POLITIČKO UBISTVO BEZ ODGOVORA? Atentat na predsednika vlade je uvek političko ubistvo. Sami atentatori mogu biti okoreli kriminalci ili plaćenici, njihovi organizatori obučeni u elitnim službama i precizni u izvršavanju zadatka, ali ideje u glavi naručilaca i posledice atentata su uvek politički. Zato i presuda izrečena prošle nedelje optuženima za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića predstavlja samo prvu dobijenu bitku za pravdu.
Puna istina o političkom ubistvu prvog demokratskog premijera čeka novi proces i dugotrajnu potragu za nalogodavcima bez kojih će ovo suđenje veka ostati otvoreno i nedovršeno, a ruka pravde neće stići one koji zapravo jesu doneli odluku o političkom ubistvu . Da li nas je presuda čekana četiri godine dovela bliže istini ili još više udaljila od nje i da li se većina građana Srbije može pomiriti samo sa činjenicom da su organizatori i izvršioci atentata "pazarili" skoro četiri veka zatvorske kazne? Hoće li se dogoditi da se izrečenom presudom stavi tačka na ubistvo Zorana Đinđića i da se sve sakrije pod tepih prošlosti, a pravda nikada ne stigne one kojima je protok vreme najbolji saveznik jer se u ovoj zemlji sve lako i brzo zaboravlja, pa čak i ubistva onih koji su za nju mnogo učinili? Svakako da ovom sudskom presudom za atentat na premijera Zorana Đinđića posao nije završen jer političko ubistvo bez političkog motiva i otkrivanja istog ne može se smatrati potpunom pravdom, ocenjuje za naš list Miloš Vasić, novinar "Vremena". - U ovom sudskom postupku sud nije mogao da radi van optužnice. U istrazi koja je bila teška, nije se došlo do dovoljno indicija koje bi ukazivale na nekoga izvan prvobitno okrivljenih, ali to ne znači da specijalno tužilašto ne treba ili da neće dalje raditi na tome i pokušati da dođe i do političkog motiva za ubistvo Zorana Đinđića. Naravno da se to i očekuje, pogotovo što je Demokratskoj stranci pripalo ministarstvo pravde. Očekujem da novi ministar pravde Dušan Petrović pokrene i tu stvar i da zahteva da se istraga nastavi. Dobre "podloge" za to ima i u predlogu za izvođenje novih dokaza koje je podneo advokat porodice Đinđić Srđa Popović. Jednostavno, pojavile su se nejasnoće koje se daju rasvetliti: niko se ne optužuje, ali neke izjave i javni gestovi, neke stvari koje se znaju mogu se rasvetliti do kraja pa da vidimo da li su opravdane ili da otklonimo i tu vrstu sumnje - objašnjava Vasić. Slaže se Vasić sa ocenom da su mnoga pitanja ostala bez odgovora i da bi srpsko pravosuđe trebalo da učini sve da se do njih dođe, ali izražava bojazan da bi se moglo dogoditi da "sve padne u zaborav" zbog onih koji su jedva dočekali da se donese ova presuda i time "skinu" sebi teret sa leđa i sve gurnu pod tepih. - Da li će se nakon ove presude gledati da se sve zaboravi to ćemo tek videti, ali ima mnogo onih koji bi to voleli i najrađe prepustili zaboravu. Međutim, DS mora imati barem toliko obzira prema uspomeni na Zorana Đinđića i sada kada je u poziciji da to uradi, da rasvetli do kraja ovo ubistvo i ne dozvoli da pravdi izbegnu svi oni koji su u njemu na ovaj ili onaj način učestovali - zaključuje Vasić. Iako bi kao građanin Srbije želeo, a to i traži, da sazna punu istinu o ubistvu Zorana Đinđića, ali i o svim drugim političkim ubistvima koja su se događala, profesor LJubiša Rajić ne veruje da će se to dogoditi u skoroj budućnosti, ali veruje da će se ona ipak jednom otkriti. - Saznaće se ko je ubio premijera uprkos uništenim i sklonjenim arhivama ali se bojim da se to neće dogoditi tako brzo i ne sa ovom vladom u kojoj ipak sedi jedan broj ljudi koji nemaju ništa protiv što je Zoran Đinđić ubijen, koji imaju protiv moderne demokratske i pravne države jer u njoj ne mogu da love u mutnom. Otkriti istinu je veoma teško jer policija neće uraditi deo posla koji treba da uradi: Srbija je još uvek država u kojoj ona može da odbije da izvrši sudske naloge i da se ništa ne dešava. Prvi put kad jedan šef policije odbije da izvrši sudski nalog on mora biti smenjen i oteran. Kod nas se ništa ne dogodi ni u takvom slučuju i zato su male ili skoro nikakve šanse da se uskoro rasvetli politička pozadina ubistva Zorana Đinđića - kaže profesor Rajić. Za razliku od njega, istoričar Čedomir Antić smatra da ubistvo Zorana Đinđića nikada neće biti rasvetljeno, ali da će se istorija time svakako baviti. - Uzimajući u obzira ranija ubistva u Srbiji i međunarodno iskustvo, istorija će se svakako baviti ubistvom Zorana Đinđića i verovatno ćemo imati mnogo više saznanja nego danas, ali mislim da će konačno rasvetljavanje ovog slučaja biti skoro nemoguće i zbog toga će zauvek ostati ta sumnja u ono što je otkriveno, a razumna sumnja nije dovoljna da bi se nešto dokazalo - kaže Antić. Kroz istoriju se pokazalo, ukazuje Antić, da je suština političkih ubistava uvek uverenje ljudi koji planiraju ili sprovode atentat da će biti zaustavljena neka politika. Međutim, Srbija je 2003. imala dovoljno snage i spretnosti da nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, iako je na njemu počivao sistem vlasti, i primanja tako strašnog udarca, ostane "na nogama" i ne dozvoli da se napravi haos i povratak u prošlost. - Ne može se osporiti da je ovo suđenje bilo najozbiljnije organizovano do sada isto kao što se ne može poreći ni to da je i ono pokazalo da, kada je reč o ubistvu ljudi koji vode države, uvek u sebi ima i tu političku dimenziju koja nadilazi izvršioce ili neposredne organizatore. Upravo ta politička dimenzija je i u prošlosti doprinosila da politička ubistva šefova vlade ili država ostanu zauvek nerazjašnjena i nedorečena. Najbolji primer za to je ubistvo Alda Mora koje do kraja nikada nije rasvetljeno i mislim da se ne ni dan danas ne zna ni ko su izvršioci ni ko nalogodavci. Takođe je ostalo do kraja nerazjašnjeno ubistvo DŽona Kenedija bez obzira što je ono imalo neposrednog izvršioca, ali uz sumnjive i neuverljive dokaza, čime je i danas predmet sumnje i različitih tumačenja. Ono što je za Srbiju važno jeste da je proces optuženima za ubistvo Zorana Đinđića ipak doveden do kraja i da su presude izrečene, pa samim tim i načinjen korak napred u demokratizaciji srpskog društva koje, ako nastavi tako da korača, može narednih decenija da očekuje da politička ubistva polako, kao i u ostalim zemljama zapadne demokratije, lagano izlazi iz naše istorije - zaključuje Antić. LJubinka Malešević Naredbodavci nedodirljivi Profesor dr LJubiša Rajić tvrdi da je nezadovoljstvo građana ovom presudom opravdano jer se u njoj nije otišlo dalje od izvršioca atentata. - Presuda se jednostavno uklapa u naše sudske postupke u kojima se eventualno kažnjavaju samo neposredni izvršioci nečega, dok naredbodavci, dakle oni viši po činu ili položaju, ostaju nedodirljivi, osim ako ih se ne dočepa Hag, a i on ih selektivno uzima. Oduvek je to tako bilo, cenu su plaćali oni "niži" a retko se išlo do samog vrha. Jedan citat iz "Srpske trilogije" Stevana Jakovljevića objašnjava i ovo sadašnje, ali i sva prošla suđenja: kada počne rat, u prvom redu idu vojnici, pa onda niži, pa viši ofirici, pa generalštab, pa političari, pa ratni liferanti. Kada se završi rat i padne komanda "na levo krug", idu prvo ratni liferanti, političari, pa generalštab, pa viši, niži oficiri i na kraju vojnici ako koji ostane živ. To u velikoj meri važi i sada: oni gore na vrhu su zaštićeni i njima ništa nije sveto ni zabranjeno - objašnjava profesor Rajić. http://www.dnevnik.co.yu/
