Расте интересовање за истину о Јасеновцу
Јад Вашем је симболички темељ јеврејске државе Израел, а социјалистичка
Југославија је стварана на манипулацији сећањем на злочин, каже јеромонах Јован
(Ћулибрк), координатор Одбора СПЦ за Јасеновац
Прошло је више од шездесет година, а потпуна истина о Јасеновцу још увек није
позната. Лицитира се бројем жртава, а има покушаја да се овај концентрациони
логор, симбол страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, преименује
у радни. Јеромонах Јован (Ћулибрк), координатор Одбора за Јасеновац Српске
православне цркве, који на Јеврејском универзитету у Јерусалиму проучава
холокауст, каже да Јасеновац никада није био табу тема, већ да је постојао табу
приступ у проучавању ове стравичне „индустрије смрти” на простору бивше
Југославије.
„Сведоци смо да је биће бивше Југославије било утемељено на забораву, док је на
другој страни Израел заснован на сећању – уосталом историјско памћење и јесте
библијска творевина јеврејског народа. Сећање на страдање у холокаусту једна је
од окосница постојања данашње државе Израел”, каже отац Јован.
Настојатељ манастира Морачник на Скадарском језеру, отац Јован (1965) врстан је
познавалац холокауста. Први пут био је у Израелу 2001. године у делегацији
владе СРЈ. У децембру 2002. учествовао је на Трећој међународној конференцији о
Јасеновцу која је одржана у Јерусалиму. Почетком 2003. године започео је
студије на Међународној школи за образовање о холокаусту у Јад Вашему, а
касније је наставио усавршавање на Јеврејском универзитету у Јерусалиму и на
Међународном институту за проучавање холокауста.
„Јад Вашем је символички темељ и израз нове јеврејске државе Израел. Код нас је
било супротно – социјалистичка Југославија је стварана на манипулацији сећањем
на злочин. Јасеновац је тек 1964. године и то на уцену бораца постао
спомен-подручје. Али, ниједном речју тада се није говорило ко је био жртва, а
ко злочинац и зашто се злочин десио. Јасеновачки споменик опомиње на неко
апстрактно зло и из апстракције Богдановићевог споменика морало се алегоријски
и символички дедуковати ко је ту кога убијао и зашто. Бившој Југославији је
недостајала истина; без истине пак није била могућа правда, без правде
помирење, а без свега тога постајемо звери”, објашњава отац Јован, додајући да
интересовање за истину о Јасеновцу у свету расте и да је пред нама посао да
чињенице представимо међународној јавности.
Координатор одбора за Јасеновац СПЦ подсећа на три завета које је Србима у
аманет оставио свети владика Николај (Велимировић) садржана у тексту
„Најстрашнија инквизиција”: „Прво, да се не свете, јер ко се освети тај се не
посвети. Друго, да се поносе својим мученицима и литургијски их прослављају и
треће, да свету објављују шта се десило како се то више не би догодило ниједном
народу”.
Та три завета, како додаје, важе и данас. СПЦ је током комунистичког времена
успела да сачува истину o идентитету жртава. Већина жртава Јасеновца – Роми,
Срби, Јевреји – побијена је због своје вере и националности. Међу побијенима
било је и антифашиста чије је жртва бескрајно драгоцена пред Богом, јер није
било лако Хрватима и босанским муслиманима да се успротиве НДХ.
– Постоји велика количина публицистике, књига писаних из постојећих књига, а
када су у питању истраживања немамо скоро ништа. Нажалост, тек ове године ћемо
добити комплетне резултате истраживања др Србољуба Живановића која је као
антрополог и палеопатолог обавио 1964. године истражујући јасеновачке гробнице.
Ни после шездесет и две године од затварања капија Јасеновца, још немамо
монографију о овом концентрационом логору, али зато имамо инфлацију
публицистике – каже отац Јован.
„Не можемо порећи да је за Србе страдање у Другом светском рату, слично
Косовској бици, оставило темељни печат на национално биће. Да ли је реално
очекивати од Хрватске да она утемељи спомен-подручје на таквом размишљању? Не
знам. Како год било, драгоцен је свако ко се у Хрватској озбиљно бави
Јасеновцем, јер тамо то није пријатна тема. Образовање о холокаусту последњих
деценија једно је од најважнијих питања образовања у западном свету. До сада је
дванаесторо људи из Српске православне цркве завршило постдипломски семинар на
Међународној школи за образовање о холокаусту, а у јулу и држава Србија ће
послати прва два полазника”, објашњава наш саговорник.
Програм у овој школи у Јад Вашему је историјско-педагошки. Полазници добијају
згуснута темељна историјска знања о холокаусту. Упознају се с педагошким
искуством Јад Вашема о начину како се сећање али и знање о холокаусту чува и
преноси. Отац Јован каже да има и критика на начин како се холокауст предаје у
школама, али чињеница je да су се постигли велики резултати.
– У израелској и светској научној јавности нема сумњи ко је и од кога страдао у
Јасеновцу, али ни о томе ко је био главна жртва у Другом светском рату у
Југославији. За разлику од нас Јевреји су прецизнији, документованији, а
понекад и самокритичнији по питању сопственог страдања. Но, манипулације
бројкама побијених у Јасеновцу нису само југословенска специфичност: на пример,
званична бројка страдалих у Аушвицу дуго времена била је четири милиона да би
наука утврдила да се тај број креће између 1,1 и 1,5 милиона жртава – каже отац
Јован.
Миленко Пешић
http://www.politika.co.yu/
