Генерација из педесет и неке
Лако остају без посла, нису радо виђени код новог послодавца, а ни у банци кад
је реч о дугорочним кредитима
Страх од педесетих увукао се у кости многих. Јер, на сваком кораку може им се
десити да се осете непожељним, пре свега на послу, где нису баш у стању да трче
све бржу трку с младим и стручним колегама. Подсетиће их да су генерација која
је владала дигитроном, а сада се траже они којима компјутер и, рецимо,
берзанско пословање нису „једначина с две непознате”.
Припадници генерација из педесет и неке су људи најмасовније заступљени у
статистичким годишњацима, јер су рођени у нека мирнија и полетнија времена,
када је наталитет такорећи бујао сам од себе. Када није било важно што нема
папирних пелена, дечјег млека из кутије, воћних кашица или разних „мажа” за
бебину нежну кожу.
Некада је тим данашњим педесетогодишњацима било омогућено лепо, бесплатно
школовање, путовања без виза, а када се запосле могли су да рачунају на сигуран
посао до пензије. Међутим, стигли су на праг капитализма који са социјализмом
има заједничко једино последњих шест слова. Посао се лако губи а тешко налази,
газде траже нове људе за нова времена, знање страних језика, рад на рачунару и
остале технолошке вештине које су много ближе млађима.
Педесетогодишњаке неће ни у банци дочекати раширених руку изразе ли жељу да
подигну стамбени кредит и, после силног подстанарског стажа, коначно дођу до
свог крова над главом. Не, не, неће моћи, горња старосна граница је 45. година,
јер велико дуговање ваља враћати, редовно наравно, а они који су начели шесту
„банку” нису баш клијенти од поверења. Да би се педесет или сто хиљада евра
вратило за десет или петнаест година неопходна им је баш добра плата, а она се
у случају тумбања у фирми и подмлађивања може зачас изгубити.
Газда приватизоване или нове фирме предност ће дати младом и лепом особљу с
нарамком диплома: факултетском, с курса компјутера, семинара у Барселони и
Цириху, потом страног језика, возачком дозволом… За све оне који се у тај клише
не уклапају – послодавац ће већ смислити „невероватно добар” социјални програм.
Ко га не прихвати, отићи ће касније сам, празних руку. Па шта мање заболи.
А кад се тај невољник у педесет и некој коначно суочи с отказом, прст на челу
може да држи данима. Понајмање ће га утешити конкурси и огласи за посао. Тамо
су углавном пожељни они до 35. године, понекад – уз много среће – и до 45.
године, али с већ поменутим нарамком диплома. Зрео човек без посла постаје
непожељна категорија. У предузећу, а и код куће, јер ко би пожелео нервозног
тату који нема да тутне кинту сину или кћерки за вечерњи излазак, не може да
натанкује гориво у аутомобил, који седи по цео дан пред телевизором, чита
бесплатне новине покупљене код аутобуске станице и хукће од муке. Сваког дана.
Шта на овакав живот отписаних педесетогодишњака кажу наука и статистика?
Статистички годишњак Републичког завода за статистику показује да је, по попису
из 2002, људи у добу од 30. до 35. године било 476.447 (с тим што су у малој
предности жене), а оних од 50. до 54. година 571.353 (опет нешто бројније
жене). Дакле, ових са генерацијским проблемима има више, а нико их није жељан.
Чак ни једна велика козметичка кућа која прави креме за „пеглање бора”. У
каталогу су побројани сви производи уз опис деловања, само се на последњој
страни види да рачунају на кориснике до педесет година. После тога, ваљда, боре
нису више ни за пеглање.
Али, зато педесетогодишњаке и оне остале старије повремено у часописима за
здрав живот сачека неки од савета за заборављање датума рођења у крштеници.
Рецимо, да чешће посећују стоматолога и воде рачуна о здрављу зуба, да забораве
на алкохол, да практикују жустре двадесетоминутне шетње које ће им обезбедити
физичку кондицију, да престану са држањем дијете, јер се природа побринула да
после 35. године, посебно жене, добијају годишње по килограм који „остаје
трајно”. И оно што ће некима коначно измамити осмех на лицу: после доласка с
бироа за запошљавање – окретање сексу. Активан сексуални живот може „скинути” и
до 12 година, кажу истраживачи феномена старења на Краљевском единбуршком
институту. Живахни педесетогодишњаци, који често воде љубав, дуговечнији су и
делују млађе. Дакле, страсни загрљаји и непроспаване ноћи продужавају младост,
па кад већ нема посла…
И Ерика Џонг се својевремено са сличним побудама бавила педесетим, само што је
страховала да ли ће тада моћи да ради „оно”, а нашим људима је стало да и у
педесетим имају плату и да премосте 15 година до пензије. У пуној снази, с
много искуства и поприлично здрави, како то тврде лекари.
-----------------------------------------------------------
Стара времена
Између педесете и шездесете годинe прошлог века, када је наталитет бујао, и у
новинама се између редова „видео” елан којим је надокнађивана немаштина. Док су
роде радиле у три смене, у октобру 1952. године у центру пажње Београђана био
је „индустријски басен надомак Београда”, у септембру 1955. Југословенска
железница је за 90 милијарди набавила нове електричне моторне возове и вагоне.
Године 1957, 2. јула, ако је веровати новинарима, „Милиони Американаца су
слушали председника Тита” који је дао интервју тамошњој телевизији. Мада,
читамо са пожутелих страница, још 1955. је било планирано двогодишње грађење
новог Панчевачког моста по пројекту „Гоше” из Смедеревске Паланке и ништа.
Послератни елан се изгубио, беби бум прошао и све се променило, осим моста
преко Дунава.
Рајна Поповић
-----------------------------------------------------------
Зрели, а здрави
Педесетогодишњаци се добро држе: нису тачне приче да оболевају више од млађих
или старијих од себе
Педесетогодишњаци у Србији се, према подацима из Здравствено-статистичког
годишњака Републике Србије за 2005. годину, бар што се здравља тиче, добро
држе, односно болују у складу са очекиваним процентом одређених болести за
поменуту старосну доб. Дакле, нису тачне приче да су наши педесетогодишњаци
сломљени под теретом тешких година и стреса и да више оболевају од млађих или
старијих од себе. Напротив, може се рећи да је реч о зрелом добу, али да људи у
педесетим нису за отписивање, бар према општем утиску о здрављу. Јер, од
инфаркта, на пример, 2005. године у целој Србији умрла је 1.041 особа у
старосној доби од 50 до 59 година , а због попуштања срца још две стотине људи.
Укупно, у старосној доби од 50 до 54 година у Србији је умрло 4.786 особа, а
оних који су били пет година старији - 5.886.
Међу десет најчешћих узрока смрти међу педесетогодишњацима воде, нажалост,
злоћудни тумори плућа, затим срчана обољења, а потом следе крвављења мозга и
мождана кап. Од укупног броја умрлих од тумора 26,19 одсто чинили су људи у
педесетим, а од укупног броја умрлих у Србији инфаркт је био узрок у нешто мање
од 15 одсто случајева, посматрано у истој старосној групи.
О. П
http://www.politika.co.yu/
