INTERVJU : Prof. dr Panajotis G. Haritos, ekspert za međunarodno pravo Status je jasan - Kosovo i Metohija je pokrajina
Ako primenjujemo Rezoluciju 1244 UN, Povelju UN i Helsinški akt o bezbednosti i saradnji, onda je Kosmet deo suverene države Srbije i tu se ne postavlja pitanje nezavisnosti, sem ako Srbija nije spremna da deo svoje teritorije proglasi nezavisnim. Francuski predlog je zamka da se izbegne veto Rusije Profesor dr Panajotis G. Haritos iz Grčke, dobro poznat srpskoj javnosti po naučnom radu "Status Kosova i Metohije prema međunarodnom pravu", ali i po vođstvu u najvećoj grčkoj humanitarnoj pomoći Srbima tokom rata u BiH, upozorava u ekskluzivnom intervjuu za Glas da je Francuski predlog rezolucije zamka i da se ne treba udaljavati od suštine problema - statusa Kosmeta u smislu stepena autonomije, a ne državnosti. - Stvar se zakomplikovala, jer je posle bombardovanja i prekida oružane borbe, počeo diplomatski rat rečima. Status je jasan, Kosmet je pokrajina prema UN. Ali, sada neki kažu da se govori o statusu, dok, u stvari, treba da se nađe stepen autonomije. U prethodnicama Rezolucije 1244 (1199 i 1202) piše da SB podržava pronalaženje statusa koji podrazumeva veći stepen autonomije i značajnije samoupravljanje. Ali, sada je drugi deo rečenice izbačen i govori se samo o statusu iako je SB prethodno predvideo u kojim granicama on treba da se nađe. Ako problem sagledamo sa stanovišta međunarodnog prava, sve je veoma jednostavno. Imamo Rezoluciju 1244 UN, Povelju UN i Helsinški akt o bezbednosti i saradnji u Evropi koje moramo da primenjujemo. A ako ih primenjujemo, onda je Kosmet deo suverene države Srbije. Tako da se tu ne postavlja pitanje nezavisnosti, sem ako Srbija nije spremna da deo svoje teritorije proglasi nezavisnim. To je prosto. S druge strane, Helsinški akt garantuje ljudska i manjinska prava svih evropskih građana, tako da svi koji žive na Kosmetu - Srbi, Grci, Romi, Albanci, imaju ista prava. I svi ljudi koji žive na celoj teritoriji Srbije imaju ista prava i obaveze, kaže Haritos. Da li je Srbija pogrešila kada je borbu za Kosmet oslonila na pravne argumente, za razliku od Albanaca koji se oslanjaju na moćne saveznike na Zapadu? - Naprotiv! Ovo je međunarodni problem, a istovremeno postoji međunarodno pravo u okviru koga treba da se nađe rešenje. Prema tome, dobro je što se Srbija poziva na to da mora da se primenjuju međunarodne norme. Ali, da bi došlo do te primene, Beograd treba da traži i podršku uticajnih zemalja. Koje su realne šanse da se problem Kosmeta reši proglašavanjem presedana i koje bi bile pravne posledice? Da li je moguće da su sve druge manjine na svetu srećne tamo gde su, a samo Albanci na Kosmetu nisu? - Nije kriterijum sreća, već ustavno pravo i u ovom slučaju Ustav Srbije!Ovde je problem parčanje države, a ne sreća. Kosmet nikada ne može postati presedan, to bi bilo nelegalno, jer bi bilo suprotno Povelji UN i Helsinškom aktu. Ako počnemo da proizvodimo izuzetke, onda napuštamo pravilo, sem ako pravilo ne predviđa izuzetak, što nije slučaj. Zato u istoriji UN nema takvog presedana da jedna suverena država članica UN bude pocepana na dva dela. Samo naivni mogu da poveruju u presedan, jer ne možete da nešto uradite protiv zakona i kažete da je to što ste uradili poseban slučaj. To je kao da stavljamo u istu ravan legalno i nelegalno. Šta bi bilo da prođem kroz crveno svetlo i opravdam to izuzetkom? Bilo bi veoma opasno, jer ko je sledeći. Albanija? U južnom Epiru na primer, od davnina živi grčka zajednica. Grčka vlada je tražila taj deo posle Drugog svetskog rata, ali ga nije dobila zbog evropske naklonosti Albaniji u to vreme. Pravno gledano, grčka manjina bi mogla da traži i da dobije državu. Hipotetički, ako Kosmet dobije nezavisnost, Srbi, Romi i svi drugi tamo moraju dobiju svoju državu. Globalno, to su hiljade novih država. To znači da bi Ahtisari dao recept Rusima i Šveđanima da od Finske naprave tri države? - Da. Kako bi bilo da je Ahtisari još u svojoj predsedničkoj kancelariji i da podržava takav ustav kojim bi ruska i švedska manjina mogle da dobiju svoju državu. Ako nije spreman na to, kako onda isto može da traži od nekoga drugog. Našta Albanci polažu pravo, koji su njihovi legitimni interesi? - To je jednostavno odgovoriti, zato što svi građani Srbije mogu da traže svoja prava, zaštićena Helsinškim aktom. Albanska manjina ima prava kao i Srbi. Ali zapadne sile im daju za pravo da se "samoopredele", a američki zvaničnici su čak pokušali da objasne kako je međunarodno pravo ono što proglasi SB? - Taj princip je važio u vreme dekolonizacije i danas nije validan. Osnova savremenog međunarodnog prava je suverenitet. Šta bi bilo kad bi Kineska četvrt u NJujorku proglasila nezavisnost na osnovu principa samoopredeljenja? Ako bismo se držali pravnih okvira, kakvo bi bilo dalje rešavanje statusa i njegov ishod? - Ne mogu da dam političku prognozu, ali pravni sled bi bio status koji poštuje i suverenitet Srbije i manjinska prava svih etničkih zajednica na Kosmetu. Šta ako je u ovom trenutku nemoguće postići takvo rešenje? Bolje je da nema nikakvog rešenja, nego da imamo loše rešenje. Koja sve rešenja spadaju u nelegalna? - Sva na koja Srbija ne da saglasnost. To je svako nametnuto rešenje, jer je silom postignuta nezavisnost protiv Povelje UN. Pitanje je i ko je sledeći, ne radi se samo o Srbiji. I u Grčkoj se pojavila oslobodilačka vojska, mada to ima jedan komičan aspekt. Doduše, komične stvari mogu da imaju opasne posledice. Grčki političari se osećaju jakima, jer smo članica NATO, EU, imamo vodeću poziciju na balkanskom prostoru, u odličnim smo odnosima sa Rusijom i ona nas smatra za velikog saveznika zbog zajedničke kulture i religije i imaćemo značajnu ulogu za gasovod koji prolazi i kroz Bugarsku. Ipak, Grci negde u sebi brinu što mogu da imaju isti problem - oko milion emigranata u Grčkoj je upravo iz Albanije. Takođe je nelegalno i jednostrano priznanje. Da li je francuski predlog nelegalno rešenje i koliko je opasno da prihvatimo zamenu EU i UN trupa? - On se sastoji iz dve rezolucije, gde prva omogućava prenos nadležnosti sa UN na EU, a posle par meseci bi dali drugu rezoluciju o takozvanom statusu. Imate razloga da budete sumnjičavi prema ovom planu jer bi prvom rezolucijom UN izgubio kontrolu nad Kosmetom, a Srbija izgubila podršku ruskog veta! Sada se ništa ne može desiti ako Rusija uloži veto. Dakle, francuski predlog je zamka? - Da, i služi da se izbegne veto Rusije. Ne mislim da će vaši političari da ga prihvate. Ako EU dobije vojnu kontrolu nad Kosmetom, Rusija je gubi - kasnije bi pozicija Srbije u pitanju statusa bila slabija. Ali ne mislim da će predlog biti usvojen, pre svega zato što se u njemu traži da Srbija da pristanak, odnosno legalizuje rezoluciju koja je bez njenog pristanka ilegalna. Ako Srbija ne dozvoli stacioniranje trupa EU, da li one ipak mogu da dođu? - Naravno da ne mogu. To ne bi bilo protivno samo Povelji UN već bi se okrenule protiv sopstvenog prava! Na kakav odgovor Srbija ima pravo u slučaju pomenutih ilegalnih rešenja? - Pravno gledano, ako ne priznate novu državu, ona ostaje deo Srbije i onda se žalite međunarodnim institucijama uključujući UN i sud pravde. To važi i za nametnuto rešenje i za unilateralna priznanja. Takva situacija bi bila veliki problem jer ne bi garantovala mir. Samo bi rešenje na koje pristane Srbija moglo da donese trajan mir. To je i zvanični stav naše vlade. Da li imamo pravo da pošaljemo vojsku da odbrani državnu teritoriju? - Naravno da imate. Ali se svi nadamo da se to neće deseti. Apsurdno je žrtvovati još ljudskih života. Ne vidim da će to imati ikakve koristi ni za Srbe ni Albance, Crnogorce i sve druge na Kosmetu. Diana Milošević http://www.glas-javnosti.co.yu/
