Novi zakon - lapot za profesore Jedan naš list je nedavno objavio vrlo zanimljiv tekst pod naslovom "Grabež na pijaci umova", postavljajući logično pitanje: "Kako se kod nas koristi ovaj resurs?", koji se naziva "nafta budućnosti". Do sada niko ovo nije prokomentarisao, a trebalo bi.
Možda je zaista u svetu bitka za pametne agresivna, ali je kod nas, pre svake pameti, važnija krštenica. Prema novom zakonu o univerzitetu, redovnom profesoru sa 65 godina prestaje svaka aktivnost, ne može ni referat za asistenta pripravnika da potpiše, a kamoli da bude u komisiji za doktorsku tezu ili, ne daj bože, da učestvuje u nekom naučnom projektu. Čak je i iz postdiplomske nastave i ispita zakonom isključen. I tako smo došli u situaciju da sedamdesetogodišnji Marti Ahtisari, neodređenog obrazovanja i kvalifikacija, kroji sudbinu našem narodu i državi čiji su istoričari, ako imaju 65 godina, poslati u staro gvožđe, kakve god da imaju domaće i međunarodne uspehe i reference. Skupština je potrošila više vremena na diskusiju o skijaškim stazama, nego o uvođenju lapota na svoje profesore i naučnike. Kada se usvajaju svi ti evropski i svetski zakoni u našoj skupštini, zašto strani savetnici koji tome kumuju ne priznaju da u njihovim zemljama nije tako? Samo u SAD, na primer, redovni profesor uopšte ne ide u penziju po sili zakona. U Italiji državu i trenutno vode osamdesetogodišnjaci. Mnoge naše ustanove i upravne odbore vode profesori penzionisani već desetak godina, i sl. Ti ljudi jedino ne mogu da rade ono čime su se celog života bavili - da se bave naukom i studentima. Ali da vode radio-televiziju ili nacionalni savet za visoko obrazovanje - mogu. I naravno da mogu, i treba. Jedino na "pijaci umova" nikom nisu potrebni osvedočeni stvaraoci zbog - krštenice. Kada se to ispravi jednog dana, a ispraviće se, biće kasno za mnoge struke. Već danas za neka deficitarna zanimanja ne postoje univerzitetske osobe koje mogu birati nove redovne profesore. Ili će se stvoriti specijalna "univerzitetska mafija", s odgovarajućom krštenicom, bez obzira na znanje i naučne rezultate. A za to Ahtisari neće biti kriv, nego mi sami. Prof. dr Ksenija Maricki-Gađanski,Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
