DMITRIJ ORLOV: PUTINOV PLAN
21.5.2007.
11:51
PUTINOV PLAN Dmitrij ORLOV, RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Definitivna transformacija Vladimira Putina iz menadzera koga je zemlja
angazovala za resavanje tekucih zadataka u nacionalnog lidera sa sirokim
horizontom politickog planiranja odvija se pred nasim ocima. Apsurdno je
smatrati da je "Putinov Plan" nekakav formalizovani dokument tipa "Osnovnih
pravaca socijalno-ekonomskog razvoja." ili trogodisnjeg budzeta. Medjutim,
taj plan nesumnjivo postoji. Bez obzira na detalje i spoljasnju tehnologiju
poslednje poruke predsednika Federalnom parlamentu taj plan se , po meni,
sastoji od nekoliko sasvim konceptualnih odrednica. Nacionalni model
demokratije. On se moze nazivati razlicito. Meni se cini da formulacija
"suverena demokratija" opisuje istu jasnije i adekvatnije od drugih. Bilo
kako bilo, tek spor je u tome u kojoj meri se moze smatrati dovrsenim
"sistem 13. septrembar", koji ukljucuje promenu nacina izbora gubernatora,
ukidanje praga izlaznosti i strozije kriterijume u izbornom procesu, i u
kojoj je meri Putin autor tog "sistema". Predsdenik pozitivno ocenjuje
promene koje su se desavale i desile tokom poslednjih godina i stavlja
vidljivi akcenat na razvoj instituta koji su stvoreni i korigovani u
rezultatu reforme. Jednoipopartijski sistem. Dominacija "Jedinstvene
Rusije", njen razvoj kao opstenacionalne partije sa osloncem na
najrazlicitijeg biraca i "leguru vrednosti" ocigledna je osnova za dalji
razvoj partijskog sistema. Medjutim, ne govori Putin slucajno o garantovanju
opozicionog angazovanja. Predstojeca zestoka konkurencija za "drugu nagradu"
na decembarskim parlamentarnim izborima, borba za ulogu glavnog
ogranicitelja dominacije "Jedinstvene Rusije" u politickom procesu jedna je
od najociglednijih takvih garancija. Oponiranje Komunistickoj partiji i
"Pravicnoj Rusiji" realni je i dugorocni mehanizam za normalno kanalisanje
protestnih raspolozenja, a leve partije su normalno zastupljene u
parlamentu. Praviccno drustvo. Putin je, cini mi se, svestan socijalnog
izazova koji stoji pred zemljom. Tokvilov zakon je sve raspoznatljiviji:
poboljsava se kvalitet zivota, a sa njim se povecavaju i pretenzije.
Zapravo, samo je Putin kadar da "osedla talas" drustvenih raspolozenja
utemeljenih na formuli "socijalna pravicnost". Povecanje plata onih koji se
finansiraju iz budzeta, penzija i naknada vojnim licima trebalo bi da se
zameni delovanjem nepromenjivih principa pravicnog drustva. Na primer takvih
kao sto su pomoc siromasnim, stimulacija inicijativnih, odgovornost bogatih,
socijalna solidarnost. Ekonomika inovacija. Nanotehnologije nisu jedina
inovacija za koju se zalaze Putin. Ali je ona najindikativnija: neprimetna
za oko tehnologija u koju predsednik predlaze da se uloze stotine milijardi.
Prilaz takve vrste niposto nije tracenje budzetskih sredstava. To je
shvatanje dugorocnih izazova koji stoje pred zemljom. Na kraju sovjetske
epohe domaci programeri nisu mogli da iskopiraju personalni kompjuter IBM
PC. Od toga je umnogome i poceo njen kraj. Prosireni sirovinski model
nacionalne ekonomije ne moze postojati beskonacno dugo. Neophodni su
perspektivni projekti, takvi kao sto su "GOELRO-2" ili te iste
nanotehnologije, sposobni da kvalitetno promene njenu strukturu u narednih
20-25 godina. Akcenat na krupne korporacije. Pojednostavimo Sumpetera do
lapidarne formule: inovacije donose korporacije. Srednji i mali biznios po
svojoj prirodi nije u stanju da aktivizira inovacioni proces. A i u svetu su
konkurentni samo krupni igraci. Prema tome, akcenat predsednika na krupne
korporacije sa drzavnim ucescem sasvim je opravdan. Medjutim, i njegova teza
o "rucnom upravljanju" nije sasvim slucajna: krupni ruski biznis najcesce je
nevesst i korumpiran. Njemu je potreban, tako da kazemo, "efikasan
dirigent". Konsolidacija "rusklog sveta". Ujedinjenje pravoslavnih crkava
veoma je sustinski korak na putu ka ujedinjenju onih organizacija, grupa i
zajednica u blizem i daljem inostranstvu koje se mogu nazvati "ruskim
svetom". Ali se kretanje ne treba zaustavljati na tome. I nije stvar samo u
obnavljanju sistema uticaja SSSR na svetske elite i javno mnenje, iako je
slican sistem Rusiji danas zivotno neophodan. Stvar je u realnoj
konsolidaciji oko jedinstvenih vrednosti i interesa svih onih koji govore
ruski jezik. Institucionalni kontinuitet. To je, moze se kazati, najmanje
artikulisani deo predsednikovog plana. Upravo zato se oko istog razvija
veoma napeta intelektualna diskusija. Kako osigurati kontinuitet Putinovog
kursa? Viktor Kuvaldin je nedavno kazao, da je potrebna nekakva "mrezza". O
neformalnim dogovorima i klupskim strukturama kao mehanizmu kontinuiteta
danas govore mnogi. Medjutim, to ne samo da nece stvoriti nikakve garancije,
nego i ne odgovara politickom stilu predsednika. U sustini: zalagati se
tokom svih ovih godina za razvoj najrazlicitijih politickih i drustvenih
instituta da bi se u strateskom trenutku predaje vlasti izabralo nesto?
Misljenja sam da u slucaju izbora modela institucionalnog kontinuiteta
punovredni institut slicne vrste moze biti jedino partija "Jedinstvena
Rusija". Ko jos moze da kandiduje predsednika, a u perspektivi i da formira
vladu vecine? Ko se jos oslanja na tako siroku koaliciju elita, pa i onih
regionalnih? Odgovor je ocigledan i on ce, verujem, biti jos ocigledniji. -
0 - Misljenje autora ne mora se podudarati sa stavom redakcije. Moskva,
21.05.2007. RIA "Novosti"
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
