Petronijević, napominjući da je izbeglički status uvek privremen i rešava se
integracijom, povratkom ili preseljenjem u treće zemlje.
S. Gluščević
http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
