Информативна служба Српске Православне Цркве
** *На данашњој конференцији за штампу, одржаној у Патријаршији Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је прочитао саборску поруку Архијереја Српске Православне Цркве упућену домаћој и светској јавности* *ПОРУКА* *СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ * Косово и Метохија су током дугог низа векова настањени Србима, а до великих насилних сеоба српског народа на север, у 17. и 18. веку, Срби су били већинско становништво Косова и Метохије. Опште позната је историјска чињеница да се ту налазио центар средњовековне српске државе, оставши до данас средиште националне, хришћанске сакралне и профане културе српског народа. Ту, у Пећкој патријаршији од 13. века до данашњег дана налази се званично седиште српских архиепископа и патријараха. У смислу државности, по свим важећим међународним уговорима, старијим и новијим, као и по свим досадашњим резолуцијама Генералне скупштине и Савета безбедности Уједињених нација, по Париском споразуму из 1995. године и по читавом низу правних аката Европске Уније, Русије, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Француске и других земаља Косово и Метохија су неотуђиви део територије Србије. Подсећајући на ове чињенице ми, наравно, ниуколико не заборављамо данашњи вишенационални састав становништва Косова и Метохије. Такође прихватамо, као и увек до сада, у складу са нашом хришћанском савешћу, сва права и све слободе наших суграђана албанске националности и осталих етничких заједница на Косову и Метохији. Зато се молимо Богу да свим народима и заједницама на Косову и Метохији дарује историјско помирење, мирну будућност, живот достојан човека и сваки благослов. Српска Православна Црква и српски народ су сачували Косово и Метохију и у најтежим периодима историје. Косово и Метохија - то је, у духовном и моралном смислу, срце Србије и душа српског народа. Отуда Српска Православна Црква и српски народ се никада не могу одрећи свог права на опстанак и слободан живот на најдрагоценијем делу територије државе Србије. За Цркву је посебно важно очување многобројних православних хришћанских светиња на Косову и Метохији, као и повратак свих прогнаних са Косова и Метохије. Све то је могуће уколико се Косово и Метохија очувају као саставни део Србије са суштинском аутономијом, а није могуће, нажалост, уколико би оно било силом отргнуто од Србије. Не само мултиетнички карактер те наше покрајине него и хришћански идентитет и култура овог дела Европе били би најозбиљније доведени у питање. Евентуално давање државне самосталности Косову и Метохији означавало би гажење Божје и људске правде, отимање вековних, међународно признатих и потврђених права једном европском хришћанском народу и стварање преседана са несагледивим последицама не само за Балкан и Европу него и за свет. Још има времена за покретање озбиљних разговора и, са пуном историјском одговорношћу свих, изналажења споразумног, правичног и компромисног решења, прихватљивог за све. Нико нема право да историјски непромишљеном политиком угрози права једног народа у име права другог народа и да једнострано и насилно мења међународно признате границе у Европи. Због свега тога, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве апелује на Уједињене нације и на све утицајне државе у свету да помогну управо у проналажењу таквог решења, - правичног, и прихватљивог за све, - решења које ће задовољити и легитимне интересе Србије и легитимне интересе албанске етничке заједнице на Косову и Метохији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве позива уједно највише државне институције Србије - Народну скупштину, председника и Владу Србије - да са још већом истрајношћу бране и одбране целовитост Србије. Бранећи Србију, они бране и право, и правду, и морал, и међународни поредак. Србија ништа не отима ни од кога, али ни она не може пристати да јој силом буде одузето петнаест одсто њене територије. За нас, за све хришћане, и за све људе добре воље важи правило: нико ником не може одузети душу - њу само човек појединац може сaм продати или изгубити.
