Intervju: Čedomir Čupić Vlada će pasti na korupciji
Autor: Katarina Preradović | 27.05.2007 - 00:01 Najteži zadatak nove vlade biće borba protiv korupcije koja je ušla u sve pore našeg društva. Nama je potrebna šok-terapija u borbi protiv korupcije, a prvi dani nove vlade ne obećavaju - kaže u razgovoru za „Blic“ Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka. Staviti tačku na političku pozadinu Specijalni sud je osudio počinioce ubistva Zorana Đinđića. Kako gledate na političke inicijative da se pokrene novi postupak zbog pobune JSO, u kome bi se saslušali i Koštunica i njegovi saradnici? Dobro je što je doneta ovakva presuda za ubistvo premijera. Što se tiče političke pozadine ubistva, na tu priču jednom treba staviti tačku. To znači da svako ko ima čvrste dokaze o tome ko su politički inspiratori treba s tim da izađe u javnost i to dokaže na sudu. I tu niko ne sme da bude pošteđen, pa ni aktuelni premijer. Ali ako nema dokaza, onda je to opasna politička igra i teška kleveta za koju onaj ko optužuje treba da snosi krivičnu odgovornost. Dakle, došlo je vreme da se to konačno raščisti. I u novoj vladi ostala je feudalizacija ministarstava, tačnije podela u kojoj jedna stranka kontroliše čitavo ministarstvo, sve agencije i javna preduzeća koja mu pripadaju. To je nastavak po modelu prethodne vlade. A upravo to je bilo žestoko kritikovano. Sve to liči na podelu plena među njima, što je jako opasno za naš politički život. Izbegavanje međusobne kontrole nikako ne ukazuje na spremnost da se pošteno radi. Verujem da će se građani otrezniti, prepoznati njihove namere i kazniti ih na sledećim izborima, kao što su na ovim izborima kaznili stranke prethodne vlade. Kako gledate na činjenicu da je Mirko Cvetković, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, oštro kritikovan od Saveta za borbu protiv korupcije, danas zadužen za javne finansije? Mirko Cvetković nije smeo da bude predložen za ministra finansija. Bio sam veoma iznenađen njegovim izborom, tim pre što su kao kandidati za tu funkciju figurirali Goran Pitić i Milica Bisić. Ako je Savet za borbu protiv korupcije našao preko 80 sumnjivih privatizacija u kojima je Cvetković učestvovao, onda oni koji su ga predložili za ministra finansija moraju snositi odgovornost. Kakvu poruku time želimo da pošaljemo EU, koja nas osim zbog nesaradnje s Hagom, najčešće kritikuje upravo zbog visokog stepena korupcije? Izbor ministra finansija koga je kritikovao Savet za borbu protiv korupcije jako je loš signal svim stranim investitorima. Izveštaj o finansiranju kampanja političkih stranaka ne samo da nije pokazao ko su donatori, već se ne zna ni koliko je stvarno potrošeno novca. Za takav loš izveštaj kriva je prethodna vlada, zato što nikada nije izabran državni revizor, iako je to zakonska obaveza. Umesto nezavisnog, stručnog i poštenog državnog revizora, koji bi pretresao svaku stavku i utvrdio tačno utrošene cifre, mi smo dobili izveštaj koji su uradile dve skupštinske službenice koje su deo zakonodavne vlasti. Jasno je da tu nešto debelo nije u redu. Činjenica da revizor nije izabran i da to ne smeta gotovo nijednoj stranci jasno govori da postoji pritisak tajkuna, njihovih donatora, da im se imena ne otkriju. A jasno je da tajkuni drže neke partije u svojim rukama. Koliko u novoj vladi prepoznajete uticaj tajkuna? On je nesumnjivo veliki i pri izboru nekih ministara i u podeli resora. Uticaj tajkuna biće vrlo brzo vidljiv, već kod prvih privatizacija. Dakle, privatizacije NIS, EPS i drugih preduzeća pokazaće da li postoji upliv na vladu i čiji. Uticaj novobogataša vidljiv je i u krojenju ili nedonošenju zakona. Zato mi još nemamo antimonopolski zakon, zbog čega Srbija sutra može da postane vlasništvo troje-četvoro ljudi. Nemamo zakon o otvaranju tajnih dosijea, bez koga ne možemo da imamo jasnu i javnu političku scenu. Voleo bih da vidim da li su novobogataši bili saradnici bezbednosnih službi i da li im zbog toga ne odgovara otvaranje dosijea. Postignut je dogovor da na čelu BIA bude nestranačka ličnost. Koliko je to realno i može li doprineti stvarnoj reformi službe? Ukoliko DS i DSS stvarno žele da postave nestranačku ličnost, morali bi da objave ko sve konkuriše za šefa BIA, pa da i javnost može da se izjasni. Moraju se otvoriti dosijei tih ljudi, da se vidi šta su radili u prošlosti. Za prvog čoveka BIA mora doći novi čovek, čija bi se biografija javno objavila i ostavio rok javnosti da u roku od 15 ili mesec dana iznese eventualne primedbe. Samo ličnost izabrana na takav način može biti garant stvarne reforme te službe sa ogromnim moćima. Ako bi se izabrala ličnost koja formalno nije član nijedne stranke, ali je pod nečijim jasnim uticajem, onda bi to bila podvala građanima. Tako sada čujemo tvrdnje da je i Rade Bulatović nestranačka ličnost, iako je pominjan u raznim sumnjivim okolnostima i sasvim jasno blizak DSS-u. Bulatović bi , da ima morala, sam trebalo da se sada povuče i rastereti ovu situaciju. Ako ne dobijemo pravu nestranačku ličnost na čelu BIA, onda je to loše i za ovu Vladu i za Srbiju http://www.blic.co.yu
