ПИР СРПСКИХ УМОБОЛНИХ ПОЛИТИЧАРА
http://istina.at/images/stories/120/brkic_110.jpg Да ли нова влада у којој је министар спољних послова Вук Јеремић, мала наказа, министар полиције бивши џепарош и трафикант, да не набрајамо лична својства осталих из Коштуничиног кабинета, и може да код западно-европских моћника изазове било какво поштовање? Пише: МИЛОВАН БРКИЋ Амерички дипломата Ричард Холбрук записао је у својим мемоарима, осврћући се на преговоре које је водио са деспрерадосима Слободаном Милошевићем, Фрањом Туђманом и Алијом Изетбеговићем, да је успевао да их примора да прихвате његово наметнуто решење, по скоро свим питањима, тек када би им се обратио реченицом - "булшит''. И онда је балега, што булшит значи на српском, одмах подвила реп, а Холбрук је онда паковао ствари у ташну, и завршавао састанак. Али, чим би Холбрук, пише он, отишао на аеродром, балега је наставила да ради по свом. На жалост, на челу Србије скоро две деценије су лудаци и психопате. Они не виде даље од носа, нити желе да виде. Опчињени су само парама, раскошним животом и задовољавањем својих патолошких страсти. Српска политичка елита нема никакву визију, нема савезнике, нема идеју, нема става. Савијају се као трска, утркују се да се додворе западним политичарима, са Русима и Кинезима се грле само кад виде да ће отићи дођавола. У сваком рату, у који једна земља својом вољом, или без избора улази, рачуна се на савезнике. И скоро да нема ниједне земље која је у последњих сто година била у рату, да није имала савезника. То је пошло за руком несрећном Слободану Милошевићу, то се и данас дешава са Србијом. И док нам председник Борис Тадић, са својим дечацима - саветницима нуди пут у Европу, ови нам поручују да тек за тридесет година можемо на то рачунати. Амбасадор Цобел нам је, као обавештен човек, то јасно ставио до знања. Нашег председника у америчкој администрацији дочекују као станичну курву, и то председник Тадић стидљиво признаје само пред највернијим партијским друговима. Каква нам је будућност? У Европску унију, дакле, не можемо. Није реч само о формалном чланству, перспектива је црња, јер наши производи не могу чак ни у суседне државе. Ни на визне олакшице не можемо рачунати. Шта наша елита чини, да останемо нормални, да преживимо? Ама баш ништа. Банда која је концентрисана у српским парламентарним странкама затворила је Србију за стране инвестиције. Продају, углавном, сами себе и земљу, и фабрике, и болнице и банке. Купују без пара, а таква трговина је увек јалова. Србија је крива што и сама доприноси сопственој изолацији. Нема страних компанија које доносе новац. Олош из Коштуничине владе све контролише, својим иностраним фирмама купује по Србији. Као што је Милошевић успео да нас остави без и једног савезника, то је пошло за руком и умоболном Коштуници. Сатеран у мишју рупу, премијер у оставци се окренуо Русији. Лелече, запомаже, позива у помоћ, тражи да Русија уложи вето. А онда скине гаће, и чека да му приђе Солана, Меркелова, пети заменик заменика америчког државног секретара, да пред њим капитулира. Да ли нова влада у којој је министар спољних послова Вук Јеремић, мала наказа, министар полиције бивши џепарош и трафикант, да не набрајамо лична својства осталих из Коштуничиног кабинета, и може да код западно-европских моћника изазове било какво поштовање? Спрда ли се та господа са нама? И да ли без шмајсера могу бити отерани из кабинета из којих нас воде у нестајање? http://www.istina.at/
<<image001.jpg>>
