PROCENA UGLEDNOG AMERIČKOG NOVINARA Kosmet drma Evropu
Urednik uglednog američkog časopisa "Nešenel interest" Nikolas Gvozdev ocenio je u intervjuu Tanjugu da nezavisnost Kosova, nagledana ili bilo kakva druga, ne bi donela stabilnost regionu. "Rezultat nezavisnosti bila bi vlast u pokrajini koju ne bi priznavali svi susedi, medju kojima je prva Srbija, i koja ne bi imala ni načina, a ni podsticaja da se bori protiv problema koji su osnova nestabilnosti, kao što su organizovani kriminal, trgovina ljudima i upadi terorista", ocenio je Gvozdev. Američki ekspert, koji je intervju nacionalnoj agenciji dao prilikom boravka u našoj zemlji, smatra da bi najbolje rešenje za budući status Kosova i Metohije bila široka autonomija pokrajine unutar Srbije. "Najbolje rešenje bi bio maksimalan stepen autonomije, uz očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, u okviru koga bi Kosovo imalo mogućnost da do izvesnog stepena bude samostalno prisutno na medjunarodnoj sceni", rekao je američki analitičar. Gvozdev u Srbiji boravi radi učešća na konferenciji koju na Paliću ovog vikenda organizuje Fond za političku izuzetnost. On je iskoristio tu priliku da prethodno u Beogradu o Kosovu i drugim pitanjima razgovara sa predstavnicima vlasti, medija i istraživačkih instituta. On je i predavač na univerzitetu Džordžtaun i istraživač Nikson centra u Vašingtonu. Ekspert je za Rusiju i Balkan. "Nešenel interest", koji on vodi, uživa reputaciju renomiranog političkog časopisa, umereno konzervativne orijentacije. Gvozdev se osvrnuo na pozivanje zapada na poglavlje VII Povelje UN kao mogući osnov za donošenja nove rezolucije o Kosovu i ocenio da je Savet bezbednosti tu na "neispitanom terenu". "Ideja da Savet bezbednosti ili UN mogu da menjaju granice i zaobidju nepovredivost granica svojih članica, i to bez neke krajnje potrebe, je veliki presedan. Ako danas odlučite da razbijete jednu državu, onda smo na klizavom terenu, jer ne znamo kuda bi to vodilo u svetu koji još uvek počiva na suverenim držvama", rekao je on, upozoravajući da bi potkopavanje ovih principa u perspekitivi moglo da naškodi i samim SAD. On smatra da novoj vladi u Srbiji trenutno neslaganje glavnih aktera na svetskoj sceni o pitanju Kosova i period tranzicije vlasti u Francuskoj i Britaniji pruža šansu, doduše malu, da iznošenjem svojih predloga "promeni dinamiku diskusije". " Novi predlozi vlade Srbije možda ne bi promenili situaciju, ali bi promenili dinamiku diskusije o Kosovu i pobili čest argument da Zapad pokušava da reši situaciju, a da Rusija i Srbija opstruiraju te napore", rekao je on . Na pitanje zašto onda nisu uzeti u obzir amandmani Vlade Srbije i Državnog pregovaračkog tima, prema kojima se Zapad odnosio kao da ne postoje, Gvozdev je rekao da je razlog za to možda nefer percepcija da je "Srbija vezana za Rusiju" i da je to samo deo povratka ruskog uticaja u region i "šire igre koju igra Rusija". Američki analitičar je uveren da se Vašington, uprkos mogućem pritisku Kongresa, neće rešiti na jednostrano priznavanje nezavisnog Kosova, ukoliko u Savetu bezbednosti ne bude postignut dogovor. "Bušova administracija ne želi da po ovom pitanju deluje van Saveta bezbednosti i nezavisno od Evropske unije", rekao je. On je rekao da postoje veliki izgledi da u američkom Kongresu bude usvojena rezolucija kojom se traži unilateralno priznavanje nezavisnosti srpske pokrajine, u slučaju da Sjedinjene Države i Rusija ne uspeju da prevazidju razlike o tom pitanju, odnosno o novoj rezolouciji Saveta bezbednosti. "Rezolucija Kongresa ne bi bila obavezujuća za predsednika, ali bi administraciju dovela u tešku poziciju, jer bi se pitanje Kosova prebacilo na unutrašnju scenu i tako postalo predmet diskusije i kritika u kampanji za predsedničke izbore 2008. godine, koja je u neku ruku već počela", rekao je Gvozdev. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne može da se predvidi da li će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti na zapadnu rezoluciju o Kosovu, zasnovanu na Ahtisarijevom planu: "Posle sastanka ruskog predsednika Putina i Kondolize Rajs delovalo je da hoće, ali mnogo zavisi od razvoja situacije u narednih nekoliko nedelje, odnosno od 'dinamike odnosa' Rusije i SAD i Rusije i Evropske unije" . U Stejt dipartmentu, dodao je Gvozdev, trenutno veruju da će se Kina uzdržati od veta u odlučivanju o Kosovu, što bi potencijalno moglo uticati i na Rusiju. Ali, i Peking može da izmeni stav ako sa SAD ne postigne dogovor oko drugih pitanja, kao što su trgovina ili kurs valute, ukazao je Gvozdev. On je navero da medju drugim članicama Saveta bezbednosti "bar sedam ima ozbiljne rezerve prema Ahtisarijevom planu i ugrožavanju teritorijalnog integrieta Srbije". I njihovo držanje, medjutim, u osnovi će zavisiti od toga koliko su spremne da zbog ovog pitanja ugroze svoje odnose sa SAD. Američki analitičar veruje da bi, bez obzira na suprotne tvrdnje američkih i nekih drugih zapadnih političara, nezavisnost Kosova predstavljala presedan na koji bi se mogla ugledati i druga područja. "To što se tvrdi da Kosovo neće biti presedan nije dovoljno", rekao je on. Prema njegovim rečima, neminovno je da bi na takav presedan mogli da se ugledaju i drugi, ne samo Abhazija i Južna Osetija, već i, recimo, Kurdi u Turskoj i Iraku. "Tu su zatim Baskija, Korzika i Škotska u Evropi", dodao je Gvozdev, "a razlog zabrinutosti Južnoafričke Republike i Konga je što i ove zemlje vide mogućnost da nezavisnost Kosova bude iskorišćena u Africi, gde neki postavljaju pitanje legitimnosti granica". http://www.borba.co.yu/
