PODELA Moskva i Vašington sve bliže odluci da "kosovski problem" reše tako što će pokrajinu podeliti na srpski i albanski deo. Podelu Kosova tajno zagovara i zvanični Beograd
BEOGRAD - SAD i Rusija sve su bliže odluci da "kosovski problem" reše tako što će južnu srpsku pokrajinu podeliti. Tačnije, severni deo će pripojiti Srbiji, a ostatak priznati kao nezavisnu državu. Ovakvo rešenje, iako ga zvanični Beograd uporno odbacuje kao mogućnost, navodno odgovara i Srbiji! Do preokreta odnosno ponovnog uvođenja podele Kosova kao opcije došlo je posle neuspelog pokušaja ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs da, uoči sastanka predsednika Buša i Putina, pronađu međusobno prihvatljiv kompromis. O tajnom "dilu" SAD - Rusija govore i pojedine diplomate koje su iza kulisa pratile sastanak šefova diplomatija EU, SAD i Rusije, u istorijskom zamku u Potsdamu, u kojem su se Čerčil, Truman i Staljin sastali da bi odlučili kako da rasparčaju Nemačku posle Drugog svetskog rata. U diplomatskim krugovima koji su imali uvid u ono o čemu se raspravljalo u Potsdamu ističu da je preostalo da se utanači linija budućeg razgraničenja. - Rusija se zalaže za to da "teret podele" padne na leđa Albanaca, jer oni uporno insistiraju na nezavisnosti iako za to nemaju pravno utemeljenje u povelji UN. Moskva smatra da buduće razgraničenje ne treba da odgovara demografskoj slici pokrajine, te da Albancima treba da pripadne između 50 i 60 odsto teritorije. SAD, s druge strane, smatraju da Albanci moraju da dobiju najmanje 80-90 odsto Kosova - kaže naš sagovornik. http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif Protić: Najgora opcija unilateralno priznanje - Za Srbiju je najgora opcija da dođe do unilateralnog priznavanja Kosova. Tvrdnje kako se neke zemlje libe da to učine jer bi time kršile odluke UN preuveličane su. Kakav će status imati Kosovo, pre svega zavisi od volje velikih sila, a najbolji primer kako to funkcioniše jeste slučaj bivše Jugoslavije, gde su sve suštinske odluke donesene mimo Saveta bezbednosti UN - upozorava Protić. http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif http://www.kurir-info.co.yu/_images/spacer/spacer.gif Kako Kurir nezvanično saznaje, Srbima bi po ruskom predlogu trebalo da pripadne severni deo Kosova od mosta na Ibru u Mitrovici, kao i enklave u centralnom delu Kosova i kosovskom Pomoravlju, te područja oko Pećke patrijaršije i Dečana, ali i Kosovo Polje. Jedan od uslova je i garancija Rusije i Srbije da neće podržati zahtev Republike Srpske da se izdvoji iz BiH. Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da ne postoji nikakva mogućnost podele Kosova mirnim putem i da bi to Srbiju strašno koštalo. To je ideja, smatra Janjić, koju guraju krugovi bliski Dobrici Ćosiću, ali i neki Tadićevi i Koštuničini savetnici koji nikako da shvate da se igraju vatrom. Koštunica, pojašnjava Janjić, sam ne sme da izađe sa takvom idejom, jer je ona direktno protiv onoga za šta se on javno zalaže. Na kraju, podela Kosova podrazumeva da Srbija najpre prizna nezavisnost Kosova, pa da se onda pređe na određivanje granica. - U takvom takvom razvoju situacije NATO bi sigurno intervenisao i zaveo međunarodnu upravu, došlo bi do masovnog iseljavanja srpskog stanovništva i za pet godina severni deo bi opet bio pripojen ostatku Kosova. Pored toga, Srbija bi sigurno izgubila jug, a NATO bi nemire i sukobe preneo i na Sandžak - upozorava Janjić. Istoričar i bivši ambasador u Vašingtonu Milan St. Protić kaže da je svaka priča o podeli Kosova po Srbiju opasna i da može imati nesagledive posledice. - Ako Srbija pokrene podelu Kosova, Albanci na jugu Srbije zatražiće da se pripoje tom albanskom delu. Oni su već izašli s terminom "Preševska dolina". Ipak, mislim da međunarodna zajednica u ovom trenutku nije zainteresovana za podelu Kosova, jer bi to samo napravilo nove probleme - kaže Protić. Inače, podelu Kosova kao rešenje srpsko-albanskog spora prvi je javno zagovarao pokojni premijer Zoran Đinđić. (M. Ć.) http://www.kurir-info.co.yu/
<<image001.gif>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
