Рад за минималну зараду
У јеку је „суптилна” експлоатација: примљени радници често за минималац раде и
до 60 сати, викендом и празником
Аутор Ј. Прокопљевић
Бројке говоре да је радника на црно све мање. Интензивне кампање Министарства
рада, Националне службе запошљавања (НСЗ) и надзори инспекције рада, која
послодавцу уме да одреди казну и до милион динара, уродили су плодом. Али,
газде су се досетиле нових видова експлоатације радника, који, опет, прикривају
право стање ствари, штите своје радно место, а тиме и своје послодавце.
– Прошле године смо имали најинтензивнију кампању, тако да се број радника на
црно смањио за 20 одсто. Највише их је пронађено у трговини – 130, потом у
занатству 96 и индустрији 90, али и у другим делатностима. Укупно 463 лица, од
чега је после наше интервенције запослено 398 – каже Светлана Шукић, начелник
Инспекције рада Средњобанатског округа која, међутим, објашњава у чему се
састоје нови видови експлоатације радника:
– Они су сада најчешће примљени преко НСЗ, уредно пријављени и исплаћивани, али
не раде Законом прописаних 40, већ 50 или чак 60 сати за минималну зараду.
Власник фирме држави плаћа дажбине за 40 сати, иако шивачица, рецимо, ради 20
сати више, баш као и трговци који су на радном месту и викендом и празницима, а
за то нису плаћени. Будући да таква одлука не постоји у папирима фирме,
власници се најчешће лако „обрачунају” са инспекторима. Затечени радници,
рецимо у трговинским радњама, обично су „супруга или брат”, а инспектори без
изјаве радника затеченог на радном месту не могу да покрену истрагу.
– Много је експлоатације и у радионицама отвореним на црно које се налазе у
нечијем приватном поседу, а где инспектори не могу да уђу без налога тужиоца.
Када радници добију отказ или им „пукне филм” и напусте фирму, па дођу да
пријаве свог дојучерашњег газду, онда је већ касно за покретање прекршајног
поступка – указује Светлана Шукић.
На територији Јужнобачког округа за прва три месеца ове године извршена је
контрола 2.384 радника у различитим фирмама, од којих су око осам одсто,
тачније 175, били радници на црно.
– Свесни смо да је немогуће искоренити рад на црно, нарочито у трговини или
угоститељству. Поготову што се приближавамо лету које је за неке делатности
„критичан” период.
– Тако је још један вид експлоатације узео маха – истиче Љиљана Стојшић,
начелник Инспекције рада и објашњава: – Радници без адекватних папира или
потпуно непријављени раде на више радних места. Пре подне у једној, поподне у
другој фирми. Појединац је пола дана шанкер док се у другој половини бави
трговином. Газде не можемо да натерамо да их пријаве, јер наводно ни сами
радници нису сигурни колико ће остати у његовој фирми, а и то је ствар њиховог
личног избора и коначне одлуке.
Наша саговорница истиче да и у великим и озбиљним фирмама има неадекватних
уговора, као бајаги волонтирања и слично. То су инспектори открили и у неким
банкама, где овакав облик ангажовања радника може бити посебно ризичан, а томе
до сада није придавана нарочита пажња. Има и људи са факултетском дипломом који
отварају сопствене радионице најразличитијег профила. Каткад и у струци која
нема никакве везе са њиховим образовањем. Познат је тако случај електроинжењера
који је почео да пружа - молерске услуге.
--------------------------------------------------------------------------
Поход на ТВ куће
– Контролисали смо у једном дану све ТВ куће и наилазили на лица која немају
акт о радном ангажовању. Додуше, многи су пријављени и имају папире. Али,
рецимо, камерман ради у сектору маркетинга. Такође има и оних који имају уредно
закључен уговор о ауторском делу, али када то њихово дело прође, остају и даље
у ТВ кући. Испада тако да су хонорарци и неадекватно ангажовани радници сами
криви за свој статус. Али, биће ипак да су нечим задовољни, па и не воде рачуна
о свом осигурању, радном стажу – каже Љиљана Стојшић.
Снежана Богдановић
http://www.politika.co.yu/
